Topčider je park koji se prostire na 111.336 m², u dolini Topčiderske reke, i već 150 godina je jedno od najomiljenijih izletišta Beograđana.

Naziv Topčider je orijentalizam, preuzet iz persijskog jezika, i znači tobdžijska dolina. Poreklo naziva je u XV veku kada su ovde bili razmešteni artiljerijski logori gde su Osmanlije izlivale svoje topove. Ovde su se nalazile i zgrade u posedu beogradskog paše, a livade su korišćene za ispašu konja.

U prvim decenijama XVIII veka, u doba austrijske okupacije Beograda, u dolini Topčiderske reke nalazila su se poljska imanja austrijskih velikodostojnika, majuri. Tu je podignuta i lovačka kuća princa Aleksandra Virtemberškog.

Po obnovi osmanske vlasti, turski gospodari Beograda su odlazili u Topčider na teferiče i zidali letnjikovce za povremeni boravak.

U prvim decenijama XIX veka, ovaj predeo je bio pun vinograda i letnjikovaca imućnih ljudi, a onda je nikao prvi park u Beogradu.

Za uređenje parka bio je odgovoran Atanasije Nikolić profesor matematike, „načertanija“ i „zemljomerija“ i prvi rektor Liceja u Kragujevcu . U tada modernom engleskom stilu on je ovde obrazovao prvu parkovsku površinu u Beogradu sa vijugavim stazama, bujnim rastinjem, upotrebom vode u vidu potoka i jezeraca. Vremenom je park upotpunjen i skulpturama, česmama i fontanama. Oko Konaka knjaza Miloša, između 1831. i 1833. posađeni su platani koji su i do danas sačuvani. Kao izuzetno uspelo parkovsko rešenje Topčider je poslužio kao uzor za obrazovanje parkova u drugim gradovima srpske države. (Wikipedia)