Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Poljoprivreda će i ove godine imati loše rezultate?

Izvor: Beta

Petak, 13.12.2024.

10:01

Komentari

Podeli

(Foto: branislavpudar/shutterstock.com)

Poljoprivreda Srbije će, zbog ekstremne suše i kratke mreže kanala za navodnjavanje, ove godine imati loše rezultate, koji će smanji privredni rast, ali se odlučila za osnivanje Instituta za razvoj veštačke inteligencije, piše mesečnik Biznis i finansije. Prema popisu poljoprivrede 2023. godine u Srbiji se navodnjava tek 8,3% korišćenog poljoprivrednog zemljišta.

Poljoprivredna proizvodnja lani je porasla 8,7%, ali sa prilično niske osnovice u 2022. godini, a rast je ostvaren, zahvaljujući povećanju biljne proizvodnje za oko 15%, koje je uspelo da nadoknadi pad u stočarskoj proizvodnji od skoro 5%

Stočarska proizvodnja nastavila je da se smanjuje i tokom 2023. godine, desetkovan stočni fond, prošle godine je postao još siromašniji. U poređenju sa 2022. godinom, broj goveda je smanjen za preko 9%, odnosno za 75.000 grla, a broj muznih krava za više od 10%.

U sektoru svinjarstva pad je još drastičniji, Srbija je ostala bez 526.000 svinja za godinu dana, odnosno njihov broj je 2023. bio za petinu manji. Broj krmača smanjen je 17%, pao je i broj koza i koka nosilja, dok je broj ovaca ostao na približno istom nivou kao 2022. godine.

Poljoprivrednici su prošlu godinu zapamtili po suši, a potrošači po poskupljenjima. Najveći udar na kućni budžet bile su cene povrća, koje su u proseku skočile 40%. Mleko je poskupelo oko 23%, jaja za 18%, svinjsko i teleće meso za 17%.

U izvozu agrarnog sektora 60% je primarna proizvodnja, njena vrednost u 2023. iznosila je blizu 2,9 mlrd EUR, što je pad od skoro 13% u odnosu na 2022. godinu.

Kao i godinama ranije, u izvozu su prednjačile maline sa udelom od 10%, dok je u poređenju sa 2022. najveći pad vrednosti bio u izvozu žitarica, sa 694,6 mil EUR u 2022. na 440,8 mil EUR u 2023. godini.

Za razliku od izvoza, kod uvoza je u svim kategorijama zabeležen rast. Prošle godine, uvoz primarnih poljoprivrednih proizvoda porastao je više od 7% u poređenju sa 2022. godinom, ali čak za 50% u odnosu na petogodišnji prosek.

Srbija je najviše uvozila smrznuto svinjsko meso, sirovu kafu, banane, semenski kukuruz i merkantilnu soju.

Najveći suficit u razmeni u 2023. godini ostvaren je u sektoru voća (420,6 mil EUR) i žitarica (359,6 mil EUR), dok je najveći deficit zabeležen kod mesa i drugih klaničnih proizvoda (210,8 mil EUR), kafe, čaja i začina (97 mil EUR), mleka i mlečnih proizvoda, jaja i prirodnog meda (70,8 mil EUR).

Najviše primarnih poljoprivrednih proizvoda Srbija izvozi u Evropsku uniju i na CEFTA tržište, dok izvoz u Rusiju opada još od 2021. godine. To je naročito primetno kod svežih jabuka, kojih je u Rusiju izvezeno 48% manje nego 2022. godine, ali i kod ostalog svežeg voća i sira.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u prvih šest meseci ove godine poljoprivreda je ostvarila suficit od 61,9 mil EUR. Izvoz ovog sektora iznosio je 636,9 mil EUR, 51% više u odnosu na isti period 2023. godine, a učešće u ukupnom izvozu u tom periodu povećano je sa 2,9% na 4,4%.

Uvoz u prvih šest meseci tekuće godine iznosio je 575,1 mil EUR, što je rast od 5,6% u poređenju sa istim periodom 2023. godine, a učešće u ukupnom uvozu povećano je sa 2,9% na 3%.

Iako ima suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, procenjuje se da će poljoprivreda i ove godine imati loše rezultate. Kako se navodi u publikaciji Makroekonomske analize i trendovi (MAT), poljoprivreda je u prvih osam meseci zabeležila pad bruto dodate vrednosti za oko 5%.

Zbog posledica suše moguće je da će taj pad iznositi oko 8% na nivou cele godine i to pod optimističkom pretpostavkom da bruto dodata vrednost u stočarstvu ostane na prošlogodišnjem nivou.

Nepovoljni klimatski uslovi su najviše štete naneli kukuruzu, gde je zabeležen pad od preko 23%, kao i većini industrijskih biljaka, gde će ovogodišnja proizvodnja biti barem za petinu manja nego lane, navodi se u analizi MAT-a.

Prema proceni Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Srbija je zbog klimatskih promena u poslednje dve decenije pretrpela gubitke od 7,8 mlrd EUR, a najveća šteta se pripisuje sušama.

Pošto se najavljuju ekstremne suše i narednih godina, jedino rešenje je da se promeni tehnologija u poljoprivrednoj proizvodnji i da se ne raspravlja godinama o kanalima, već da se grade, naveo je časopis Biznis i finansije.

Firme:

Republički zavod za statistiku Beograd

Ekonomski Institut a.d. Beograd

Poljoprivredni fakultet Beograd

Komentari

Vaš komentar

Naš izbor

Na pijacama pasulj skuplji od mesa - Sve manja domaća proizvodnja, ali i izvoz Agro, Finansije

Jača sektor pića - Prošle godine uloženo 91,7 mil EUR, vodu iz flaše pijemo koliko i Evropljani Agro, Finansije

Izvoz pića iz Srbije dva i po puta veći od uvoza - Nekim proizvođačima čaša punija nego drugima Agro, Finansije

Stočarstvo je motor razvoja cele poljoprivrede - Udeo u agraru kod nas daleko ispod zemalja EU Agro

Godina bila uspešna za povrtare - Ulaganje u navodnjavanje se isplatilo Agro

Bolesti, požari i neplanska gradnja – Šume u Srbiji sve više nestaju, cenu plaćaju i zaštićene vrste Agro, Građevina

Šteta od suše, mrazeva i grada ove godine prepolovila bruto dodatu vrednost poljoprivrede Agro

RZS: Pad broja svinja, goveda, ovaca i živine u Srbiji u 2023. u odnosu na prethodnu godinu Agro

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.