Razmatra se uvođenje negativne cene električne energije - Šansa za pre svega velike industrijske potrošače

Srbija razmatra uvođenje mogućnosti da cena električne energije bude negativna, što je jedna od ključnih novina predviđenih predlogom izmena Pravila o radu tržišta električne energije. Cilj predloga, o kome je upravo okončana javna rasprava, jeste da se domaće tržište uskladi sa praksama koje već postoje u Evropi i da se sistem prilagodi rastućem udelu obnovljivih izvora energije, stoji u obrazloženju.

Decenijama je u energetici važio princip da je struja najjeftinija noću, a najskuplja danju. Međutim, sa sve većim brojem elektrana koje koriste obnovljive izvore (OIE), ta logika se menja iz korena, objašnjava profesor Nikola Rajaković sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu u razgovoru za Nedeljnik.

Kada proizvodnja iz obnovljivih izvora, koja zavisi od vremenskih uslova, nadmaši trenutnu potražnju potrošača, stvara se višak energije u mreži. Da bi se održao balans i izbeglo tehnički složeno i skupo gašenje elektrana, proizvođačima je ponekad isplativije da ponude energiju po negativnoj ceni – odnosno da plate nekome da taj višak potroši.

- Operator, da ne bi isključivao elektranu, raubovao opremu ili pravio prevelika prilagođavanja u sistemu, on kaže: hajde bolje da ja malo platim pa da neko preuzme tu energiju - precizira Rajaković.

Izmene Pravila o radu tržišta električne energije po prvi put zvanično otvara regulatorni prostor za ovu praksu. U predloženom tekstu se navodi da "cena poravnanja za balansno odstupanje je cena koja može biti pozitivna, jednaka nuli ili negativna."

To znači da će se odstupanja između planirane i ostvarene potrošnje moći obračunavati i po negativnoj ceni. Takođe je definisana i donja granica, pa se predlaže da cena "ne može biti manja od -15.000 €/MWh."

Ukoliko budu usvojene, ove izmene će najviše uticati na velike industrijske potrošače i buduće vlasnike sistema za skladištenje energije, koji će moći da iskoriste periode negativnih cena za jeftino punjenje svojih kapaciteta.

- Za domaćinstva, direktne posledice neće biti odmah primetne, ali se dugoročno otvara prostor za efikasnije upravljanje potrošnjom", istakao je Rajaković za Nedeljnik.