Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Kopaonik biznis forum: Srbiji potreban novi model privrednog rasta i veća produktivnost?
Izvor: Beta
Ponedeljak, 03.03.2025.
08:18
Ponedeljak, 03.03.2025.
08:18
Komentari
Ilustracija (Foto: Pixabay/Nattanan Kanchanaprat)
- Privredni rast u Srbiji do sada se zasnivao na visokim javnim ulaganjima i rastu stranih direktnih investicija, uz nisko učešće domaćih investicija. Sada nastaje probem finansiranja velikih javnih projekata, izgleda da se došlo do krajnje tačke jer se neki projekti odlažu - rekao je Paunović na Kopaonik biznis forumu na panelu na temu da li je u Srbiji dostižna ekonomija visokih prinosa.
On je istakao da pad učešća stranih direktnih investicija u BDP pokazuje da se završava investicioni ciklus i da strani investitori sve veći deo dobiti izvlače iz zemlje i plasiraju na druga područja.
- U 24. godini priliv stranih direktnih investicija je bio 6,6 mlrd EUR, a odliv po osnovu izvlačenja dobiti 4,3 mlrd EUR, što je porast od 40% - rekao je Paunović.
Ukazao je da bi novi model privrednog rasta trebalo da se zasniva na porastu učešća domaćeg kapitala u investicijama.
- Treba više da se okrećemo ka preduzetničkom modelu rasta, odnosno na investicije i inicijative domaćih privrednika - rekao je Paunović.
Ulaganja domaćeg kapitala, kako je dodao, ne treba da bude kao što je do sada - dve trećine u tradicionalnim sektorima, već u visokotehnološke oblasti.
- Pretpostavka za zdrav, dugoročno održiv razvoj je povećanje produktivnosti. Po tome zaostajemo za uporedivim zemljama, jer je kod nas stopa rasta produktivnosti 3%, a kod njih 5% - kazao je Paunović.
I profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Aranđelović ocenio je da je prethodnih pet-šet godina u Srbiji nivo domaćih inesticija bio na relativno niskom nivou.
- Da bi dostigli zemlje sa visokim nivoom dohotka potrebno su tri poluge - ljudski kapital, fizički kapital i tehnički progres. Verovatno je u Srbiji potrebno napraviti iskorak u sve tri poluge da bi se postigla dinamika rasta sa visokim stopama koja nije bila uobičajena u Evropi prethodnih godina - rekao je Aranđelović.
Dodao je da više od 60 faktora utiče na dinamiku privrednog rasta i mogu se razvrstati u tri skupine - politike države, karakteristike zemalja i eksterno, svetsko okruženje.
Istakao je da je istraživanje pokazalo da razlike u kvalitetu javnih politika oblikuje oko 50% razlika u stopama rasta postsocijaličkih zemalja prethodnih 30 godina, što znači da dobre politike mogu da naprave razliku.
Naveo je da je u Srbiji, verovatno, potrebno napraviti veliki iskorak u sve tri poluge.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beograd Dejan Šoškić rekao je da su demografska kretanja u Srbiji zabrinjavajuća i sa aspekta opstanka nacije, a u dugom roku i sa aspekta privrednog rasta.
Pročitajte još:
- Ekonomsku aktivnost pokreću novi ljudi, angažovani na stvaranu novih vrednosti i rastu produktivnosti uz angažovanje kapitala. Kada postoji pad raspoloživih ljudi koji su spremni da se uključe u stvaranje novih vrednosti bilo zbog toga što je negativni prirodni priraštaj kao u Srbiji ili zbog toga što deo radno sposobnog stanovštva odlazi iz zemlje kao što je godinama pisutno u Srbiji, to otvara pitanje da li Srbija može da se osloni na drugu komponentu za privredni rast, a to je rast produktivnosti - rekao je Šoškić.
Produktivnost, prema njegovim rečima, zavisi i od toga koliko je radna snaga školovana, koliko se izdavaja u istraživanje i razvoj, nauku.
Da bi porasla produktivnost nije dovoljan, kako je rekao, samo kapital, već i efikasna radna snaga koja stvara nove vrednosti po jedinci utrošenog rada.
Istakao je da je za konkurentnost ključna stvar produktivnost i ako se želi govoriti o uspehu nacionalne ekonomije nije preterano reći da nije sve u produktivnosti, ali jeste najveći deo.
- Ukoliko su nacionalne ekonomije produktivnije one po definiciji stvaraju blagostanje. Za obrazovanje se u Sloveniji izdvaja 5,37% BDP-a, u Srbiji samo 3,3%, za istraživanje i razvoj u Sloveniji se izdvaja 2,13% BDP-a, u Hrvatskoj 1,24%, a u Srbiji ispod 1% - rekao je Šoškić.
Dodao je da su "to stvari koje ne mogu da ohrabre da će Srbija uz rast produktivnosti ostvariti dinamičan privredni rast, posebno kada se imaju u vidu trendovi totalne faktorske produktivnosti koji su stagnantni u poslednjih desetak godina".
Šoškić je rekao da je rast zaposlenosti sam po sebi dobra stvar, ali da je mnogo važnije da mnogo brže raste ekonomska aktivnost, odnosno njen rezulatat.
- Za one koji imaju fiksni kurs domaće valute, odnosno apresijaciju kursa, ukoliko nema prirasta u produktivnosti to obara konkurentnost na međunarodnom tržištu i smanjuje sposobnost domaće privrede da konkuriše i na domaćem tržištu i dolazi do gepa, što se vidi po rastu deficita tekućeg računa plaćanja - rekao je Šoškić.
Naveo je da su ključni elementi da tržišna privreda pokaže razvojne potencijale, poslovno okruženje koje se može svesti na snagu institucija i njihovu efikasnost, slobodu konkurencije i pravni sistem da zaštiti ugovore i svojinu.
Dodao je da su drugi domen industrijske politike o kojima se sada govori i u EU i da je to legitimo pitanje i za Srbiju.
Treća oblast je istraživanje i razvoj i investicije u digitalnu infrastrukturu, "gde Srbija malo bolje stoji, ali zaostaje u obrazovanju, istraživanju i razvoju".
Tabaković: Aktuelni model rasta dobar, nužno očuvati stabilnost u državi
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je da se aktuelni model rasta zemlje, zasnovan na stranim direktnim investicijama i velikim javnim ulaganjima u infrastrukturu, pokazao kao dobar i istakla kako je nužno očuvati stabilnost u državi ukoliko se želi ekonomija sa visokim dohotkim.
- Stabilnost nema cenu i nema alternativu. Bez stabilnosti, svaki razgovor na temu održivog rasta dohotka i razvoja društva gubi smisao. U delu domaćih rizika izdvajam potencijalno izgubljene šanse za visok rast i vreme koje je potrebno za vraćanje na putanju koju smo obezbedili, a to je vrh Evrope po pitanju rasta - rekla je Tabaković.
Ona je istakla da "sumnja u kojoj se dovodi u pitanje rast i razvoj nema ni društveno ni ekonomsko utemeljenje".
- Svaki uticaj koji vodi potencijalnom usporavanju rasta ima direktan efekat na standard ljudi i na perspektive napretka - istakla je Tabaković.
Ona je ocenila kao veliki uspeh što je Srbija prošle godine prvi put u istoriji dobila investicioni rejting od kreditne agencije Standard i purs što joj omogućava povoljnije uslove za zaduživanje i veće privlačenje stranih investitora.
Tabaković je navela i da bi Srbija od kreditne rejting agencije "Fič" (Fitch) sigurno dobila investicioni rejting, ali da su je u tome omele političke okolnosti.
- Želim da kažem da bismo sigurno i od Fiča dobili ne samo povećanje pozitivnih izgleda, nego i taj rang više, da nisu političke okonosti dovele do opreznosti te agencije - rekla je guvernerka.
Obrazlažući zašto se aktuelni model rasta potvrdio kao dobar navela je da je 2014. godine učešće investicija u bruto domaćem proizvodu (BDP) iznosilo je oko 16%, a 2024. godine oko 24%, dok je učešće investicija države bilo 2,2%, a prethodnih godina više od 7%.
Tabaković je dodala i da je stopa nezaposlenosti s više od 20% spuštena na oko 8%, dok je kod mladih više nego prepolovljena, a broj formalno zaposlenih ljudi povećan je za gotovo 400.000, dok je pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom od oko 95% na najvišem je nivou i za 30 procentnih poena viša nego pre deset godina.
- Kada govorimo o narednom periodu i o novim izvorima rasta, svakako je najbolje da to budu inovacije i nove tehnologije, gde bi značajnu ulogu trebalo da imaju i domaće kompanije. Nažalost, ključne nove tehnologije koje će oblikovati svet narednih decenija u rukama su Sjedinjenih Američkih Država i Kine, i tehnološki jaz se produbljuje. I upravo tu, i zbog toga, postoji prostor za veću saradnju i integraciju na nivou celog evropskog tržišta - rekla je ona.
Govoreći o projekcijama, Tabaković je navela da se u prvom tromesečju ove godine očekuje da se međugodišnja inflacija kreće oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, a u ostatku godine da ona postepeno usporava i da se krajem godine približi centralnoj vrednosti cilja.
- Takvom kretanju inflacije doprineće restriktivni uslovi monetarne politike, niža uvozna inflacija, očekivano usporavanje rasta realnih zarada, očekivani pad cena naftnih derivata, kao i očekivani pad cena voća i povrća, pod pretpostavkom prosečne ovogodišnje poljoprivredne sezone - kazala je guvernerka.
Ona je rekla da očekuje dodatno ubrzanje rasta BDP-a na 4,5%, a za naredne dve godine iznos BDP-a projektovan je na četiri i pet odsto, uz ocenu da će 2027. kada se održava specijalizovana svetska izložba "EXPO 2027" u Beogradu, rast biti bliži stopi od 5%.
U blizini:
90 m
130 m
Fotografije:
Info sa lokala:
Kopaonik
Tagovi:
Ekonomski fakultet BeogradBlagoje Paunović
Saša Aranđelović
Dejan Šoškić
Jorgovanka Tabaković
Kopaonik biznis forum
strane direktne investicije
priliv stranih direktnih investicija
novi model privrednog rasta
domaće investicije
produktivnost
konkurentnost
tržišna privreda
investicioni kreditni rejting
stopa nezaposlenosti
nezaposlenost
inflaxija
BDP
Komentari
Vaš komentar
Šta vredno posetiti/videti u okolini?
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.