Beogradska berza uspavana – Šta se dešava sa tržištem kapitala u Srbiji

Tržište kapitala u Srbiji nije dovoljno razvijeno, upozoravaju ekonomisti i ukazuju da održanje stabilnog rasta zemlje zahteva raznolikost izvora finansiranja. Dominantnu ulogu sada imaju banke – i za građane i za privredu. Profesor Ismail Musabegović sa Beogradske bankarske akademije ocenjuje da će se tržište kapitala u Srbiji vremenom razviti, i da rezultati nisu mogući na kraći rok.

Krajem prošlog meseca država je prodala obveznice vredne skoro milijardu evra. Narodna banka tvrdi da je tražnja bila velika – i među investitorima i među fizičkim licima. Profesor Musabegović kaže da je ta vest dobar korak u razvoju tržišta kapitala.

- Država je emitovala 120 milijardi dinara. Važno je reći da su to dinarske obveznice na 10,5 godina. Ne znam koliko su one dobre za građane, ali za privredu, za institucionalne investitore jesu. Kamata koja je ponuđena je 5,25% što je dobra kamata na 10 godina - navodi on.

Upućeni slikovito opisuju da je trenutno najtraženija hartija od vrednosti (HOV) u našoj zemlji tapija na dvosoban stan na Novom Beogradu. Na pitanje mogu li obveznice da postanu najtraženija (HOV), profesor Musabegović je skeptičan.

- Na berzi je nekoliko HOV kojima se trguje, a berza je pre svega vezana za vlasničke hartije, to su akcije. Druge hartije koje su važne na berzi, ali ne u tom obimu, jesu obveznice, ali one teško da će moći da postanu najtraženiji oblik investiranja. Kod nas je tradicionalno stan materijalizacija ulaganja, nešto opipljivo. Postoje računice da ako investirate u stan da biste ga izdavali on donosi mesečno između 5 i 7% - navodi Musabegović.

Slabo se trguje na Beogradskoj berzi, pa se čini se da je uspavana. Pojačana aktivnost vidi se u poslednje vreme zbog trgovina akcijama NIS-a. Profesor objašnjava da je berza mesto gde se susreću oni kojima je potreban novac sa onima koji ga imaju, a da je u Srbiji tržište bankocentrično.

- To znači da kad vam treba novac, bilo da ste privredno ili građansko lice, vi idete u banku. Deo je i do mentaliteta jer veliki vlasnici kompanija ne žele da imaju suvlasnike, partnere, ali vremenom će se to promeniti jer je daleko isplativiji način investiranja u berzu nego u štednju. To važi i za uzimanje sredstava - ukazuje Musabegović.

U sklopu projekta Ministarstva finansija i Svetske banke uskoro će 10-ak kompanija na berzi emitovati korporativne obveznice, kaže Musabegović.

- Bitno je za kompanije da tako finansiraju svoj razvoj, a ne iz tekuće likvidnosti, da ne bi upali u nelikvidnost - napominje profesor Beogradske bankarske akademije.

Na pitanje zašto su privrednici skeptični da svoje kompanije listiraju na berzi, on objašnjava da je nekoliko razloga za to.

- Nema dobrih primera, poverenje u berzu nije visoko, a problem je i finansijsko znanje odnosno edukacija. Ljudi moraju biti edukovani kako bi znali šta i kako se radi na berzi - ističe Musabegović.