Da li je rast akciza rezultat povećanja penzija i subvencija agraru?

Da nema rebalansa, ostvarene promene na javnim prihodima i rashodima ove godine rezultirale bi umanjenjem manjka u budžetu, tojest smanjile bi zaduživanje zemlje za oko 1,3 mlrd EUR u odnosu na prvobitni plan budžeta za 2023, ukazao je Fiskalni savet i upozorio da je veoma opasno vanredno i arbitrarno povećanje penzija, jer mora biti usklađeno sa mogućnošću privrede da u narednom periodu to - finansira.

Za razliku od prethodnih godina kad su javni rashodi uglavnom povećavani jednokratno, ovaj put se rebalansom predviđaju i velike rashodne mere koje su trajne, upozorio je Fiskalni savet.

- Vanredno povećanje penzija i poljoprivrednih subvencija predstavljaju stečeno pravo koje će nastaviti da dugoročno opterećuje javne finansije Srbije i nakon završetka 2023. godine. S tim u vezi, Vlada se u dogovoru s MMF zvanično obavezala da će ove trajne rashode da kompenzuje drugim trajnim merama fiskalne politike. Konkretna mera koja je dogovorena i koja se uvodi ovim rebalansom je vanredno povećanje akcizne stope na sve akcizne proizvode od 8% koje će stupiti na snagu od oktobra 2023. godine - naveo je Fiskalni savet (FS) u Oceni Predloga rebalansa budžeta za 2023.

Umesto da smanji zaduživanje, Vlada po oceni Fiskalnog saveta rebalansom uvodi nove i snažne rashodne mere čime su fiskalni deficit i zaduživanje države gotovo vraćeni na prvobitno planirani nivo.

Glavne od tih mera su: povećanje subvencija za poljoprivredu, vanredno povećanje penzija, povećanje zarada za zaposlene u obrazovanju i delu zdravstva i jednokratna isplata 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti.

Predloženi rebalans, ocenjuje Fiskalni savet, donosi više ekonomski loših i upitnih promena.

- Jedna od osnovnih zamerki odnosi se na to što nije iskorišćena dobra prilika da se fiskalni deficit smanji na ispod 1,5% BDP-a, čime bi se znatno smanjilo zaduživanje zemlje i javne finansije uvele u mirnije vode. Uz to, veliki i dodatni problem s novim rashodnim merama koje donosi rebalans jeste to što one nisu ekonomski efikasne i socijalno opravdane – pa ne pružaju dobar odgovor na izazove kroz koje trenutno prolazi domaća ekonomija - ističe Fiskalni savet.

Zbog toga se, navodi se, "stiče utisak da su nove mere dizajnirane po ad-hok principu, bez neophodnih ekonomskih analiza o njihovoj svrsishodnosti (koje nigde nisu javno pokazane)".

Vanrednim i arbitrarnim povećanjem penzija prekršena su, navodi Fiskalni savet, zakonski definisana fiskalna pravila, što je veoma opasno.

- Penzije su (uz plate u javnom sektoru) ubedljivo najveći budžetski rashod. Zbog toga je njihova usklađenost s mogućnošću privrede da ih finansira ključna za održivost čitavih javnih finansija. Problemi koji mogu nastati usled proizvoljnih povećanja penzija najbolje se mogu ilustrovati epizodom iz 2008. kad je ekonomski neopravdano povećanje penzija praktično urušilo javne finansije Srbije (ukupno povećanje u toj godini bilo je nominalno preko 35%, a realno, tj. korigovano za inflaciju, skoro 25%) - stoji u analizi.

U godinama koje su sledile, penzije su zato bile privremeno umanjene, imale su periode zamrzavanja i sporog povećavanja, dok se njihov iznos napokon nije vratio na ekonomski održiv nivo.

- To bolno prilagođavanje omogućilo je Vladi da krajem 2022. odredi dobru formulu indeksacije penzija (u skladu s objektivnim privrednim kretanjima) i ta formula uvrštena je u zakonski definisana fiskalna pravila. Izgledalo je tada da je napokon naučena važna lekcija o upravljanju javnim finansijama i da je Srbija ušla u grupu uređenih zemalja koje imaju objektivnu i predvidivu formulu za povećanje penzija. Međutim, nije prošlo ni godinu dana od usvajanja Zakona, a penzije su sad ponovo vanredno povećane po potpuno proizvoljnom kriterijumu – tj. bez utemeljenja u privrednim kretanjima - upozorava FS.

Tačno je, dodaje se, da njihovo vanredno povećanje od 5,5% nije iste veličine kao što su bila vanredna povećanja iz 2008, "zbog čega to ovaj put ne može da uruši javne finansije".

- Međutim, ovo povećanje nesporno predstavlja veoma opasan presedan. Takođe, šalje se i loša poruka o kredibilitetu državnih politika jer je Vlada odlučila da prekrši Zakon koji je nedavno sama propisala - ukazuje Fiskalni savet.

Problemi u poljoprivredi nisu na vreme prepoznati, a rešenja koja se sada nude su, prema oceni FS – skupa i upitne su efikasnosti.

- U poslednjih nekoliko godina cene inputa za poljoprivrednu proizvodnju snažno su porasle, a Vlada je, pritisnuta drugim problemima, uporedo donosila određene mere koje su dodatno opterećivale ovaj sektor (zabrana izvoza pojedinih poljoprivrednih proizvoda tokom 2022. i dela 2023, predugo zamrzavanje prodajnih cena osnovnih životnih namirnica u cilju kontrole inflacije). Međutim, umesto da se problemi poljoprivrede na vreme prepoznaju i onda temeljnom analizom dođe do dobrih rešenja za njih – Vlada je naprečac donela skupe nove mere i to pod pritiskom eskalacije protesta poljoprivrednika - stoji u analizi.

Tako su povećana direktna davanja po hektaru s 9.000 na 18.000 dinara, premije za mleko s 15 na 19 dinara po litru i podsticaji za kvalitetne priplodne mlečne krave sa 30.000 na 40.000 dinara po grlu – što je povećalo budžetske subvencije za poljoprivredu u 2023. (ali i narednim godinama) za oko 250 mil EUR.

- Uz to, dogovorene su i mere koje će stupiti na snagu od januara 2024, što će dodatno uticati na rast budućih budžetskih rashoda (npr. podizanje limita za dobijanje subvencija po hektaru sa 20 na 100 hektara). Najskuplje i najproblematičnije nove mere odnose se upravo na povećanje davanja (i ublažavanje kriterijuma) za subvencije po hektaru. Pošto iznos ovih subvencija nije uslovljen ostvarenom proizvodnjom, on ne deluje podsticajno na povećanje efikasnosti i ne rešava nijedan od strukturnih problema domaće poljoprivrede - upozorava se iz Fiskalnog saveta.

Po oceni Fiskalnog saveta, ključna uska grla koja postoje u ovom sistemu jesu nedostatak infrastrukture za skladištenje i transport, zaostala mehanizacija, slaba tehničko-tehnološka opremljenost, problemi u distribuciji i drugo – što je Vlada odavno sama prepoznala.

- Međutim, umesto da napokon počne ozbiljna reforma ovog sistema, Vlada se opredelila da narasle probleme poljoprivrede rešava "na brzinu", skupim i prevaziđenim instrumentima - navodi FS.

U analizi se ukazuje da se nastavlja s veoma lošom praksom neselektivnih novčanih isplata određenim grupama stanovnika.

- Rebalansom je predviđeno da se iz budžeta isplati oko 100 mil EUR na ime novčanih davanja od 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti (što bi trebalo da se realizuje krajem septembra 2023. godine) - navodi FS, upozoravajući da je loša praksa da se socijalna politika vodi preko jednokratnih i neselektivnih novčanih davanja stanovništvu.

Kriterijum za isplatu novčane pomoći koji se veže isključivo za starosnu dob socijalno je, navode, neutemeljen i samim tim neprihvatljiv.

- Jedini ispravan osnov za dodelu novčane pomoći građanima je stepen njihove socijalne ugroženosti i to kroz trajne i uređene kanale redovnih socijalnih davanja – koji su u Srbiji u dobroj meri zapostavljeni. Pritom, trebalo bi imati u vidu i to da su građani Srbije usled isplate ovakvih, ekonomski i socijalno neopravdanih vidova novčane podrške od 2020. već zaduženi za oko 2 mlrd EUR i to po veoma visokim kamatnim stopama (koje se trenutno kreću oko 7%), ukazao je, između ostalog, Fiskalni savet u svojoj analizi.