Dva faktora mogla bi na jesen da "poguraju" inflaciju u Srbiji

Dva "domaća" faktora delovaće proinflatorno u narednom periodu – očekivani rast cena struje i gasa kao i podela jednokratne pomoći mlađima od 16 godina, ocenio je za Biznis.rs vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Molnar, koji je analizirao ključne podatke i projekcije avgustovskog Izveštaja o inflaciji Narodne banke Srbije (NBS).

U julu je prvi put od septembra 2020. zabeleženo da je rast cena na mesečnom nivou bio negativan, dok je u avgustu NBS tek po drugi put od prošle godine "pauzirala" rast referentne kamatne stope, da bi novi Izveštaj o inflaciji pokazao i blago revidiranje rasta BDP Srbije naniže, odnosno na "bliže ka dva odsto".

Profesor Molnar naglašava da je nezahvalno prognozirati naredne poteze naše centralne banke, kao i kretanje cena i privrednog rasta u turbulentnim uslovima poput aktuelnih, jer je međunarodno okruženje i dalje nepovoljno.

- U EU i evrozoni inflacija je, recimo, skoro tri puta viša od ciljane, pa je Evropska centralna banka u avgustu ponovo podigla referentnu stopu. To, opet izaziva stagnaciju ili recesiju i nekim članicama EU, sa kojima je Srbija prilično tesno povezana, a na šta su ukazali i analitičari NBS - kaže Molnar.

Ističe da je činjenica da je u julu zaustavljen rast cena u Srbiji, dok se i u EU beleži usporavanje inflacije – ali i da je to rezultat restriktivne monetarne politike.

- Podizanje kamatnih stopa dalo je rezultate, ali ima svoju cenu – a to je usporavanje privrednog rasta i smanjenje privatne potrošnje i investicija. Takođe, verovatno će uticati i na nivo zaposlenosti u određenim sektorima - objašnjava.

- Što se tiče projekcija inflacije u Srbiji, treba uzeti u obzir da nama 1. novembra po svemu sudeći sledi povećanje cena struje i gasa, što će se sigurno preliti na ukupan rast cena. Takođe, proinflatorno će delovati i podela jednokratne pomoći od 10.000 dinara mlađima od 16 godina. Dešava se, dakle, da sa jedne strane imamo ‘zategnutu’ monetarnu politiku dok se sa druge dešava fiskalna ekspanzija - upozorio je Molnar.

Kada je reč o projekcijama rasta BDP-a, Narodna banka Srbije očekuje da će privredni rast ove godine biti bliži dva odsto, i to zbog lošijih performansi najvećih trgovinskih partnera naše zemlje, poput Nemačke, kao i niže lične potrošnje građana Srbije.

- Potrošnja domaćinstava definitivno opada, i to je posledica inflacije, pošto opada kupovna moć. U martu je po prvi put od 2014. godine smanjen realni promet u maloprodaji, i to za devet odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Pad potrošnje je ‘vesnik krize’ i ukazuje na smanjenje tražnje, a time i na potencijalno usporavanje rasta BDP-a - objašnjava Molnar.

Ukazuje i na podatke o stranim investicijama za 2022. koji govore o smanjenju ulaganja iz EU.

- Ukoliko kod članica EU bude izražena stagnacija ili recesija, kao što ističu i analitičari NBS, to će se osetiti i kod nas - kaže Molnar.

NBS je skrenula pažnju javnosti i na rast trgovinskih marži i pozvala trgovinske lance da "mimo pokrića troškova i normalne zarade, ne idu u iskorišćavanje trenutka u kakvom se nalazimo". Sagovornik Biznis.rs podseća na to da su, u uslovima kada cene duže vreme konstantno rastu, kod svih aktera na tržištu podgrejana inflatorna očekivanja.

- Ne mogu se oteti utisku da su mnogi to iskoristili da cene svojih proizvoda i usluga povećaju i iznad nivoa koji je ekonomski opravdan. Tu ne mislim samo na maloprodajne lance, već na sve koji učestvuju u lancu snabdevanja – od proizvođača, veletrgovaca, distributera, skladištara do trgovaca. Marže zavise od uslova na tržištu – a kada konkurencija nije dovoljna, onda su cene više. Stimulisanje i podsticanje konkurencije, a posebno u oblasti maloprodaje, sprečilo bi neku vrstu ‘dogovaranja’ i doprinelo usklađivanju visine cena sa tražnjom građana - zaključio je Molnar.