Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Regenerativni modeli uskoro i u srpskoj poljoprivredi - Manje rada i pesticida a više prinosa
Komentari
(Foto: boyan1971/shutterstock.com)
- U čitavom svetu, pogotovo u Evropskoj uniji, akcenat se stavlja na održivu poljoprivredu, i Srbija je počela da preduzima korake ka primeni tog tipa poljoprivrede. Primena metoda održive poljoprivrede počela je prvo u SAD polovinom prošlog veka, a regenerativne metode tek tokom sedamdesetih godina - kaže profesor Pešić.
On naglašava da je u Srbiji tek prošle godine nastalo Udruženje regenerativne poljoprivrede i da se sprema izrada zakona o tom pristupu u poljoprivredi.
Kvalitetnija hrana i manji troškovi
Govoreći o prednostima takvog pristupa poljoprivredi Pešić je naveo da on omogućava da se proizvodi kvalitetnija i zdravija hrana, kao i da se smanjuju troškovi poljoprivrednika, potrošnja goriva i upotreba mehanizacije.
Ušteda se ostvaruje naročito kada je reč o upotrebi pesticida i sintetičkih đubriva koji imaju veliku tržišnu vrednost.
- Kod regenerativne poljoprivrede prisutnost biljaka je čak 100%, a kod konzervacijske ona je do 30%. Humusna materija je u Srbiji zbog intezivne proizvodnje i iscrpljivanja zemljišta na niskom nivou. Tokom sedamdesetih godina 20. veka zemljišta u Vojvodini imala su oko 4% humusne materije, a sada je do 1,8% – rekao je Pešić.
Ovaj profesor naglasio je da je to proces, u kom farmeri moraju biti svesni kada ga započnu, da treba da budu dosledni jer koristi možda neće videti u prvoj godini, već eventualno u drugoj, i da će se, ukoliko prinos bude niži u prve dve godine, sve kompenzovati smanjenjem troškova proizvodnje.
Kako funkcioniše poljoprivreda zasnovana na održivim principima van granica Srbije članovi Društva agrarnih novinara iz naše zemlje imali su priliku da se uvere u gazdinstvu Branka Majeriča u selu Moškanjci u opštini Gorišnica u Sloveniji.
Slovenija kao model
Ovog domaćina upoznali su prilikom posete 63. Međunarodnom poljoprivredno-prehrambenom sajmu AGRA 2025, jednoj od najznačajnijih manifestacija te vrste u regionu, a na kojem je Srbija bila prvi put zvanična zemlja partner.
Srbiju je na sajmu ove godine predstavljalo više od 20 izlagača, od okupio 1.710 njih iz 35 država širom sveta. Jedan od izlagača na radgonskoj sajamskoj manifestaciji bio je upravo Branko Majerič, koji je izneo svoja pozitivna iskustva sa konzervacijskom poljoprivredom na području Ptujskog polja na kom obrađuje 35 hektara.
- Bavimo se konzervacijskom poljoprivredom 25 godina, i moram priznati, prvih 10 godina smo se mučili i tek od 2010. godine kad smo se opskrbli mehanizacijom i nauružali znanjem, radimo punim kapacitetom – priča Majerič.
Brankov sin je pre pet godina preuzeo gazdinstvo.
– Krajnji cilj je proizvodnja proizvoda zasnovana na no-till konceptu, koji podrazumeva sejanje semena direktno u neobrađenu zemlju specijalnim sejalicama, čime se smanjuje erozija i iscrpljivanje zemljišta, a istovremeno povećava ekonomski profit - kaže Majerič.
On napominje da se radi po pravilima koja nalažu da se ništa ili što manje zemlje ore, da je tlo pokriveno najmanje 30% posle svake obrade ili setve i da se dobro razvrstavaju kulture-plodored, a to znači uzgajanje minimalno tri kulture u pet godina.
- Kod nas se kukuruz seje na pet godina, isto i pšenica. Imamo u plodoredu soju, suncokret, uljanu repicu, kukuruz, pšenicu. Proizvodimo i luk, takozvani Ptujski luk, koji uživa evropsku zaštitu. U opštini Gorišnica nas šest gazdinstava-kmetija bavi se proizvodnjom tog luka - priča Branko.
Majerič objašnjava da se njegovo gazdinstvo upustilo u ovakav vid poljoprivredne proizvodnje shvativši da raniji princip rada nema perspektivu zbog klimtskih uslova, a kvalitet zemljišta na 35 hektara koje obrađuje je različit.
– To znači da neke kulture možemo dosta dobro održati. Ove godine na parcelama gde je kukuruz, da ga nismo natapali, imali bismo podbačaj – napominje Majerič.
Ptujski luk kao dodatna vrednost
Proizvodnja autohtonog Ptujskog luka primer je očuvanja tradicije kroz savremene metode obrade tla. Po rečima njegovog proizvođača Branka Majeriča, Ptujski luk je autohtona sorta, malo ljuta, ima poseban ukus i suve materije.
– Do pre tridesetak godina svako imanje ga je proizvodilo, ali je zapostavljen jer su se svi okrenuli hibridima. Mi smo počeli da ga sadimo 2003. godine. Ceo proces proizvodnje izvodi se ručno, bez korišćenja poljoprivredne mehanizacije -priča Majerič.
Objašnjava da pošto luk nije okrugao ne može mehanizacija da se koristi, pa se sve radi ručno, a ova porodica je pokrenula i postupak za dobijanje oznake geografskog porekla. Četri godine je to trajalo.
- Luk se hladi u prirodnim skladištima, a ne u hladnjačama. Proizvodimo ga na 12 hektara, a prinos je oko 20 tona. Tržišna cena na polici je dva, tri puta veća. To je dodatna vrednost za male proizvođače. Bio je to prvi poljoprivredni proizvod sa evropskom zaštitom u Sloveniji – kaže Branko Majerič.
Ovaj poljoprivrednik kaže da analize uzoraka koji se radovno obrađuju na ljubljanskom fakultetu kazuju da se na površinama gde se ne preokreće zemlja, humus povećava, kao i dostupnost fosfora što je za deo stručne javnosti bilo ravno čudu.
Biljka duže vitalna
Konzervacijska poljoprivreda ima puno prednosti, prema rečima Majeriča. On kaže da tokom sušnih godina na površinama pod kozervacijskom obradom, najmanje tri do pet dana biljka može duže ostati vitalna.
- Mi smo puno mehanizacije odbacili jer nije potrebna, ali doći do dobre mehanizacije za ovaj tip proizvodnje ne samo kod nas u Sloveniji nego i u Evropi bilo je nemoguće. U Americi smo kupili dve sejačice. Smanjuje se i pojava štetočina. Ima manje rada, manje energije se troši, za sat možemo napraviti tri puta više - kaže Branko.
Uz ovakav rad, priča, smanjili su NPK đubrivo jer sekundarni proizvodi ostaju na njivama, pa slamu i druge ostatke ne iznose sa parcela. Uravnoteži se, kaže, sistem u prirodi koji se hemijom još narušava.
Poredeći primenu regenerativne poljoprivrede u Srbiji i Sloveniji, prof. dr Vladan Pešić je naveo da ona manje više paralelno teče, ali da je u Sloveniji ipak krenula nešto ranije, zbog čega ta država ima Udruženje za konzervacijsku poljoprivredu, i može da se pohvali i podsticajima za ekološku, odnosno organsku poljoprivredu.
Tagovi:
Poljoprivredni fakultet BeogradZakon o regenerativnoj poljoprivredi
Udruženje regenerativne poljoprivrede
Vladan Pešić
Branko Majerič
prinos
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.