Na pijacama pasulj skuplji od mesa - Sve manja domaća proizvodnja, ali i izvoz

Tokom posta prodaja pasulja raste, a poslednjih nedelja njegova cena primetno je porasla na pijacama u Srbiji. Praktično, približila se ceni svinjskog mesa, ponegde je čak i viša, dok je ovo povrće odavno skuplje od piletine, piše Politika.

Već standardno najskuplje beli pasulj plaćaju Beograđani – 600 dinara po kilogramu, koliko je koštao na jednoj od centralnih gradskih pijaca.

Prema izveštaju za proteklu sedmicu Sistema tržišnih informacija Srbije (STIPS), potrošači u Pirotu i Subotici morali su da izdvoje 500 dinara, dok je pasulj bio najjeftiniji na tezgama u Kikindi i Požarevcu, 380, odnosno 350 dinara.

Reklo bi se da je vrtoglavi rast cene ovog povrća još jedna nelogičnost na tržištu, ali po objašnjenju stručnjaka postoji mnogo razloga zbog kojih ni pasulj više nije tako jeftin. Osnovni je to što se domaće površine pod pasuljem smanjuju, a znatne količine stižu iz uvoza.


Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, površine pod pasuljem u 2023. bile su za oko 18,5 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu. Na 7.035 hektara proizvedeno je 7.865 tona, neznatno manje u odnosu na 2022, sa prosečnim prinosom od 1,1 tonu po hektaru. Najviši prinos ostvaren je u Vojvodini. Međutim, u severnoj pokrajini nalazi se svega deset odsto ukupnih površina pod ovom kulturom.

Kako su u Privrednoj komori Srbije rekli za Politiku, proizvodnja domaćih sorti beleži pad iz više razloga: nedovoljne upotrebe sertifikovanog semena, nedovoljnog navodnjavanja površina pod ovom kulturom, ali i zbog problema sa bolestima i klimatskim promenama.

– Domaći proizvođači gube interesovanje za proizvodnju pasulja zbog visokih troškova inputa i niskih prinosa – navode u PKS i napominju da ima potencijala za obnovu proizvodnje, ali uz adekvatnu primenu tehnika gajenja, novih tehnologija i edukaciju proizvođača.

Proizvodnja tradicionalnih sorti takođe bi mogla da se obnovi i brendira kao autentični srpski proizvod, smatraju stručnjaci. U 2023. uvezeno je 14.165 tona pasulja, 19 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu, i to za 20,3 mil EUR.


Vrednosno učešće pasulja u ukupnom izvozu povrća iz Srbije je svega 3,1 odsto. U 2023. godini izvezeno je 3.605 tona, što je za 33,6 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu. Proizvođači su od izvoza prihodovali 4,3 mil EUR – 16,8 odsto manje nego u 2022.

Pasulj se najviše izvozio u smrznutom stanju i najviše u EU, odnosno u Hrvatsku, dok su od država CEFTA regiona najveći kupci bili Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija.

Najveće površine pod pasuljem se nalaze u regionu Južne i istočne Srbije (49 odsto), zatim u regionu Šumadije i zapadne Srbije (37 odsto). Svega četiri odsto stiže na tržište iz Beogradskog regiona.

Republički zavod za statistiku Beograd

Beograd  

Sistem tržišnih informacija Srbije

STIPS

pasulj

cena pasulja

proizvodnja pasulja

izvoz pasulja

uvoz pasulja