Nevladine organizacije traže od EU da osigura namenske fondove za zaštitu životne sredine

Nevladine organizacije, njih 68, zatražile su od institucija Evropske unije da u novom budžetu, za period posle 2027. godine, budu osigurani namenski fondovi za zaštitu životne sredine i pravednu tranziciju regiona, koji zavise od uglja na Zapadnom Balkanu, saopštila je Beogradska otvorena škola (BOŠ).

Ta aktivnost je deo projekta "Navigator Zelene agende", koji podržava EU, a koji sprovodi BOŠ u saradnji sa šest regionalnih partnera.

- Trenutno ne postoje posebna EU sredstva za regione koji zavise od uglja na Zapadnom Balkanu, a podrška za zaštitu životne sredine i organizacije civilnog društva se pruža preko Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). Prema informacijama iz Brisela, čini se da podrška EU za Zapadni Balkan u budžetu za period od 2028. do 2034. godine neće više uključivati IPA - piše u saopštenju.

Umesto toga, kako se dodaje, sredstva EU u regionu bi bila raspoređivana preko instrumenta koji zavisi od ispunjavanja različitih reformskih mera i drugih uslova, slično načinu na koji funkcioniše Instrument za reforme i rast Zapadnog Balkana i Mehanizam za oporavak i otpornost za države članice EU.

Davor Pečevski iz mreže CEE Bankwatch je ocenio kao pozitivno to što EU istražuje nove načine za unapređenje vladavine prava i zaštite životne sredine na Zapadnom Balkanu, ukazujući da je ipak u ovom trenutku "prerano" predvideti da li takav mehanizam funkcioniše u regionu.

- Dosadašnji učinci nisu ohrabrujući, jer Reformske agende zemalja uključuju vrlo malo mera u vezi sa životnom sredinom. Razumno je nastaviti testiranje ovog pristupa, ali ne na način da obuhvata gotovo sve fondove EU - rekao je Pečevski.

Grupe organizacija civilnog društva, kako se navodi, naglasile su potrebu za značajnijim poboljšanjem procesa reformi predviđenim Planom rasta za Zapadni Balkan, uključujući stvarne, blagovremene i efektivne javne konsultacije o planiranim reformama i ulaganjima, uključivanje dodatnih reformi vezanih za zaštitu životne sredine, kazne za kršenje zakona i fokus na vladavinu prava, ekološka i društvena poboljšanja.

- Usklađivanje sa zakonodavstvom EU o zaštiti životne sredine najizazovniji je deo pristupanja, a sprovođenje pravedne tranzicije u regionima uglja već kasni. Zato EU treba da podrži te regione, zajedno s civilnim društvom, bez obzira na to koliko dobro vlade Zapadnog Balkana uopšteno rade na sprovođenju reformi u procesu pristupanja - rekla je programska menadžerka u oblasti energije, klime i životne sredine BOŠ Mirjana Jovanović.

Jovanović je ocenila da finansiranje životne sredine i pravedne tranzicije mora biti dosledno, predvidljivo i vezano za određene projekte, kao i da ne može čekati vladine reforme u drugim oblastima, koje se "možda nikada neće ostvariti".

Očekuje se, kako je navedeno, da će Evropska komisija predstaviti novi EU budžet sredinom jula ove godine.