Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Integrisani granični prelazi – Da li su i koliko čekanja smanjena?
Izvor: eKapija
Četvrtak, 15.05.2025.
10:10
Četvrtak, 15.05.2025.
10:10
Komentari
(Foto: Shutterstock/Michaelvbg)
I dok neki privrednici osporavaju njen domet, iz Privredne komore Srbije za eKapiju kažu da je Open Balkan unapredio poslovni ambijent izmedju članica Inicijative (Severne Makedinje, Albanije i Srbije), te da su određena poboljšanja opipljiva u svakodnevnom poslovanju.
Olakšana trgovina robom bilјnog i životinjskog porekla
Posebno je olakšana trgovina robom bilјnog i životinjskog porekla, koja je i najkompleksnija. U sve tri članice Inicijative prihvataju se rezultati lokalnih laboratorijskih analiza, što znači da nema dodatnih ispitivanja što je do nedavno bio slučaj, za većinu roba inspekcijski nadzor je pomeren sa državnih granica, takođe značajno je smanjena učestalost uzorkovanja proizvoda uz zabeleženo smanjenje broja pošilјaka koje nisu ispunjavale uslove za promet, kaže Aleksandar Radovanović, rukovodilac Centra za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije, koji podseća da je radno vreme na glavnim graničnim prelazima je 24 časa dnevno, 7 dana u nedelјi.
Prema njegovim rečima, dodatnom olakšanju trgovine i ubrzanju protoka roba doprinelo je i međusobno priznavanje statusa ovlašćenih privrednih subjekata (AEOs), a takođe, uvedena je i zajednička elektronska naplata putarine (putem "tag" uređaja) između Srbije i Severne Makedonije, tako da se sa jednim tagom, bilo srpskim ili makedonskim ,vrši elektronaska naplata putarina.
Radovanović podseća da je omogućeno i putovanje sa ličnom kratom u sve tri zemlјe (sa Albanijom to nije bilo moguće).
- Implementacijom sporazuma o slobodnom pristupu tržištu rada, radnici su dobili mogućnost da rade bilo gde u tri zemlјe pod jednakim uslovima kao što pristupaju tržištu rada u svojim matičnim zemlјama. Takođe, blizu smo primene sporazuma o zajedničkoj kontroli (one stop shop) na graničnom prelazu Preševo Tabanovce (granica između Srbije i Severne Makedonije), gde bi se kontrola putnika odvijala samo jednim očitavanjem dokumenta – ističe on.
(Foto: Slobodana Šubara)
Radovanović podvlači da se inicijativa Otvoreni Balkan pokazala skao ključni faktor u ubrzanju protoka robe i smanjenju vremena čekanja na graničnim prelazima unutar regiona:
- Zahvaljujući ovoj inicijativi, prosečno vreme zadržavanja na graničnom prelazu Preševo-Tabanovce tokom 2024. godine iznosilo je 20 minuta (prema podacima Uprave carina), što predstavlja značajno poboljšanje u odnosu na stanje pre pokretanja inicijative. Naime, prema studiji Svetske banke koju je sprovela Uprava carina, u 2017. godini, pre nego što je Otvoreni Balkan postao operativan, prosečno vreme čekanja na ovom prelazu bilo je 1 sat i 17 minuta, iako je broj prolazaka kamiona od tada porastao.
Uvozno-izvozne procedure skraćene i do 50%
Naš sagovornik ističe da ovi rezultati jasno ukazuju na to da je Inicijativa Otvoreni Balkan uspela da ostvari opipljive rezultate u smanjenju administrativnih i logističkih barijera, čime je doprinela efikasnijem regionalnom trgovinskom okruženju - uvozno-izvozne procedure i trajanje transporta robe biljnog i životinjskog porekla su skraćene i do 50%, a troškovi uvoza i izvoza i do 80 %.
On podseća da se od februara prošle godine priznaje i potvrda o vaganju tereta robe u tranzitu:
- Prilikom ulaska na carinsku teritoriju Republike Srbije ili Republike Severne Makedonije priznaju se potvrda o vaganju tovara, kao i prateća tranzitna dokumentacija overena pečatom susedne carinske administracije, što je ključni preduslov za značajno ubrzavanje postupka (roba koja se izmeri na srpskoj strani granice, ne meri se ponovo na makedonskoj i obrnuto).
Radovanović ocenjuje da bi se dalji napredak u razmeni poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima učinio efikasnijim uz punu primenu digitalizacije prometa proizvoda biljnog i životinjskog porekla i da treba raditi na tome.
- Dodatni napredak se očekuje kada se završi rekonstrukcija i modernizacija teretnog terminala na GP Preševo, čime će se infrastrukturno udvostručiti kapaciteti prometa teretnog saobraćaja i ubrzati protok robe (sa trenutno postojeće dve saobraćajne trake proširiće se na 4). Takođe, potpuna primena dogovora o kontroli putnika i vozača sa samo jednim očitavanjem dokumenata na graničnim prelazima obezbedila bi se puna primena One stop shop-a koji bi ubrzao granične procedure i mogao da bude pozitivan primer i model funkcionisanja i za druge ganične prelaze u regionu – smatra naš sagovornik.
Dodaje i da bi se potpisivanjem Sporazuma o međusobnom priznavanju polisa obaveznog osiguranja sa Sverenom Makedonijom, i kasnije sa Albanijiom, ukinula potreba za posedovanjem zelene karte prilikom ulazaka motornih vozila u nevedene dve zmlje.
Podaci Privredne komore Srbije pokazuju da je razmena Srbije sa Albanijom 2024. godine bila veća nego 2019. za čak 83 odsto. Srpski izvoz u Albaniju porastao je 81, a albanski u Srbiju 88 odsto. Razmena sa Makedonijom u 2024. porasla je u odnosu na 2019 za 54 odsto, srpski izvoz u Makedoniju za 40,5, a uvoz iz Makedonije je skoro udvostručen (veći je za čak 97%).
Šta je sa integrisanim prelazima sa ostalim zemljama regiona?
Radovanović navodi podatak da se prosečno vreme zadržavanja teretnih vozila na graničnim prelazima između Srbije i ekonomija regiona Zapadnog Balkana (Crna Gora, Bosna i Hercegovina, S.Makedonija), prema poslednjim raspoloživim podacima, kreće se od nekoliko minuta do oko 1,5 sat.
U regionu inače postoji jedan železnički i sedam drumskih integrisanih graničnih prelaza.
Zajednički drumski granični prelazi u regionu, prema podacima PKS, su, osim pomenutog Preševo-Tabanovce, i Hani Elezit-Blace (Kosovo i Metohija – S. Makedonija), Morina (Kosovo i Metohija – Albanija), Bratunac (Srbija – BIH), QafeThane-Kjafasan (Albanija – S. Makedonija), Zupci-Sitnica (BIH – Crna Gora) i Deleuša-Vraćenovići (BIH – Crna Gora).
U planu je uspostavljanje i integrisanih drumskih prelaza Hani i Hotit/Bozaj (Crna Gora – Albanija), Ilino Brdo/Klobuk i Hum/Šćepan Polje (BIH – Crna Gora), Rača/Sremska Rača, Karakaj/Mali Zvornik i Vardište/Kotroman (BIH – Srbija), Kulla/Kula (Kosovo i Metohija - Crna Gora), Tabalije/Brnjak (Kosovo i Metohija - Srbija), Dobrakovo/Gostun (Srbija – Crna Gora).
Kada je reč o železničkim integrisanim graničnim prelazima, jedini unkcionalan i operativan granični prelaz je Bjelo Polje (Crna Gora - Srbija), koji je pušten u rad u julu 2024. godine, a u planu je uspostavljanje integrisanih zelezničkih prelaza Tuzi (Crna Gora-Albanija), Brasina-Zvornik (BIH – Srbija), Hani i Elezit (S. Makedonija – Kosovo i Metohija), Preševo – Tabanovce (Srbija – S. Makedonija), Capljina - Metkovic i Dobrljin - Volinja (BIH – Hrvatska), Gevgelija - Idomeni i Bitola-Florina (S. Makedonija – Grčka), Dimitrovgrad (Srbija – Bugarska), Sid-Tovarnik (Srbija – Hrvatska), Subotica-Roszke (Srbija – Mađarska), Kikinda-Jimbolia (Srbija – Rumunija).
Zajednički granični prelazi ključni za konkurentnost izvoznika iz BiH
Uvođenje dodatnih zajedničkih graničnih prelaza sa potpunim inspekcijskim kapacitetima jedan je od ključnih uslova za unapređenje konkurentnosti bh. izvoznika, poručuju za eKapiju iz Vanjskotrgovinske/Spoljnotrgovinske komore Bosne i Hercegovine.
Komora već niz godina, u saradnji sa privrednicima – članicama, inicira konkretne mere za unapređenje poslovnog ambijenta, naročito u oblasti međunarodne trgovine i transporta. Među prioritetnim zahtevima su ubrzavanje carinskih procedura, digitalizacija carine, otvaranje dodatnih BIP-ova (graničnih inspekcijskih punktova), kao i produženje radnog vremena inspekcija na graničnim prelazima.
Zastoji na granici koče izvoz lako kvarljive robe
- Privrednici nam godinama ukazuju na zastoje na granicama, naročito kod izvoza lako kvarljive robe kao što su voće i povrće. Problem je u neusklađenom radnom vremenu fitosanitarnih inspekcija – dok u BiH inspekcije rade do 19 sati, u Hrvatskoj je radno vreme ograničeno do 15 sati. U praksi to znači čekanje do narednog dana, što uzrokuje štetu izvoznicima - ističu iz Komore.
Trenutno, BiH ima 17 graničnih prelaza sa Hrvatskom u međunarodnom cestovnom prometu, ali samo dva – Gradiška i Bijača – imaju status BIP-a, koji omogućava kompletne inspekcijske kontrole. Komora traži da se taj status proširi i na prelaze Svilaj i Izačić, te da se uspostave granični prelazi sa obostranom fitosanitarnom kontrolom u Orašju, Kamenskom i Ivanici.
______________________________________________________________
Vozači pod ograničenjima, traži se status sličan avionskim i brodskim posadama
Još jedan veliki izazov je status profesionalnih vozača iz BiH i drugih zemalja Zapadnog Balkana u šengenskom prostoru. Trenutno im je boravak ograničen na 90 dana u periodu od 180 dana, što stvara probleme u obavljanju međunarodnog transporta. Spoljnotrgovinska komora Bosne i Hercegovine zagovara da se vozačima dodeli status sličan članovima avionskih i brodskih posada, čime bi bili izuzeti od ovog ograničenja.
- Transport je kičma naše robne razmene. BiH zbog svog geografskog položaja zavisi od kopnenog prevoza, a njegovo poboljšanje je ključno za funkcionisanje celokupne privrede - navode iz Komore.S obzirom na to da su slični problemi prisutni i u drugim zemljama regiona, Komora je više puta inicirala zajednički nastup vlada Zapadnog Balkana prema Evropskoj komisiji, pozivajući se na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kao i na instrumente Plana rasta za Zapadni Balkan.
Ubrzanje i olakšanje graničnih procedura ostaje prioritetni zadatak, jer od toga direktno zavise troškovi poslovanja, isporuka roba i očuvanje konkurentnosti bh. izvoznika na tržištu EU.
______________________________________________________________
Zastoji na prelazima sa EU ubijaju konkurentnost
Po rečima Radovanovića, članice Privredne komore Srbije suočavaju sa problemom zadržavanja na drumskim i železničkim graničnim prelazima sa EU u teretnom saobraćaju prilikom izvoza i uvoza roba, koji negativno utiče na konkurentnost privrede i domaće i strane investicije.
On ističe da se razvoj infrastrukture na graničnim prelazima između Evropske Unije i Zapadnog Balkana nije pratio povećanje obima saobraćaja nastalog usled povećanog obima ekonomskih aktivnosti, dostupnost inspekcijskih službi je neujednačena, a koordinacija i sinhronizacija rada graničnih službi zahteva bolju koordinaciju a postoji i potreba za podizanjem kapaciteta zaposlenih u službama koje rade na graničnim prelazima.
- Uspostavljanjem zajedničkih kontrola ili integrisanih graničnih prelaza pre svega sa EU, na najfrekventnijim tačkama, doprinelo bi se rešavanju problema dugog čekanja na izlazu iz Srbije. Takođe, proširenje infrastrukturnih i kadrovskih kapaciteta umnogome bi smanjilo vreme koje teretna motorna vozila provedu na graničnim prelazima – ocenjuje naš sagovornik.
26 miliona sati čekanja i gubici od 130 mil EUR godišnje
Prema studiji Svetske Banke, ukoliko bi se prosečno vreme potrebno za prelazak granice skratilo za tri sata BDP bi u svakoj od šest ekonomija regiona mogao da poraste za čak 3%, u srednjem roku, a dodatni rast mogle bi da ostvare i pojedine članice EU usled povećanog obima trgovinske razmene sa Zapadnim Balkanom, naveo je Radovanović.
- Podaci Svetske Banke ukazuju na 26 miliona sati čekanja kamiona godišnje, na svim graničnim prelazima između Zapadnog Balkana i EU: Okvirna procena fiksnih troškova transportnih kompanija je oko 5 evra/h, što dovodi do podatka o gubitku od 130 miliona evra godišnje. Troškovi za sve kompanije koje učestvuju u lancima snabdevanja su i višestruko veći kada u ovu kalkulaciju uračunaju dodatne gubitke (skladištenje na točkovima, gubici na vrednosti robe, izgubljena prodaja i proizvodnja, smanjena konkurentnost itd.) – navodi naš sagovornik.
Kada je reč o graničnim prelazima sa EU, prosečno vreme čekanja kreće od 5 do čak 9,5 sati. Osim dugog vremena čekanja, teretna vozila na graničnim prelazima sa Hrvatskom i Mađarskom stoje u redovima dugim oko 5 km, uz blokiranje saobraćajne trake koja je predviđena za redovni saobraćaj.
_______________________________________
Radovanović daje konkretne predloge za rešenje navedenih problema dugih čekanja na granicama:
1. Uspostavljanje obrade teretnih vozila u 3 trake istovremeno sa obe strane (Batrovci – Bajakovo; Horgoš – Roske)• Na obe strane potrebno je obezbediti dodatne vage i kabine na tri trake na ulazu i izlazu, kao i skenere kako bi se omogućio istovremeni rad;
(Foto: Ververidis Vasilis/shutterstock.com)
• Razmotriti mogućnost zajedničkog pregleda skenera, odnosno priznavanje rezultata skeniranja.
• Povećanje broja graničnih službenika kako bi se obezbedio adekvatan broj za obavljanje procedura;2. Uzajamna elektronska razmena podataka između carinskih organa Srbije i Hrvatske
• Zaključivanjem Memoranduma stvaraju se uslovi za uspostavljanje sistema elektronske razmene carinskih podataka o prekograničnom komercijalnom prometu robe između Hrvatske i Srbije. Ovim bi se omogućila efikasnija kontrola i ubrzanje procedura.
_________________________________________________________
Neiskorišćeni potencijali za povezivanje železnicom regiona Zapadnog Balkana i EU (koridor X - Beograd - Zagreb – Ljubljana - Trst) dodatno doprinose zadržavanjima na drumskim prelazima, navodi Radovanović. On podseća da u železničku infrastrukturu nije sistemski ulagano duže vremena, te da je postojeća infrastruktura (pruga i signalizacija) na većini deonica dotrajala i neadekvatna, a granični prelazi su nefunkcionalni i neefikasni.
Takođe ne postoji mogućnost prometovanja svih roba. Na primer, robu koja podleže veterinarskom i fitosanitarnom pregledu moguće je transportovati isključivo drumskim saobraćajem, jer ne postoji ni jedan železnički granični prelaz između Zapadnog Balkana i EU, preko koga bi se mogla transportovati.
- PKS I Hrvatska gospodarska komora pokrenule su inicijativu za uvođenje inspekcijske kontrole na ŽGP Šid – Tovarnik. Poboljšanje železničke infrastrukture bi omogućilo vraćanje većih obima roba na železnicu i time relaksiralo drumske saobraćajnice i granične prelaze, kao i značajno smanjenje emisije zagađenja od drumskog saobraćaja.
Neophodno je obezbeđenje značajnih finansijskih sredstava od EU i nacionalnih vlada za investiranje u izgradnju, rekonstrukciju i modernizaciju železničke infrastrukture i prelaza – ističe Radovanović.
U cilju prevazilaženja navedenog problema, dodaje, Privredna komora Srbije i Hrvatska gospodarska komora uputile su i zajedničku inicijativu za donošenje hitnih mera od strane nacionalnih vlada i Evropske komisije za stvaranje preduslova radi ubrzanja i olakšanja protoka roba na prekograničnim prelazima između EU i Zapadnog Balkana u Jadransko-jonskoj makroregiji, koju je upravni odbor Foruma privrednih komora Jadransko-jonskih zemalja usvojio na sednici 18. aprila prošle godine.
B.P/S.Š.
Pogledajte kompletan sadržaj tematskog biltena
"Transport i logistika - Pokretač razvoja poslovanja "
Pročitajte
Firme:
Privredna komora Srbije
Vanjskotrgovinska/Spoljnotrgovinska komora BiH Sarajevo
HGK - Hrvatska gospodarska komora Zagreb
Svetska Banka-WB Beograd
Tagovi:
Centar za regionalnu saradnju PKS
Svetska banka
GP preševo Tabanovce
Aleksandar Radovanović
zajednički granični prelazi
integrisani drumski i železnički granični prelazi
Open Balkan
čekanja na granicama
status profesionalnih vozača u šengenskom prostoru
tematski bilteni eKapija
tematski bilten Transport i logistika 2025
TB Transport i logistika Pokretač razvoja poslovanja
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.