Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Koji su rizici za srpsku ekonomiju ako se produbi kriza u Evropi i Kini
Komentari
Ilustracija (Foto: Shutterstock/gyn9037)
Međutim, ukoliko bi se neki od njih ostvarili i rast svetske privrede bude manji od očekivanog to bi imalo uticaja i na srpsku ekonomiju.
Najveći rizik za svetsku privredu je da se inflacija pokaže otpornijom nego što se očekuje. To bi nateralo centralne banke da produže i zaoštre restriktivne monetarne politike što bi se onda odrazilo i na sporiju ekonomsku aktivnost.
Drugi globalni rizik je sporiji ekonomski oporavak Kine.
Narodna banka Srbije je u svom poslednjem Izveštaju o inflaciji napravila alternativni scenario privrednog rasta naše zemlje u slučaju da se ovi rizici i ostvare.
Zadržavanje visoke inflacije, a posebno inflacije usluga što ne povećava tražnju za izvozom naših proizvoda, i slabiji oporavak Kine od očekivanog imali bi za posledicu još sporiji privredni rast zone evra, pre svega preko manje tražnje Kine za industrijskim proizvodima, a zatim i preko dodatnog pogoršanja uslova finansiranja.
Manji rast u evrozoni značio bi i manju tražnju za srpkim proizvodima, s obzirom da je to ubedljivo naše najveće izvozno tržište.
Nas bi osim toga pogodio sporiji rast Kine jer bi to značilo pad cena metala i primarnih poljoprivrednih proizvoda koji su značajan deo našeg izvoza.
U ovom slučaju NBS procenjuje da naredne godine privredni rast bio 0,2 do 0,5 procentnih poena manji nego u osnovnom scenariju.
Inače, NBS očekuje da će sledeće godine BDP rasti po stopi između 3 i 4%.
Ukoliko bi inflacija u zoni evra bila viša od očekivanog to bi značilo veće poskupljenje robe i usluga koje uvozimo iz zemalja evrozone.
Međutim, to bi značilo i još više kamatne stope Evropske centralne banke, odnosno više kamatne stope na kredite indeksirane u evrima što bi uticalo na smanjenje tražnje na našem tržištu.
Ukoliko bi se ostvarilo i privredno usporavanje Kine praćeno padom cena sirovina i hrane, to bi nadoknadilo rast uvozne inflacije i prema oceni NBS, verovatno bi efekat na domaću inflaciju bio tek neznatan.
Pad izvoza zbog slabije inostrane tražnje, kao i zbog pada cena metala i poljoprivrednih proizvoda, a s druge strane rast rashoda zbog viših kamata na međunarodnom finansijskom tržištu vodio bi povećanju deficita tekućeg računa platnog bilansa.
Ipak, pomenui rast kamata značio bi i manju tražnju našeg stanovništva, pa bi to uticalo na smanjenje uvoza robe iz inostranstva. Opet, NBS ocenjuje da ovo u konačnici ne bi proizvelo veće efekte na bilans tekućeg računa.
Tagovi:
Evropska centralna banka
ekonomski oporavak Kine
cene metala
cene primarnih poljoprivrednih proizvoda
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.