Sve više nam nedostaje radna snaga - Mogu li manjak radnika u Srbiji da nadomeste stranci?

Uvoz radne snage je sve češća pojava u Srbiji. Umesto na birou za zapošljavanje, poslodavci se sve više okreću agencijama za angažovanje stranih radnika. Građevinska industrija, transport i ugostiteljstvo nisu u mogućnosti da funkcionišu bez privremenog uvoza radnika, kažu u Privrednoj komori Srbije i naglašavaju da je najveći problem u poslednjih pet-šest godina nedostatak radnika za proširenje proizvodnog i uslužnog kapaciteta firmi. Postavlja se pitanje odakle najviše stižu strani radnici u Srbiji i koja prava i obaveze moraju da poštuju i radnici i poslodavci.

Da je nedostatak radne snage postao sistemski problem smatra Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

Osim građevinske industrije, transporta i ugostiteljstva, Stanić kaže da nedostaje radna snaga i u poljoprivredi za primarne sezonske poslove, kao i da prerađivačka industrija sve više beleži nedostatak radnika.

Sagovornik Euronews Srbija navodi da su u Srbiji potrebni različiti profili, od nekvalifikovanih i kvalifikovanih, pa do inženjerskih poslova.

Da bi se ti zahtevi ispunili i da bi se tržište zadovoljilo, olakšavane su procedure za dolazak stranaca na rad kod poslodavca u Srbiji.

- Imamo novu situaciju da nam je potrebna radna snaga iz inostranstva, da ne možemo da popunimo zahteve domaće privrede i da popunimo radna mesta iz domaćeg stanovništva - kaže za Euronews Srbija advokat Aleksandar Andrejić.

On navodi da se i propisi usklađuju na način da bude lakše da strani radnik dođe u Srbiju i privremeno obavlja posao za poslodavca u Srbiji.

- Postoje izvesne potrebe za koje se zna da će trajati narednih nekoliko godina, da li u građevinskoj industriji ili slično, koji nisu baš trajnog karaktera. Da bi se ti zahtevi ispunili, odnosno da bi se tržište zadovoljilo, ide se u pravcu olakšavanja cele procedure, pojednostavljivanja svega toga u cilju lakšeg dovođenja radnika za poslodavce - rekao je Andrejić.

U dužem vremenskom periodu, prednjačili su radnici iz Azije koji su dolazili u Srbiju da rade, pre svega iz Kine, Indije, Šrilanke, Pakistana, kao i Turske.

Stanić kaže da je u poslednje tri godine, najviše stranih radnika dolazilo iz Rusije, što je posledica rata u Ukrajini i sankcija koje je Zapad uveo prema Rusiji.

- Značajan broj iz Rusije i delimično izbeglica iz Ukrajine doprineo je našoj privredi, ne samo u smislu radnika koji rade u specifičnim delatnostima, već i u smislu podrške našoj potrošnji - rekao je Stanić.

On navodi da je činjenica da evropske privrede, kao i privrede u regionu, zavise od vanevropskih migracija.

- Što se tiče samog regiona, tu smo sada u jednoj delikatnoj situaciji imajući u vidu da je Srbija, ipak, najrazvijenija privreda i tu se najviše poslovnih mogućnosti pruža, ali opet nije interes Srbije da što više tih lokalnih, regionalnih emigranata jednostavno dođe u Srbiju. To narušava situaciju u tim privredama. Pošto smo mi deo zajedničkog jednog regionalnog tržišta, ideja nam je i želja da i te privrede mogu normalno da funkcionišu - rekao je Stanić.

On naglašava da se mora voditi računa o kvalitetu radnika koji u Srbiju dolaze privremeno, navodeći da to treba da čine i država i same firme koje angažuju strane radnike.

Da bi došli u Srbiju, nekim stranim radnicima je potrebna i viza za ulazak u našu zemlju.

"- U zavisnosti iz koje zemlje dolazi i međusobnih sporazuma između naše zemlje i te zemlje iz koje dolazi, zavisi da li mu je potrebna uopšte i viza da bi mogao da uđe u Republiku Srbiju, takozvana viza D. Ona se dobija po nekom osnovu, morate imati razlog da dođete u Srbiju. Naravno, nećemo da govorimo o drugim razlozima, poput turizma. Konkretno ovde morate da imate neki posao koji vas čeka i poslodavca koji vas je pozvao da dođete i da zasnujete radni odnos. Stoga, prvi korak koji trebate da preduzmete je da podnesete zahtev za vizu D koja bi vam omogućila ulazak u Republiku Srbiju. Nekad se podnese i zahtev i za vizu i za radnu dozvolu - rekao je Andrejić.

Najčešće, kaže on, kompanija koja planira da zaposli stranog radnika završi potrebnu papirologiju.

- Postoji sad online sistem preko koga je sve i dosta lakše. Podnese se i to poslodavac može da učini i u njihovo ime, a mogu i oni direktno, naravno, ukoliko se snađu - rekao je advokat.

Strani radnik u Srbiji ima načelno ista prava kao državljanin Srbije koji je zaposlen, kaže Andrejić.

- Zdravstveno osiguranje mora da poseduje, tu su porezi i doprinosi, ali ne baš u istim iznosima u zavisnosti od zemlje iz koje dolazi i nekih međunarodnih sporazuma koji su zaključeni, jer penziono bi trebalo da ostvaruje u toj zemlji. To je neka ideja, da je došao na privremeni rad pa da će se vratiti tamo, ali u svakom slučaju, zdravstveno osiguranje mora imati - rekao je on.

On precizira da strani radnik mora da bude prijavljen u registar zaposlenih, gde mu se isplaćaju ti porezi i doprinosi koji se na kraju meseca vrlo lako vide da li su uplaćeni ili nisu.

- Inspekcija rada isto tako vrši periodične provere svih ovih činjenica, a i Poreska uprava - rekao je advokat.

Stanić naglašava da se apsolutno moraju poštovati prava radnika.

- Ne samo u smislu da štitimo naše radnike od možda neodgovornih poslodavaca, bez obzira što oni mogu biti članovi Privredne komore Srbije, nego definitivno moramo štititi i poslodavce od neodgovornih radnika. U tom smislu, apsolutno agencije koje se bave posredovanjem u uvozu ili nabavljanju te radne snage, definitivno moraju biti proverene. Mi u okviru naše komore imamo grupaciju koja se bavi konkretno tržištem rada. Sa druge strane, naravno, inspekcijski nadzor je na strani države - rekao je Stanić