Ekonomisti: Viškom u budžetu za 2023. trebalo smanjiti deficit i dug, a povećati penzije i plate

Povećane prihode u državnoj kasi je rebalansom budžeta Srbije za 2023. godinu trebalo iskoristiti za smanjenje fiskalnog deficita i duga države, a povećati penzije i analizom utvrditi koje plate treba da porastu, rekli su ekonomisti za Betu.

Profesor fakulteta Fefa Goran Radosavljević je ocenio da je potrebno voditi odgovorniju fiskalnu politiku i povećane prihode budžeta iskorititi za smanjenje fiskalnog deficita i duga države, kao i za korekciju nekih plata.

- Ovako kako je predložen rebalans, bilo je i očekivano zbog najavljenih izbora. Nastavlja se bacanje para "iz helikoptera", vlast se na to navukla kao na kocku i spirala podele novca se nastavlja, a u krajnjoj liniji to je rizik i za građane i vlast - rekao je Radosavljević.

Rebalansom budžeta, zbog većih prihoda od 60,6 milijardi dinara, predviđeno je neznatno smanjenje deficita u odnosu na originalni proračun, sa 3,3% na 2,8% bruto domaćeg proizvoda (BDP), ali su predviđene nove rashodne mere, povećanje plata i penzija, podela po 10.000 dinara deci do 16 godina, veći izdaci za kamate na javni dug od 5,2 milijarde dinara, a najveće povećanje je za subvencije poljoprivredi.

Predlogom rebalansa predviđeno je i povećanje izdataka za javne investicije za 25 milijardi dinara, ili oko 200 mil EUR, a za Ekspo 27 u ovoj godini biće izdvojeno 3,9 milijardi dinara, u 2024. 37,6 milijardi i u 2025. godini čak 70 milijardi dinara, ukupno skoro 1 mlrd EUR, ne računajući troškove u 2026. godini kada bi trebalo da bude gotova lokacija za održavanje izložbe.

Za Nacionalni stadion će ove godine biti ukupno isplaćeno 12,3 milijardi dinara, sedam milijardi dinara sledeće godine i još milijardu 2025. godine.

Radosavljević je ocenio da je trebalo utvrditi zašto su opali prihodi od poreza na dodatu vrednost (PDV), kako tvrdi Fiskalni savet i povećati, ako je moguće, njegovu naplatu, umesto što se vanredno povećava akciza da bi se napunio budžet, čime se podgreva inflacija.

- Trebalo je "preskočiti" odluku o vanrednom povećanju akcize i obuzdati nerealne investicije, kao što su fudbalski stadioni, izmeštanje Beogradskg sajma i izgradnju puteva koji ne znamo da li su i koliko isplativi - rekao je Radosavljević.

Naveo je da je osnovni problem to što se ne rade studije opravdanosti, pa se i ne zna koliko će biti isplativi pojedini projekti.

- Nikada nije napravljena studija isplativosti o nekom projektu, već izađe jedan čovek u javnost i kaže šta je odlučio da se gradi, a da to nije u njegovoj ingerenciji, a o znanju da ne govorimo - rekao je Radosavljević.

Inflacija je, kako je rekao, obezvredila plate nekih radnika i trebalo je napraviti analizu ko je koliko pogođen padom standarda, pa tek onda videti koje zarade treba korigovati.

- Mnogo je veći problem veliki broj zaposlenih na minimalcu koji su najviše pogođeni rastom cena - rekao je Radosavljević.

Ekonomista Danilo Šuković je rekao za Betu da je penzije trebalo povećati jer su prosečne penzije nekad bile 60% prosečne plate, a danas su pale na 42%.

- Treba uvesti socijalnu penziju podići i neke plate kao u prosveti i zdravstvu, ali ne i ekstremne u javnim preduzećima. U Srbiji ima više desetina hiljada ljudi bez ikakvih primanja - rekao je Šuković.

U Srbiji se, po njegovim rečima, duplo manje izdvaja za socijalna izdvajanja nego što su evropski standardi, pa treba smanjivati jaz između siromašnih i bogatih.

Istakao je da "izgradnja stadiona nema nikakvog smisla u ovako siromašnom društvu".

- Kako žive siromašni, to nikoga ne interesuje. Budžet se sastavlja tako kako bi najbolje uticao na politički rejting - rekao je Šuković.