Kamate na stambene kredite bi mogle da padnu sa šest na tri procenta

Pad kamata na stambene kredite bi trebalo očekivati u drugoj polovini iduće godine i to smanjenje će biti postepeno kako je postepeno išao i njihov rast. Realno je da kamate sa sadašnjih nešto preko šest odsto padnu najdalje na oko tri procenta, smatra finansijski konsultant Vladimir Vasić.

On za Sputnjik kaže da ima nekoliko pokazatelja koji na to ukazuju, a pre svih to što inflacija već nekoliko meseci opada. Ona je dostigla maksimum u nekim zemljama krajem prošle godine, u nekim u prvom kvartalu ove godine, što je i kod nas slučaj i onda je krenula silaznom putanjom.

Do kraja ove godine kod nas se očekuje inflacija od 8%, što bi značilo da u sledećoj godini može da dođe do onih ciljanih 3%, plus-minus jedan i po odsto, što je proklamovano monetarnom politikom Narodne banke Srbije, ističe.

Inflacija u EU je, kako podseća, već pala na oko 5%.

- Očekuje se da već u prvoj polovini sledeće godine ona dođe u taj kroidor od tri odsto, plus-minus 1,5%, što bi značilo da centralne banke onda okrenu svoju monetarnu politiku iz ove restriktivne u popuštajuću i na taj način da učine novac dostupnijim građanima - ocena je doskorašnjeg generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije.

Po njegovom mišljenju, najizvesnije je da bi to moglo da se desi u drugoj polovini sledeće godine. Onda građani, klijenti banaka, mogu da očekuju i manje mesečne rate za kredite koje su uzeli, a oni koji ih tek uzimaju da imaju povoljnije uslove kreditiranja.

- Kada se doda euribor i marža banke, kamata na kredite je sada nešto preko 6%. Ako to poredimo sa nekim ranijim periodom od pre godinu, dve dana, tada je bila oko 3% ali umanjena za euribor koji je bio negativan pa smo imali 2,45%realnu kamatu. Sada je to 6,1-6,2 odsto - precizira Vasić.

Na pitanje koliko bi bilo realno da kamate u drugoj polovini iduće godine padnu, dokle bi to moglo da ide, on kaže da sve zavisi od ekononmske situacije, odnosno od privredne aktivnosti, od toga kako se privreda oporavlja.

Jeftin novac stimuliše potrošnju, stimuliše građane da troše, investitori se ohrabruju da investiraju. Sve to što čini jedan sistem treba da procene i ocene makroekonomisti, kreatori ekonomske politike, ali i centralne banke koje se bave monetarnom stabilnošću. Od toga zavisi, kaže on.

- Verujem da će referemtna kamatna stopa, kako je polako i postepeno rasla, tako i padati. Ne verujem da će to biti naglo i skokovito, nego postepeno. I verujem da će iz meseca uz mesec centralne banke korigovati svoju referentnu kamatnu stopu na niže kako bi se svi u ekonomskom sistemu prilagodili toj činjenici. Siguran sam da kamata na prosečan stambeni kredit ne bi trebalo da bude niža od oko 3% - precizira ovaj finansijski konsultant.

Jeftinog novca kakav smo znali u prethodnih sedam, osam godina više neće biti. Euribor koji utiče na kamate kredita indeksiranih u evrima, koji je bio negativan je nešto što je nezabeleženo u ekonomskim analima i teško da će se to ponoviti, smatra on.

Veruje da će se činjenica da u EU i evrozoni inflacija ide brže naniže nego kod nas, pre svega da se odrazi na kredite indeksirane u evrima koje su naši građani uzeli, a takvih je 92%. Po njegovom mišljenju to će značiti par meseci razlike, odnosno bržeg spuštanja kamata na kredite indeksirane u evrima, nego one uzete u dinarima jer je Evropska centralna banka pre krenula sa restriktivnijom monetarnom politikom.

Na kosntataciju da je ovih dana u pojedinim medijima izvedena računica da za stan od 100.000 EUR koji kupujete na kredit banci date tačno još toliko i kupovinom jednog praktično plaćate dva stana, on kaže da je to doneo ovaj trenutak visokih kamata. On, međutim, napominje da otplata kredita traje 20, ili 25 godina i da se za to vreme smenjuju ciklusi u ekonomiji. Tako smo imali negativan euribor sedam-osam godina, ispod cene novca plaćane su obaveze, što je bilo korisno za kupce. Sada se klatno preokrenulo, ali će sledeće godine te kamatne stope krenuti naniže.

- Korišćenje tuđeg novca ima svoju cenu, a koliko ćete ostaviti banci zavisi i od visine uzetog kredita, od učešća koje ste dali, vremenskog perioda na koji ste uzeli kredit - konstatovao je Vasić.