Region ulaže u solarnu energiju - Struja sa krova, a ne iz uvoza

U vreme energetske krize, klimatskih izazova i sve većih računa za struju, širom Evrope razvija se model koji građanima i privredi nudi održiva rešenja - energetske zajednice. U Srbiji i regionu ovaj koncept tek treba da zaživi, a potencijali su veliki.

– Energetske zajednice su udruženja građana, lokalnih vlasti, malih i srednjih pravnih lica koja zajednički proizvode, dele i koriste energiju, najčešće iz obnovljivih izvora. Umesto da budemo samo potrošači, možemo postati i proizvođači – i tako aktivno učestvovati u energetskoj tranziciji – kazala je Jasmina Radovanović, vodeća savetnica za imovinu i investicije u NALED-u.

U Evropi danas postoji više od 10.000 ovakvih zajednica sa preko dva miliona članova i više od 10 GW instaliranih kapaciteta. Radovanović objašnjava da energetske zajednice donose brojne benefite – od ušteda na računima za struju do smanjenja emisije CO₂.

– Zajedničko investiranje, deljenje troškova instalacije, bolja pregovaračka pozicija na tržištu, energetska nezavisnost – sve to čini ovaj model atraktivnim i za građane i za privredu – objašnjava ona, prenosi NALED.

Pored individualne koristi, ovaj model doprinosi da se energetska mreža održi stabilnom, posebno u periodima najveće potrošnje i smanjuje potrebu za uvozom energije. Prema dostupnim analizama, naš region ima odlične potencijale za razvoj energetskih zajednica sa više od 1.200 kWh solarne radijacije po kvadratnom metru godišnje, a povrat investicije u solarne sisteme može biti za samo pet do šest godina. To otvara vrata lokalnoj proizvodnji energije i većoj energetskoj samostalnosti zajednica.

To su već prepoznale i četiri lokalne samouprave iz Hrvatske i Srbije koje će do polovine februara 2026. godine instalirati solarne elektrane na 30 javnih objekata, postaviti 13 pametnih autobuskih stajališta i modernizovati javnu rasvetu korišćenjem energetski efikasnih rešenja. Projekat prekogranične saradnje "Energetski efikasne zajednice", vredan više od dva miliona evra, sprovode grad Subotica i hrvatske opštine Vladislavci, Gorjani i Strizivojna uz podršku NALED-a i finansijsku pomoć Evropske unije.

Nakon završetka ovog projekta, Subotica će dobiti prvu efikasnu energetsku zajedinicu. Ipak, put do udruživanja građana, preduzetnika i lokalnih samouprava u zajedničku proizvodnju struje u Srbiji nije jednostavan. Potrebno je čak 18 dozvola, jer zakon ne prepoznaje posebnu proceduru za formiranje energetske zajednice.

– Postojeća regulativa nameće gotovo iste obaveze kao za velike energetske projekte, iako se najčešće radi o malim lokalnim inicijativama. Neophodno je pojednostaviti procedure, omogućiti podsticaje i formirati jedinstvenu kontakt tačku – tzv. one-stop-shop – koja bi olakšala osnivanje i upravljanje ovim zajednicama – poručuje Radovanović.

Ona dodaje da u našoj zemlji zajednička potrošnja i proizvodnja enenergije među članovima još nije jasno regulisana, a nedostatak podsticaja i subvencija dodatno otežava razvoj ovog koncepta.

- Ako budemo pametno usmeravali sredstva iz fondova EU i razvijali lokalne kapacitete, energetske zajednice mogu biti jedan od ključnih instrumenata zelene tranzicije - poručuje Radovanović.

Ona na kraju podseća da je tokom prošle godine ispunjena jedna od preporuka iz Sive knjige koja se odnosi na unapređenje položaja kupaca-proizvođača električne energije. Digitalizacijom 27 usluga pretežno u oblasti obnovljivih izvora energije, delimično je ostvarena reforma o potpunoj digitalizaciji i centralizaciji procedura, kao i o ujednačavanju postupanja svih ogranaka Elektrodistribucije Srbije u procesu priključenja energetskih objekata na mrežu.