Trgovačke marže za guvernerku visoke, za ministra baš i ne - Može li država da interveniše?

Guverner Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković izjavila je da ima prostora da se marže u maloprodajnim lancima smanje, bez ugrožavanja funkcionalnosti trgovine, a prema analizi finansijskih izveštaja pet najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji, trgovinske marže su u 2022. godini bile za 36,6% više nego u 2019. godini.

Njeno mišljenje dele i udruženja za zaštitu potrošača, koja su u prethodnom periodu upozoravala na visoke marže. Međutim, ministar spoljne i unutrašnje trgovine Tomislav Momirović, smatra da domaće marže i nisu tako visoke.

Osnivač Udruženja Zaštita potrošača Nenad Bumbić nedavno izjavio da su marže u Srbiji, u zavisnosti od sektora trgovine, osetno više nego na Zapadu jer je u Srbiji problem nedostatka konkurencije.

On je za Euronews Srbija rekao da postoje proizvođači i trgovci koji žele maksimalno da zarade i da je problem kako obezbediti dovoljno konurencije da oni imaju dovoljan pritisak da moraju da spuste cene. On kaže da su trgovci iskoristili inflaciju da dodatno povećaju svoj profit.

- Trgovci su tu da zarade i uvek će pokušati da zarade maksimalno koliko mogu, nemamo pravo da im to sporimo. Ono kako mi možemo da se borimo protiv toga jeste stvaranjem uslova za što veću moguću konkurenciju ili merama države - rekao je Bumbić.

Gostujući u Jutarnjem programu TV Prve, Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije naveo je da u ekonomskom sistemu postoje tri grupe učesnika: stanovništvo, privreda i država.

- Kada govorimo o privredi i državi, onda, u ovom slučaju, vidimo da je veća odgvornost na privredi, a sa druge strane mora se imati u vidu i uloga same države u obuzdavanju inflacije i vođenju koordinisane makroekonomske politike. Činjenica je da teret inflacije ne sme previše da padne na jednu stranu od ova tri učesnika, ali je činjenica i da ona sada pada najviše na stanovništvo. Samim tim potrebno je razumevanje između privrede i države kako bi se ublažio inflatorni pritisak na stanovništvo - kazao je Stanić.

Stanić je naveo da postoje određeni primeri u regionu - kako se uticalo da se ograniče marže na određene proizvode, ne na sve, nego na osnovne životne namirnice i da to utiče na ublažavanje pritiska inflacije.

- Međutim nije samo u pitanju marža, negde se smanjuje i PDV. Treba imati u vidu koje su mogućnosti ublažavanja sa strane države, a koje sa strane privrede. Dakle, ne treba previše da padne na jednu stranu - podvukao je Stanić

Dodao je i da postoji opcija i da država donese dekret. Onda bi samim tim smanjenje marži postala zakonska obaveza.

- Mislim da će postojati prostor da se nađe dogovor između interesa države i interesa privrede, a u korist stanovništva - rekao je Stanić.