Poplave i ekstremne vrućine pogađaju više od četiri petine gradova širom sveta, pokazuje nova studija

(Foto: Fotosr52/shutterstock.com)

U 2023. godini, 1.131 grad je objavio svoje ekološke podatke kroz CDP-ICLEI Track. Više od 83% ovih gradova je prijavilo značajne klimatske opasnosti, što je porast sa 80% u 2022. godini.

Više od polovine (56%) već doživljava značajne uticaje ovih opasnosti. Oko dve trećine gradova očekuje da će ove opasnosti postati intenzivnije (67%) i učestalije (64%).

Najviše gradova, 58%, identifikovalo je poplave kao problem, zatim ekstremne vrućine (54%), suše (38%), jake kiše (35%) i rizik od požara (22%).

Od gradova koji prijavljuju klimatske opasnosti, poplave su navela 164 grada u Severnoj Americi (83%), 80% u Evropi (160 gradova), 69% u Africi i na Bliskom istoku (49 gradova), 66% u azijsko-pacifičkom regionu (113 gradova) i 56% u Latinskoj Americi (169 gradova).

Među pogođenim gradovima su Los Anđeles (SAD), Rio de Žaneiro (Brazil), Rim (Italija), Lagos (Nigerija), Kalkuta (Indija) i Sidnej (Australija).

Ekstremne vrućine su identifikovane kao opasnost od strane 85% gradova u Severnoj Americi (167 gradova), 83% u Evropi (166 gradova), 54% u azijsko-pacifičkom regionu (92 grada), 51% u Africi i na Bliskom istoku (36 gradova) i 50% u Latinskoj Americi (153 grada).

Od najgorih poplava do smrtonosnih toplotnih talasa

Primetan je uticaj ovih klimatskih opasnosti na ranjive populacije. Među gradovima koji prijavljuju poplave, 98% je navelo da su pogođena domaćinstva sa niskim prihodima, 77% je prijavilo uticaje na starije osobe, a 67% na marginalizovane zajednice.

Za ekstremne vrućine, 97% gradova je navelo da su pogođene starije osobe, 75% je prijavilo uticaje na domaćinstva sa niskim prihodima, a 73% na decu.

- Od najgorih poplava u istoriji nacija do smrtonosnih toplotnih talasa i požara, efekti klimatskog kolapsa su jednako razorni za gradove i ljude, posebno na Globalnom jugu. Samo podaci mogu dati gradovima uvide koji su im potrebni za upravljanje, ublažavanje i prilagođavanje na uticaje naše brzo promenljive planete - rekla je direktorka CDP-a za gradove, države i regione Maja Kutner.

Prema podacima, gotovo trećina projekata klimatske infrastrukture koje prijavljuju gradovi (727 od 2.346) je usmerena na poboljšanje klimatske adaptacije i otpornosti, pri čemu je 55% ovih projekata u Globalnom jugu.

Kolektivno vredni 47 mlrd USD, ovi projekti traže oko 21 mlrd USD investicija, što naglašava kritičnu vezu između otkrivanja klimatskih podataka i finansiranja neophodnih projekata klimatske otpornosti, navode u ovoj organizaciji.