Kuda plove svetska i srpska ekonomija - Carine, sankcije, nafta...

- Rast u svetu je neravnopravno raspoređen, srednja klasa je skrajnuta, građani (SAD) na izborima pokazuju da nisu zadovoljni sistemom koji imaju. Za Srbiju je važan rast BDP-a u EU, koji je samo 0,8 odsto. Nemačka je u nezavidnoj situaciji, a time se smanjuju i naše šanse za veći razvoj. Procena Saveta je privredni rast od oko 4 odsto u 2025. godini, a to na srednji rok neće biti održivo - smatra Altiparmakov.

Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu ukazala je na to da bi globalni rast ove godine trebalo da bude 2,7 odsto, a da je svet pre krize 2008. rastao preko četiri odsto, blizu pet. Dodaje da će carine koje je Tramp najavio i ratovi otežati situaciju.

Altiparmakov: Ostvarene dividende stranci plasiraju van Srbije

Prema rečima Altiparmakova, veliki problem srpske privrede je to što je naš privredi rast u protekloj deceniji baziran na stranim i velikim državnim investicijama, ali da se oba izvora iscrpljuju. Naglašava da stranci dividende plasiraju van Srbije.

- Strani investitori su tu jer mnogo vole profit i vremenom povlače dividende i ostvarenu zaradu. Povukli su već 4 mlrd EUR. Uskoro će dividende biti veće od investicija i taj izvor rasta će potpuno presušiti. Fiskalna konsolidacija je pogurala državna ulaganja. Ali sada nam je potreban kvalitet takvih ivesticija, a ne kvantitet. Ne znamo da li će ulaganja u Ekspo doneti narednih godina neki prinos - objašnjava Altiparmakov.

Profesorka Žarković ističe da bi struktura direktnih stranih investicija trebalo da ide u modernije sektore, prerađivačku industriju.

- Već dugo tu dominiraju građevinarstvo, rudarstvo, trgovina. Kada se vidi raspodela zarada, uočava se da samo trećina građana prima prosečnu platu. Kada se Srbija poredi sa centralnom Evropom, IT sektor i prerađivačka industrija mnogo manje doprinose u rastu nego u tim zemljama - kaže Žarkovićeva.

Profesor Savić smatra da je potrebno poboljšati ambijent za ulaganje domaćeg kapitala. Sa jedne strane, država treba radi na poboljšanju poslovne klime, a potrebna nam je veća inventivnost domaćeg sektora. Imamo deset hiljada proizvoda u hipermarketu Ikee, a koliko ih je tamo koji su proizvedeni u Srbiji - pita se profesor FEFA.


Savić smatra da je EU izgubila trku u inventivnosti sa SAD.

- Evropa mora da obezbedi 800 mlrd EUR da bi pratila SAD, EU je izgubila trku u inventivnosti. Potrebni su talenti, veštačaka inteligencija. Čak iako postigne nešto, SAD i Kina ne sede skrštenih ruku. Neizvesno je da li će Evropa uspeti. Talentima je potrebno vreme, narednih deset, 15 godina. I Džo Bajden je rekao Folksvagenu da izgradi fabriku u Americi i neće biti problema. Insistira se na reindustrijalizaciji. Ako se autsorsovana industrija vrati u SAD, to će poskupeti proizvode, što Tramp želi da kompenzuje carinama - naglašava Savić.

Profesorka Žarković, sa druge strane, smatra da je Evropa već odgovorila Trampu sporazumima sa Merkosurom i Meksikom, a to je tržište od 700 miliona stanovnika.

Ekonomski fakultet Beograd

FEFA Beograd

Fiskalni savet Republike Srbije

Ekonomski fakultet u Beogradu

Fakultet za ekonomiju finansije i administraciju

FEFA

predsednik SAD

Nikola Altiparmakov

Jelena Žarković

Nebojša Savić

Donald Tramp

svetska ekonomija

srpska ekonomija

carine

veštačka inteligencija

sankcije