U poslednje dve godine više od 400 miliona đaka širom sveta gubilo nastavu usled ekstremnih vremenskih prilika

Počela je nova školska godina – a učionice, sale i dvorišta škola širom Srbije i dalje su usijani nakon tri meseca rekordnih letnjih temperatura. Jako je mali broj škola u Srbiji koje su opremljene klimatizovanim učionicama, pa su uslovi rada širom zemlje "pakleni" i za đake i za nastavnike.

Jedno rešenje, koje u Srbiji nije sprovedeno, bilo je da se početak školske godine odloži. Čak je i odlaganje samo za sledeću nedelju, od 9. septembra, moglo da pomogne jer se, kako navodi RHMZ, očekuje pad maksimalnih dnevnih temperatura do oko 30 °C (što je, da se razumemo, i dalje izrazito toplo, ali ne i nepodnošljivo).

Naravno, sada je za takvu odluku kasno, a đaci, nastavnici i školsko osoblje će se bar još nekoliko dana snalaziti kako znaju i umeju: lepezama, ventilatorima, časovima napolju…

Međutim, zatvaranje škola usled ekstremnih vremenskih prilika postaje sve češća pojava širom sveta, piše u novom izveštaju o obrazovanju koji je objavila Svetska banka.

Kako se navodi u izveštaju i pratećem saopštenju, iako je u pitanju relativno česta pojava, privremeno zatvaranje škola je izrazito teško pratiti, posebno na međunarodnom nivou jer ne postoji sistematizovan način praćenja i statistike o broju izgubljenih dana.

Ipak, na osnovu istraživanja i procena, u izveštaju se navodi da je samo u periodu između januara 2022. i juna 2024. godine čak 404 miliona dece širom sveta gubilo nastavu usled ekstremnih vremenskih prilika.

Najmanje 81 zemlja sveta sprovela je u ovom periodu makar jednu meru obustave nastave, najčešće usled poplava, oluja i toplotnih talasa.

U proseku, zemlje su tokom ovog perioda gubile čak 28 nastavnih dana na ovaj način, s tim što ukupan prosek ne priča celu priču: siromašnije zemlje gubile su u proseku 45 dana, a bogatije samo 6.

Iako bi nam ove godine odlaganje početka školske godine možda olakšalo život, prekid nastave je samo zakrpa – znak nemoći pred opasnostima koje donose klimatske promene. Ali postoje i prava rešenja.

Izveštaj Svetske banke navodi veliki broj mera, praksi i novih pravila koja bi pomogla školama širom sveta, od sistema ranog upozoravanja (koji bi omogućio pravovremene reakcije nadležnih organa), preko infrastrukturnih rešenja, renovacija, različitih sistema hlađenja, informisanja, pa i organizacije nastave na daljinu.

Kako navodi Svetska banka, procenjena prosečna cena ovakvih mera je nešto preko 18 američkih dolara po detetu – i to kao jednokratna investicija. Naravno, prava cena zavisi od ogromnog broja lokalnih faktora, pa nama u Srbiji ovakve procene ne govore puno.

Ali neke od ovih mera koje se navode u izveštaju već su na ovaj ili onaj način deo domaćeg zakonodavstva – primera radi, u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove je predviđeno upravo unapređenje kapaciteta RHMZ-a kada su u pitanju rane najave i upozorenja, kao i pravovremena komunikacija o klimatskim opasnostima.

Drugim rečima, glavno pitanje zapravo nije da li je trebalo da odložimo početak školske godine, već – šta treba da uradimo da bismo izbegli takve odluke u budućnosti, zaključuje portal Klima101.

Hidrometeorološki zavod Srbije- RHMZ

Svetska Banka-WB Beograd

RHMZ

Svetska banka

obustava nastave zbog vremenskih nepogoda

oluje

poplave

visoke temperature

toplotni talasi

odlaganje nastave u školi

vremenske nepogode

ekstremne vremenske prilike

klimatske opasnosti

rana upozorenja

klimatske promene

klimatski uslovi