Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Ne mogu u Srbiji, pa će kopati na Mesecu – Evropa u strahu zbog kritičnih sirovina diže pogled ka nebesima
Izvor: eKapija
Subota, 13.09.2025.
12:41
Subota, 13.09.2025.
12:41
Komentari
(Foto: Jurik Peter/shutterstock.com)
U najnovijem izveštaju Evropske komisije o strateškim predviđanjima za 2025. godinu, navodi se da bi intenzivna globalna borba za kritične resurse mogla da podstakne stvaranje novih saveza po uzoru na OPEK, što bi ograničilo pristup ključnim sirovinama.
- Zavisnost Unije od kritičnih sirovina, u kombinaciji sa često visokom koncentracijom snabdevanja u nekoliko zemalja duž vrednosnog lanca (kako u eksploataciji, tako i u preradi), predstavlja ozbiljan ekonomski i bezbednosni rizik, posebno imajući u vidu da su restrikcije na izvoz industrijskih sirovina porasle više od pet puta od 2009. godine – navedeno je u Izveštaju.
Rešenje EK vidi u "inovativnim praksama cirkularne ekonomije i naprednim rudarskim tehnologijama", uključujući rudarenje u svemiru – počevši od Meseca.
Komisija ističe da je od prvog Izveštaja o strateškom predviđanju iz 2020. godine, "globalni poredak ozbiljno poljuljan", te da je "sada jvreme da se unaprede i spremnost i otpornost kako bi EU očuvala i ponovo učvrstila svoju poziciju snažnog aktera u ovom svetu koji se menja".
U delu koji se odnosi na energetsku bezbednost, iznosi se podatak da je EU 2023. godine uvozila 58% svoje energije.
Uplašena od ruske i kineske dominacije na polju energenata i tehnologije, Evropa, sudeći prema ovom dokumentu, ne odustaje od "čiste energije", te navodi da bi ulaganjem u domaću čistu energiju i energetsku efikasnost, EU mogla da ojača svoju autonomiju i izgradi otporniji i jeftiniji energetski sistem za budućnost.
- Ubrzanje tranzicije ka čistoj energiji zato nije samo od vitalnog značaja za ostvarivanje klimatskih ciljeva, već i strateški imperativ kako bi se smanjila zavisnost od uvoza fosilnih goriva i zaštitila EU od geopolitičkih šokova, poput onih sa kojima se suočila zbog ruskog korišćenja energije kao oružja. Jačanjem energetske bezbednosti, EU bi mogla da smanji troškove uvoza fosilnih goriva za 2,8 triliona evra između 2031. i 2050. godine, u poređenju sa prosekom iz perioda 2011–2020 – stoji u izveštaju.
Kako to dobro sumira Politico, geopolitička nestabilnost očigledno primorava Evropu da gleda ka svemiru kako bi obezbedila svoju energetsku sigurnost u svetskom poretku koji se urušava, znajući pritom da su metali poput litijuma, bakra, nikla i retkih zemnih elemenata ključni za obnovljive izvore energije i električna vozila, a da se veoma malo njih skopa unutar EU.
Podseća i da je u junu ove godine Komisija objavila svoju Viziju svemirske ekonomije, u kojoj procenjuje da bi tzv. svemirski resursi mogli vredeti i do 170 milijardi evra između 2018. i 2045.
A kada je reč o "ovozemaljskim" resursima, sa posebnim osvrtom na bakar i litijum kao ključnim rudama, Politico navodi da će svet u narednih 25 godina, u skladu sa ciljevima Pariskog klimatskog sporazuma, morati da iskopa onoliko bakra koliko je ukupno iskopano tokom celokupne ljudske istorije, a slična je situacija i sa litijumom.
- Evropska komisija očekuje da će potražnja EU za litijumom za baterije 2030. biti 12 puta veća nego 2020, a 2050. čak 21 puta veća. Ali, trenutno, EU uopšte ne proizvodi litijum. Mala i gusto naseljena teritorija, snažna ekološka zaštita i aktivno civilno društvo čine EU teškim okruženjem za otvaranje rudnika, čak i kada se resursi otkriju. Ljudi ne žele rudnike u svom dvorištu, što pokazuje i neuspeh rudarskog giganta Rio Tinta da otvori rudnik litijuma u Srbiji – navodi Politico.
Inače, Evropa rudarenje na mesecu planira još od 2019. godine, kada je bilo najavljeno da će Evropska svemirska agencija početi da istražuje iskopavanje Mesečevog regolita (Mesečevog kamena) najkasnije do 2025. godine, što se očigledno još nije dogodilo.
Ni dole na Zemlji, bar kada je reč o Srbiji, situacija nije ništa izvesnija: Rio Tinto je ranije planirao da 2026. završi izgradnju podzemnog rudnika litijuma u zapadnoj Srbiji i počne proizvodnju 2027, ali su se tome isprečili protesti ekoloških udruženja.
Vlada Srbije je 2023. stopirala projekat, da bi Ustavni sud prošlog leta proglasio neustavnom tu odluku Vlade. Srbija je posle samo nekoliko dana sa EU potpisala Memorandum o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, a
Evropska komisija uvrstila je u junu ove godine Jadar među strateške projekte van zemalja EU.
Nedavno je direktor Rio Tinta Čed Bluit izjavio da kompanija radi na obezbeđivanju odobrenja za studiju o proceni uticaja na životnu sredinu i drugih dozvola, uključujući licencu za eksploataciono polje, kako bi nastavila sa litijumskim projektom Jadar, dok je poslednja informacija o projektu stigla juče, od stručnjaka Nemačkog društva za spoljnu politiku iz Berlina (DGAP) Milana Niča, koji tvrdi da ima pouzdane informacije na osnovu kojih je siguran da od Jadra neće biti ništa.
B. P.
Komentari
Vaš komentar
Tema u žiži: Litijum
Vidi sve
Pogledajte i ostale tekstove iz ove Teme u žiži
15.10.2025. | Industrija, Saobraćaj
ElevenEs dobio podršku EK i RAS-a za širenje proizvodnje baterija u Srbiji
15.10.2025. | Industrija, Saobraćaj
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.