Nemačka ponovo u recesiji, ali i dalje naš glavni trgovinski partner – Srbija traži alternativna tržišta

Promet sa Rusijom manji je oko pola milijarde dolara. Za isto toliko, istovremeno, porastao je izvoz u Kinu. Do te zemlje - sa kojom je od jula na snazi sporazum o slobodnoj trgovini - najčešće stižu bakar, čelik i rezana građa. Slično je i sa Turskom, kojoj smo prodali 80% više robe nego lane.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Predrag Bjelić, navodi da Kina ne može da bude izvor koji će kompenzovati padove, ali ono što se dešava je odjek onoga što se dešava u svetu.

- U odnosima sa EU nije bitan samo ugovor o slobodnoj trgovini, tu je i konvencija o akumuliranju porekla, što znači da u uslovima kada poslujemo sa globalnim lancima, to je najvažnija olakšica, a takvu imamo samo u odnosima sa EU - ističe Bjelić.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije dodaje da smo prošle godine imali negativan priliv stranih direktnih investicija iz Nemačke, što znači da je bilo povlačenja kapitala, ali to nije ništa alarmantno imajući u vidu da se ne zatvaraju pogoni i nema otpuštanja.

- Nemačka privreda je vrlo moćna u pogledu raspoloživih fondova koje može da finansira svoju privredu dok ne prođe taj recesioni pritisak, i dok ne krene oporavak koji se očekuje od 2026. godine - smatra Stanić.

Dok najmoćnija zemlja Evropske unije traži izlaz iz krize, kreatori naše trgovinske politike gledaju ka istoku. Posle Kine, u planu je potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini i sa Južnom Korejom, ali i izlazak na tržište Jugoistočne Azije.

Jagoda Lazarević, koja je predložena za novu ministarku unutrašnje i spoljne trgovine, ističe da Srbija svakako ostaje veoma privržena i posvećena razvijanju ekonomske saradnje sa EU kao ubedljivo najvažnijim partnerom u svim segmentima.

- Ali upravo zbog geopolitičkih i geoekonomskih turbulencija i eksternih šokova koji imaju efekat prelivanja ne pojedinačne ekonomije, moramo da tražimo sigurnu luku, da imamo opcije, alternative, da imamo alternativna tržišta - smatra Lazarevićeva.

Ono što nije dobro je da je više od izvoza protekle godine porastao uvoz - za petinu smo više kupili od stranaca nego što smo im prodali.

Plus u trgovini i dalje imamo sa zemljama u okruženju - Crnom Gorom, BiH, Severnom Makedonijom. A njima najviše prodajemo žitarice, hranu, pića, naftu i struju.