Počela od melema iz manastira Manasija, a sada pravi preparate na bazi bilja i meda

Danka Stanisavljević Cica iz Despotovca je pre više od 40 godina dobila od igumanije iz Manastira Manasija kod pomenutog grada, zadužbini despota Stefana Lazarevića, recepturu za melem protiv opekotina.

- Moja mama je bila babica, a igumanija je znala da sam ja od malena provodila dosta vremena na planini i u šumi tražeći lekovite biljke. Došla je kod moje majke i rekla da ima melem čiji recept želi meni da ostavi u amanet. Tako je krenulo - objašnjava Stanisavljevićeva.

Najpre su napravile manje količine za njih i poklanjale su prijateljima i rođacima.

- Melem je savršen i pomogao je svima koji su ga koristili. Za vrlo kratko vreme prestaje i bol i crvenilo kod opekotina. Sadrži vosak, macerat zove, koren zove, kantarionovo ulje, propolis, med - priča ona.

Dankina ćerka Aleksandra Branković, koja je farmaceut, predložila je pre dve godine da udruže njeno znanje iz farmacije i Cicino iskustvo. Počele su da proizvode razne meleme i kreme pa su tako nastali Cicini melemi.

- Počele smo sa proizvodnjom najpre dve kreme, pa smo proširile asortiman. Uključile smo nove biljke sa našeg podneblja, i to iz delova koji nisu zagađeni. Treba otići što dalje na planinu gde nema automobila, zagađenja i tamo brati biljke - ističe sagovornica Agrokluba koja sada pravi kreme za lice i negu kože, meleme za pete, za opekotine i ožiljke, kao i protiv hemoroida, oteklina i proširenih vena, zatim dezodoranse, biljna eterična ulja i balzam za usne.

Svi proizvodi sadrže pčelinji vosak i med sa Homolja, matični sok organski gajene aronije i nerafinisano suncokretovo ulje domaćeg proizvođača. U kremama nema veštačkih konzervansa, emulgatora, boje ili bilo kakvih drugih aditiva. Kaže da uživa u pravljenju ovim krema i melema, ali i u branju lekovitog bilja jer obožava planine njenog zavičaja.

- Najveće zadovoljstvo mi je da nađem pravu biljku za pravi lek. Naša ideja vodilja je bila da uopšte ne koristimo hemiju, ni u tragovima. Zato berem lekovite biljke na nezagađenoj planini. Od biljaka koristim žalfiju, kamilicu, ruzmarin, lavandu, kantarion, bagrem. Berem ih uglavnom na Beljanici koja je 30 km udaljena od grada i tu nema zagađenja- objašnjava ona.

Uglavnom svi proizvodi sadrže aroniju.

- Ima divno svojstvo zatezanja kože. Takođe je antioksidans i sprečava stvaranje toksina u našem organizmu. Pošto ima taj efekat zatezanja, odlična je protiv bora, a koža dobija ono što joj je neophodno - hranu i vlagu, pa koža postaje baršunasta. Mi koristimo aroniju Igora Ristića iz Vitanca koja se nalazi u okruženju gde nema zagađivača i ne prska se. Uzimam matični sok i mlevene bobice za kreme sa efektom pilinga, za anticelulit kreme, kao i za kreme za pete i melem za negu kože - kaže sagovornica Agrokluba.

Iako u kremama nema konzervansa nije potrebno da se drže u frižideru.

- Vosak je najbolji prirodan konzervans, u njemu ne može ništa da se pokvari već održava kremu svežom. Kreme se ne moraju držati u frižideru ako je temperatura do 20 stepeni. Svi naši preparati su održivi na toj temperaturi - ističe Cica, koja ne pravi velike količine krema već po potrebi.

- Količine krema zavise od potreba tržišta. Ne pravim veliku da bi kreme bile sveže. Otprilike se pravi oko kilogram kreme. Kada ima veće potražnje, radimo i više. Svaku kremu pravim kao za sebe. Ono što ostane posle pakovanja, ja namažem na lice - priča ona.

Najtraženije su krema za lice, krema za negu kože, melemi za opekotine, krema za vene i hemoroide. Traženi su i dezodoransi koji su pogodni za one koji su alergični na parabene. Cica kaže da se na ovaj način vraća prirodi kojoj duguje veliku zahvalnost.