Kakve posledice može imati Srbija u slučaju američkih carina ka Evropi i čeka li nas opet scenario iz 2019. godine

U Evropskoj uniji opada tražnja za proizvodima iz Srbije, što je posledica niskih stopa rasta. Ukoliko bi zaista bile uvedene američke carine, kao što je bilo slučaj 2019. godine, da li bi Evropa kroz taj reciprocitet, obuhvatila i zemlje koje su kandidati, u razgovoru za RTS analizirao je Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije.

Ceo svet je u iščekivanju carina koje uvodi Donald Tramp. Meksiko i Kanada su odahnuli na 30 dana. I dok Evropa čeka američke mere, posledice i same najave već se osećaju.

- Imajući u vidu da oni imaju sporazum o slobodnoj trgovini sa Meksikom i Kanadom, zaista je bilo čudo da se uvedu te carine. Čuli smo da će biti najmanje na 30 dana ograničeno uvođenje tih carina. Verujemo da će to biti trajno. Administracija u Vašingtonu nekoliko puta je pokazala da je praktično nepredvidiva - kaže Stanić.


Stanić podseća na 2019. godinu, kada je počeo trgovinski rat između Vašingtona i Pekinga, a tada su uvedene carine na uvoz osnovnih industrijskih metala iz Kine, ali i iz drugih delova sveta, što je kasnije dovelo do uvođenja i kvota na uvoz čelika iz Srbije, koje i dalje traju, što je mimo sporazuma o slobodnoj trgovini.

- Ali, činjenica je da ta fragmentacija uzima maha i ono što je bitno – smanjuje potencijal privrednog rasta na globalnom nivou, lanci snabdevanja su ugroženi praktično poslednjih pet godina i upravo zbog te ugroženosti mnogi ekonomski centri hoće da imaju kraće lance snabdevanja da bi bili pouzdaniji i da budu manje zavisni od udaljenih tržišta, gde su obično i njihovi politički konkurenti - podvukao je Stanić.

Poslednji podaci iz evrozone, koju pokriva Evropska centralna banka, pokazuju da je rast inflacije 2,5 odsto, iako je njihov cilj dva odsto.

To je, kako kaže, zbog nestabilnosti u svetu koja se odražava i na cene energenata, osnovnih industrijskih metala i prehrambenih proizvoda, jer je poljoprivreda zavisna i od energenata. Dodaje da je to krug koji ne dozvoljava da se problem inflacije stavi ad akta i zbog toga još imamo relativno visoke kamatne stope centralnih banaka, koje služe za obuzdavanje inflacije.

- Iz tog razloga imamo manju investiciju na aktivnost u svetu, pre svega, u zapadnoj Evropi i u Americi, zbog tih visokih kamatnih stopa, što se naravno vidi i u Srbiji, imajući u vidu da centralna banka i dalje drži tu stopu na relativno visokom nivou - istakao je Stanić.

- Rast cena svakako se dešava i ono što je bitno kada govorimo o nestašici hrane, ne može to da zadesi Evropu. Dakle, tu je samo pitanje cene, ne u smislu količina koje se mogu Evropi isporučiti, ali svakako da je nestašica hrane, odnosno porast cena, veliki problem za brzorastuće zemlje u pogledu populacije, koje su u podsaharskoj Africi, na Bliskom istoku, što može opet dovesti do određenih socijalnih problema kao što su migrantski talasi - objašnjava Stanić.

Odgovarajući na pitanje šta za građane znači da berze trepere, Stanić kaže da to znači neizvesnost.

Zbog toga se povećava tražnja za zlatom kao merom sigurnosti. To se simbolično naziva sigurnom lukom. Naglo je skočila cena zlata kada su najavljene američke carine. Onda je došlo do blage korekcije, odnosno do pada cene zlata kada je rečeno da odlažu za 30 dana, dodaje Stanić.

- Međutim, i dalje se cena zlata kreće više od 2.800 USD po unci, što znači da je to praktično rekordan nivo i očekuje se da zlato na tom nivou i ostane, kao mera sigurnosti. Posebno je Evropa bila zabrinuta zbog tih novih carina i potencijalno carina koje će biti uvedene na uvoz robe iz Evropske unije. Nemačka je ove godine procenila stopu rasta svoje privrede na 0,3 odsto, a ukoliko bi se desio takav spoljni šok, svakako bi se privreda opet našla u minus fazi, što bi bila treća godina zaredom i zaista značajno umanjenje potencijala ekonomske moći te zemlje - ukazao je Stanić.

Očekuje se da sledeća meta Vašingtona bude Evropa, pre svega Nemačka. Odgovarajući na pitanje koliko će privreda cele Evrope zavisiti od mera prema Nemačkoj, Stanić napominje da će zavisiti u velikoj meri, kada govorimo o Evropskoj uniji, od Sjedinjenih Država, zbog uvoza energenata iz Amerike, jer se moralo odustati od energenata koji dolaze iz Rusije.

Prema njegovim rečima, Evropa je postala zavisna mnogo više od tečnog gasa koji dolazi iz SAD.

- U bezbednosnom smislu je svakako zavisna, takođe i u pogledu visokih tehnologija, zbog čipova koji se koriste u industriji visokih tehnologija. Međutim, ukoliko vi sada morate kao saveznik Amerike smanjivati zavisnost od Kine, što je deo i te šire politike obuzdavanja, postavlja se pitanje gde ćete vi plasirati robu ukoliko čak i Amerika uvede carine i samim tim smanji konkurentnost vaše robe, a pritom nemate kapacitet da u potpunosti zadovoljite potrebu kroz unutrašnju proizvodnju, imajući u vidu da je Evropa zaista resursno zavisna zemlja i u pogledu stanovništva jer stanovništvo stari - kaže Stanić.

Prosečni Evropljanin je znatno stariji od prosečnog stanovnika Amerike i u tom smislu Evropa se suočava sa izazovima koje mora rešavati, a pitanje je koliko će biti uspešni rezultati tih reformi u vreme kada vlada velika neizvesnost i kada vlada povišen politički rizik u Evropi, zbog rata u Ukrajini, zbog socijalnih pitanja i zbog toga dolazi do premeštanja jednog dela kapitala iz Evrope u SAD.

- Prošle godine videli smo da su investicije iz Amerike koje su dolazile u Srbiju praktično bile na sličnom nivou kao i iz Nemačke, što nije bio ranije slučaj. U tom pogledu dolazi do seljenja kapitala, posebno onog koji je orijentisan na visoke prihode i prilive i na visoke tehnologije, imajući u vidu američku privredu koja je dosta podržana od energenata koji se tu mogu proizvoditi - kaže Stanić.

Podseća da je nova administracija rekla da će povećati proizvodnju nafte kako bi prešla i u značajnog izvoznika tog energenta, a svakako tu je i mogućnost dodatne novčane emisije dolara, čime bi se podržala domaća privreda, a samim tim taj inflatorni pritisak ne bi bio toliko veliki kada bi se na isti način ponašala Evropska centralna banka, imajući u vidu da evro nije toliko svetski novac kao što je američki dolar.

Srbija je zavisna od evropskog tržišta. Stanić uočava dva problema kada je reč o Srbiji.

- Opada tražnja za proizvodima iz Srbije u EU, što je posledica njihovih niskih stopa rasta. To je jedna stvar. Druga je, na primer, ukoliko bi zaista bile uvedene te carine Amerike, kao što je bilo slučaj 2019. godine, da li bi Evropa kroz taj reciprocitet, obuhvatila i zemlje koje su kandidati - kaže Stanić.

Smatra da to ne bi trebalo da bude tako, imajući u vidu da smo zemlja koja ima sporazum o slobodnoj trgovini.

- Mi smo videli podatke za prošlu godinu kada govorimo o izvozu robe. Imamo blagi pad izvoza robe u Nemačku, ali i značajan rast izvoza u Sjedinjene Države. To tržište se sve više otvara za naše proizvode i usluge, posebno usluge jer smo, na primer, u prošloj godini za 11 meseci, imali 1,6 mlrd EUR izvoza usluga informacionih tehnologija na tržište Amerike. Sa druge strane, ono što je bitno je i to strateško partnerstvo koje je potpisano u oblasti energetike i vrlo značajna stvar je u pogledu tih investicija koje dolaze iz Amerike. One su uglavnom orijentisane u informacione tehnologije koje su jedan od prioriteta razvoja Srbije u narednih 10 godina - zaključio je Stanić.

Privredna komora Srbije

Evropska centralna banka

Bojan Stanić

Donald Tramp

američke carine

carine za Evropu

carine na robu iz Evrope

cene energenata

cene zlata

IT usluge

migracije

sporazum o slobodnoj trgovini

izvoz robe i usluga