Suša i niske investicije smanjile bruto dodatu vrednost u poljoprivredi za 7,6%

Suša najvećim delom, a i niske investicije su 2024. godine u Srbiji smanjili realnu bruto dodatu vrednost (BDV) u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu 7,6%, rekla je danas vanredna profesorka Univerziteta u Novom Sadu Tatjana Brankov, savetnica ministra poljoprivrede.

Ona je na naučno-stručnom skupu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) o posledicama suše po poljoprivredu Srbije rekla da su od početka 21. veka ekstremne suše sve učestalije zbog klimatskih promena, naročito 2000. godine, 2003, 2007, 2012, 2017, 2022. i 2024. godine.

- Suša je izazvala probleme u svim granama poljoprivede, a izuzetno velike u delovima Srbije gde je zastupljen pašnjački način ishrane domaćih životinja. Napasanje stoke je bilo nemoguće na Pešterskoj visoravni i Staroj planini - rekla je Brankov koja je glavna nacionalna ekspertkinja FAO za izradu strategije poljoprivrede Srbije 2025-2034.

Dodala je da se ove godine očekuje pad proizvodnje voća od osam do 12 odsto.

- S obzirom da se očekuju učestalije suše, mere adaptacije moraju se efikasnije primenjivati. Odgovor Ministarstva će biti snažnije ulaganje u infrastukturu za navodnjavanje. Ove godine će se nastaviti projekat Republičke direkcije za vode kojim će se do kraja 2026. stvoriti tehničke mogućnosti za navodnjavanje 127.000 hektara - rekla je Brankov.

Neophodno je, kako je ocenila, paket osiguranja prilagoditi specifičnim potrebama poljoprivrednika, pa će Ministarstvo kroz saradnju sa osiguravajućim kućama pomoći da se pojednostavi procedura procene štete i obračun za isplate.

Po njenim rečima, biće podstaknuta i upotreba kvalitetnog sertifikovanog semena.

Kreiranje mera koje će unaprediti otpornost agrara zavisiće, kako je dodala, od razmene znanja, iskustava i ekspertskih predloga.

Predsednik SANU Zoran Knežević je rekao da "iako su ljudi svesni posledica klimatskih promena, i dalje od poljoprivrede očekuju značajan doprinos razvoju zemlje".

- Odbor za selo SANU je ukazao na niz mera kako bi se ostvarila očekivanja od poljoprivrede u uslovima u kojima prirodne okolnosti ne idu na ruku. Mere su korigovanje plana rejonizacije, povećanje udela ozimih useva, povećanje površina pod navodnjavanjem, stvaranje vodenih akumulacija na svim prostorima Srbije, čišćenje kanala za navodnjavanje, povećanje solarnih panela za navodnjavanje 'kap po kap' i primena sorti tolerantnih na sušu - rekao je Knežević.

Istakao je da od primene tih mera zavisi i sigurnost prehrane stanovništva.