Reagovanje kompanije Rio Tinto na tekst "Šoškić u emisiji ‘Litijum – Stručnjaci govore’: Jadar nije isplativa investicija za Srbiju"

Dolina Jadra, Ilustracija (Foto: Shutterstock/Vladeta Milojevic)

Demanti kompanije Rio Tinto prenosimo u celosti:

Kompanija Rio Tinto prinuđena je da reaguje u cilju istinitog i tačnog informisanja javnosti povodom netačnih izjava profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejana Šoškića, koje je E-kapija objavila 30. jula. 2025. godine u tekstu pod nazivom "Šoškić u emisiji ‘Litijum – Stručnjaci govore’: Jadar nije isplativa investicija za Srbiju".

Kompanija Rio Tinto je prinuđena da izričito demantuje netačne navode profesora Šoškića, do kojih je došao, zajedno sa grupom autora na osnovu, kako navodi "ekonomske refleksije na temu projekta" "da su finansijski pozitivni efekti od projekta Jadar za našu zemlju zanemarljivi" i da "do sada niko nije osporio tu našu vežbu, dakle, tu eksel računicu".

Pomenutu "eksel računicu", međutim, direktno je, između ostalih, demantovala Evropska komisija odlukom da Projekat "Jadar" uvrsti među 13 strateških projekata van Evropske unije u oblasti kritičnih sirovina, budući da su kriterijumi za odabir strateških projekata uključivali kao jedan od ključnih uslova "da projekat donosi obostranu korist, kako za zemlju domaćina", u ovom slučaju za Srbiju, "tako i za Evropsku uniju".

Da su navodi koje Šoškić kontinuirano iznosi u javnost istiniti, Evropska komisija ne bi bila u mogućnosti da donese odluku da Projekat "Jadar" proglasi svojim strateškim projektom van EU, zajedno sa projektima u Kanadi, Velikoj Britaniji, Norveškoj i drugim zemljama.

Suprotno navodima profesora Šoškića, Srbija bi od realizacije Projekta "Jadar" samo na ime poreza i rudne rente, prihodovala preko 180 miliona evra godišnje, prema podacima iz 2021. godine. Indirektni očekivani prihodi procenjeni su na 680 miliona evra na godišnjem nivou. Samo prihodi opštine Loznica procenjuju se na 25 miliona evra godišnje, što bi lokalni budžet gotovo dupliralo.

Profesor Šoškić, zajedno sa grupom koautora tvrdi da je 180 miliona evra direktnih godišnjih prihoda države od Projekta "Jadar" samo na ime direktnih prihoda od poreza i rudne rente zapravo isto što i 17,5 miliona evra. Po istoj "metodologiji", 25 miliona evra koje bi godišnje prihodovala opština Loznica od Projekta "Jadar" nije 25 miliona evra, nego je zapravo, valjda, 2,4 miliona evra.

Kompanija Rio Tinto prinuđena je da ponovo saopšti da je računica koju profesor Šoškić kontinuirano javno iznosi netačna, manipulativna i plasirana isključivo sa ciljem da pogrešno reprezentuje i namerno umanji ekonomske efekte Projekta "Jadar".

Da je računica profesora Šoškića netačna i manipulativna potvrđuje i sam profesor navodeći, između ostalog, "da je moguće da postoje dodatni pozitivni efekti, da dodatna tražnja može da stimuliše ekonomsku aktivnost i tako dalje".

Netačnost i manipulativnost studije profesora Šoškića i autora dodatno potvrđuje i autorka serijala konstatujući da je u analizi profesora Šoškića "navedeno da bi Republika Srbija finansirala izgradnju infrastrukture za potrebe Projekta "Jadar"", što je potpuno netačno.

Kompanija Rio Tinto prinuđena je da kontinuirano demantuje ovu netačnu tvrdnju koja se tendenciozno plasira u javnost u nameri da se umanji razvojni potencijal Projekta "Jadar".

Kompanija bi snosila sve troškove za izgradnju kompletne infrastrukture u okviru prostora koji bi zauzimao Projekat "Jadar", odnosno svu onu infrastrukturu koju bi koristio isključivo Projekat "Jadar". Ta investicija je planirana u okviru investicije kompanije Rio Tinto u vrednosti od 2,55 milijardi evra, na osnovu koje Projekat "Jadar" ima potencijal da bude jedna od najvećih direktnih stranih investicija u istoriji Srbije.

Profesor Šoškić kaže međutim da se "neke stvari zaista teško drugačije mogu objasniti, sem da su tu zbog realizacije tog projekta", navodeći da "tu govorimo o izgradnji železnice, o izgradnji puteva, elektro-infrastrukture...". Prema logici profesora Šoškića i autora "ekonomske refleksije na temu projekta", brza saobraćajnica Šabac – Loznica, na primer, izgrađena je isključivo za potrebe Projekta "Jadar" i ona nema nikakvu drugu namenu, osim što je u funkciji realizacije Projekta "Jadar", što je potpuni nonsens.

Profesor Šoškić neosnovano postavlja pitanje, stavljajući ga u negativan kontekst, da li "kompanija preuzima na sebe troškove izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i sličnih stvari", budući da su ti podaci javno dostupni. U okviru inicijalne investicije u vrednosti od 2,55 milijardi evra planirana je izgradnja dva postrojenja za preradu otpadnih voda koja bi koristila moderne i pouzdane metode prečišćavanja (reverzna osmoza I ultrafiltracija). Prečišćena voda bi se kroz proces reciklaže ponovo koristila u proizvodnom procesu i ova reciklirana voda predstavlja osnovni izvor obezbeđivanja potrebnih količina vode za potrebe projekta. Dakle, troškove izgradnje sistema za prečišćavanje otpadnih voda nedvosmisleno bi finansirala isključivo kompanija Rio Tinto.

Profesor Šoškić potpuno van svoje struke u emisiji navodi da "mi ne možemo da se oslonimo na nekakvo prethodno iskustvo da bismo sa većim stepenom izvesnosti mogli da kažemo bilo šta" u pogledu uticaja Projekta "Jadar" na životnu sredinu. Suprotno navodima profesora Šoškića, sve tehnologije koje bi se primenjivale su poznate, testirane, patentirane i u kontinuiranoj su primeni u okviru različitih rudarskih i industrijskih postrojenja, u značajnom broju slučajeva i više decenija, kao što je slučaj sa tehnologijama prerade otpadnih voda. Sa tehnologijama koje bi se primenjivale u okviru Projekta "Jadar" stručna i opšta javnost su detaljno upoznate, a one će biti i predmet dodatne, zakonom regulisane javne rasprave kada Studije o proceni uticaja za Projekat "Jadar" budu u formalnom procesu dostavljene nadležnim institucijama u skladu sa zakonima Republike Srbije. Najsveobuhvatnija naučna istraživanja koja su ikada sprovedena u Srbiji za neki rudarski, odnosno industrijski projekat pokazuju da bi sve emisije u svim fazama realizacije Projekta "Jadar" bile u skladu ili značajno ispod vrednosti koje propisuju najviši standardi zaštite životne sredine Republike Srbije I Evropske unije. Ova naučna istraživanja pokazuju da se Projekat "Jadar" može realizovati bezbedno po vodne resurse u celini, zemljište, vazduh i biodiverzitet.

Profesor Šoškić, iako je javnosti predstavljen kao ekspert za litijum, kaže da "nije čuo" da se negde u svetu planira eksploatacija litijuma na plodnoj zemlji. Budući da nastupa kao ekspert za litijum, profesor Šoškić ima obavezu prema javnosti da zna da je, na primer, projekat Barozo u Portugaliji, koji je Evropska komisija uvrstila na listu 47 strateških projekata za obezbeđenje kritičnih sirovina na tlu Evropske unije, područje sa bogatom poljoprivrednom tradicijom i statusom Globalno značajnog poljoprivrednog nasleđa (GIAHS). Ovaj projekat se razvija u oblasti sa tradicionalnim poljoprivrednim i pčelarskim aktivnostima, dok je deo projekta lociran u području pod zaštitom Natura 2000. Pomenuti projekat čak uključuje rudnike otvorenog kopa koji imaju daleko veći uticaj na životnu sredinu od podzemnog rudnika kakav bi bio u Jadru. Takođe, rudnik litijuma Greenbushes u Australiji uspešno posluje u gusto pošumljenom okruženju uz poljoprivredne aktivnosti, uključujući vinogradarstvo. Postoje i desetine drugih litijumskih projekata, uključujući postrojenja za preradu litijuma, koja su planirana u Nemačkoj, Francuskoj, ali i u Finskoj, u urbanim područjima ili u blizini zaštićenih zona u kojima se lokalno stanovništvo, između ostalog bavi I poljoprivredom, sa čim bi profesor Šoškić morao da bude upoznat.

Profesor Šoškić međutim zna da "litijuma u čvrstom stanju ima širom Evrope, i u Nemačkoj, I u Španiji, i u Austriji, i u Portugaliji, i tako dalje, ali se ne eksploatiše". Svi navedeni projekti o kojima govori profesor Šoškić su u fazi razvoja na isti način na koji je to i Projekat "Jadar" i ne postoji nikakav osnov za tvrdnju da oni neće biti realizovani, kako bi se netačno moglo zaključiti na osnovu izjave profesora Šoškića. Upravo suprotno, svi navedeni projekti realizuju se po ubrzanim procedurama, a vlade zemalja u kojima se realizuju nastoje na taj proces maksimalno optimizuju uz podršku Evropske komisije.

Profesor Šoškić, takođe, naglašava da "svaki investicioni projekat mora da uzme u obzir takozvane oportunitetne troškove, odnosno šta bi se tu alternativno moglo raditi na tom prostoru, ili da li se tu već odvija neka ekonomska aktivnost koja se pokretanjem investicionog projekta gubi", implicirajući da Evropska komisija prilikom dodeljivanja strateških statusa projektima u oblasti kritičnih sirovina o tome nije vodila računa, pokazujući nepoverenje u evropske institucije.

Ključno je naglasiti da eventualna realizacija Projekta "Jadar" ne bi bila prepreka da lokalno stanovništvo nastavi da se bavi poljoprivredom i drugim aktivnostima, jer projekat podrazumeva podzemnu eksploataciju uz primenu najsavremenijih tehnologija zaštite životne sredine u skladu sa najvišim standardima Evropske unije i Republike Srbije. Projekat Jadar projektovan je na način da ne utiče na poljoprivredu, posebno imajući u vidu činjenicu da bi on zauzeo samo 1% poljoprivrednog zemljišta u dolini Jadra, kao ni na druge delatnosti kojima se stanovništvo u dolini Jadra trenutno bavi. Skoro 25 miliona evra od poreza i taksi dobila bi opština Loznica godišnje, što bi joj dupliralo budžet i omogućilo da finansira lokalnu infrastrukturu, usluge i bolji kvalitet života svojih građana, kao i da obezbedi finansijsku podršku za realizaciju projekata iz oblasti poljoprivrede, turizma i sl.

Profesor Šoškić, navodeći primer Norveške, potpuno neosnovano poredi eksploataciju zemnog gasa i nafte sa eksploatacijom mineralnih sirovina, što su potpuno neuporedive kategorije u svakom smislu. Govoreći o primeru Norveške, profesor Šoškić kaže da bi "trebalo da učimo od dobrih iskustava drugih, posebno naprednih zemalja", ne navodeći da je upravo Norveška projekat eksploatacije grafita poverila britanskoj rudarskoj kompaniji GreenRoc Strategic Materials Plc. To znači da ga ne realizuje norveška država kako bi se moglo zaključiti na osnovu analogije koju potpuno van svoje ekspertize neosnovano promoviše profesor Šoškić. Ovaj projekat je, kao i projekat iste kompanije na Grenlandu i Projekat "Jadar", Evropska komisija uvrstila među 13 strateških projekata van Evropske unije, procenjujući na osnovu istih kriterijuma kao i u slučaju Projekta "Jadar" da je isplativ za Norvešku.

Govoreći o ekonomskim benefitima Projekta "Jadar", profesor Šoškić na paušalan način navodi da su "ukupne korisnosti za Srbiju neizvesne" i "da mnoge multinacionalne kompanije, a mi ovde govorimo o jednoj takvoj multinacionalnoj kompaniji, često imaju poslovnu politiku takvu, da ukoliko žele, mogu, da dobit, odnosno, profit iz jedne zemlje, gde imaju jednu svoju podružnicu, jedno preduzeće, čijeg su vlasnici, da prebace u, kroz, je li, plaćanje i fakture i tako dalje, da prebace u drugu podružnicu, u nekoj drugoj zemlji, gde su poreski uslovi povoljniji".

Rio Tinto je u obavezi da primenjuje regulativu Pillar 2 Organizacije za ekonomsku saradnju I razvoj (OECD), čiji je glavni cilj da obezbedi da velike multinacionalne kompanije u svim zemljama u kojima posluju plate porez na dobit po efektivnoj stopi od najmanje 15 odsto, koji mora da ostane u Srbiji. Iz tog razloga, navodi profesora Šoškića da "naši zakoni dozvoljavaju da se, ako se aplicira, može dobiti poreska olakšica za one su ostvarili kapitalno ulaganje veće od određenog iznosa, što ovaj projekat ispunjava", nema osnova, jer bi u tom slučaju efektivna poreska stopa bila niža od 15% koliko određuje Pillar 2. Zbog navedenog, insinuacije da bi kompanija mogla biti oslobođena obaveze plaćanja poreza na dobit nije primenjiva u slučaju Rio Tinta i Projekta "Jadar".

Govoreći o Projektu "Jadar", profesor Šoškić navodi da bi "u početku, u prvih 5 godina, kompanija investirala u izgradnju rudnika", i da bi "tu bi bilo negativnih novčanih tokova za samu kompaniju u iznosu od oko 2,45 milijardi evra". Profesor konstatuje da bi "taj novac bi bio korišćen za razne stvari, za izgradnju nekih objekata, za kupovinu nekih mašina, za plaćanje nekih inženjerskih usluga" i da bi "dobar deo toga bi otišao van zemlje", zaboravljajući da konstatuje da bi dobar deo tog novca, prirodno, ostao i u zemlji. Profesor takođe zaboravlja da u pozitivne efekte Projekta "Jadar" uvrsti i transfer savremenih tehnologija u zemlju, razvoj stručnih visoko obrazovanih kadrova, za koje i sam konstatuje da zemlji nedostaju, i brojne druge multiplikatore ekonomskog razvoja.

Profesor Šoškić na svaki način pokušava da ospori potencijal projekta da u Srbiju privuče veliki broj visokoprofitabilnih investicija u lancu proizvodnje električnih vozila koji potencijalno može da kreira oko 20 hiljada visoko plaćenih radnih mesta.

Kompanija Rio Tinto veruje da bi konstruktivnijim pristupom ovoj važnoj temi, profesor Šoškić svojom ekspertizom mogao da doprinese da Republika Srbija u tom smislu ostvari svoj puni potencijal u najboljem interesu svojih građana i da se dugoročno pozicionira kao jedan od ključnih tačaka zelene energetske tranzicije.

Kompanija Rio Tinto smatra da je činjenica da je profesor Šoškić ovog puta propustio da netačno navede da je rudna renta u Srbiji među najnižima u Evropi i svetu, što je kontinuirano činio prethodnih meseci, napredak u javnom dijalogu zasnovanom na naučno utemeljenim činjenicama.

Projekat "Jadar" već više godina je predmet kontinuirane negativne kampanje plasiranjem neistinitih informacija, iznošenjem netačnih tvrdnji i zaključaka kojima se javnost dovodi u zabludu.

Kompanija Rio Tinto ostaje posvećena transparentnosti, otvorenom dijalogu i saradnji sa svim zainteresovanim stranama – uključujući akademsku zajednicu, lokalne zajednice i širu javnost. Verujemo da javna rasprava o projektu "Jadar" mora biti zasnovana na činjenicama, stručnoj argumentaciji i međusobnom poštovanju svih aktera, a ne na proizvoljnim tvrdnjama i političkoj retorici.

Ovlašćeno lice:

Chad Blewitt, direktor Projekta "Jadar"