Arsić: Rast BDP-a u Srbiji ove godine 3,6-3,7 odsto, inflacija među višim u Evropi

Arsić je rekao da bi nestašica naftnih derivata negativno uticala na rast BDP-a.

- Na tržištu rada nastavljaju se pozitivni trendovi, ali je nepovoljno što jedinični troškovi rada rastu - rekao je Arsić.

U trećem kvartalu stopa nezaposlenosti, kako je naveo, opada i ukupna zaposlenost međugodišnje raste 2,1 odsto, a registrovana 0,2 odsto.

Nastavlja se, prema rečima Arsića, visok rast realnih zarada, ali nešto sporije nego u prethodnim kvartalima. Zarade u trećem kvartalu su za 9,3 odsto veće nego pre godinu dana, ali su manje za 1,3 odsto u odnosu na drugi kvartal.

Dodao je da je produktivnost u drugom kvartalu povećana 2,4 odsto, ali realne zarade rastu znatno brže, pa su jedinični troškovi rada međugodišnje povećani za čak 6,8 odsto.

- Tokom trećeg kvartala značajno su povećani deficiti u spoljnoj trgovini i tekućem bilansu. Deficit tekućeg bilansa je iznosio 10,5 odsto BDP-a, dok je trgovinski deficit 9 odsto BDP-a - rekao je Arsić.

Značajno je, kako je rekao, povećan odliv dohodaka od kapitala, dok su prilivi od doznaka smanjeni.

Na pogoršanje tekućeg bilansa su, prema njegovim rečima, uticali rast domaće tražnje i jediničnih troškova rada, jačanje dinara, rast spoljnog duga i stranog kapitala u Srbiji i pad tražnje u Evropi.

Visok rast stranih investicija predstavlja, kako je naveo, najvažaniji pozitivan rezultat u ekonomskim odnosima sa svetom.

- Inflacija od sredine godine fluktuira između četiri i 4,5 odsto i ona je među višim u Evropi. Na usporeno opadanje inflacije utiče rast domaće tražnje, troškovi rada i administrativno regulisanih cena - rekao je Arsić.

Ocenio je da će domaća tražnja i troškovi rada uticati na sporije opadanje inflacije i u narednoj godini.



U 2023. godini državni prihodi i rashodi su, kako je rekao, ostvarili visok realni rast, dok je fiskalni deficit umereno visok, a u prvih 10 meseci ove godine javni prihodi su realno povećani za 8,7 odsto, dok su rashodi povećani 10,2 odsto.

Prihodi od skoro svih poreskih oblika ostvarili su, prema njegovim rečima, približno ujednačen rast, dok na strani rashoda prednjači rast javnih investicija, penzija i plata.

- U ovoj godini očekujemo da će fiskalni deficit biti nešto manji od plana od 2,7 odsto, dok u narednoj postoji rizik da bude veći od plana od tri odsto, zbog dodatnih rashoda za subvencije za stambene kredite i Gradsko saobraćajno preduzeće - rekao je Arsić.

Dodao je da je opravdana opreznost Narodne banke Srbije u pogledu smanjenja referentne kamatne stope jer je inflacija još blizu gornje granice ciljnog koridora, a rast domaće tražnje i dohodaka stvara inflatorne pritiske.

Arsić je rekao da kreditiranje građana i privrede raste, dok kamatne stope blago opadaju, što će se nastaviti i u narednoj godini.