Šta raditi sa štednjom u evrima - Treba li je menjati?

Trend jačanja dolara u odnosu na evro se nastavlja. Evropska valuta slabi i sve su negativniji komentari imajući u vidu energetsku krizu i inflaciju sa kojom se suočava Evropa. Tako se i naši sugrađani koji imaju štednju u devizama (najčešće u iznosima od 5.000 do 20.000 EUR) suočavaju sa dilemom šta sada raditi.

Dolar je ovih dana na nivou od ko 120 dinara, evro na nivou od oko 117. Ne tako davno razlika između ove dve valute bila je i 30 dinara, ali u korist evra. Štednja u evropskoj valuti u Srbiji istovremeno ubedljivo prednjači - naši građani u bankama imaju ukupno 14,2 mlrd EUR, pri čemu je devizna štednja na nivou od 13,4 milijardi. I šta činiti sa evrima u momentu kada je evropska valuta na najnižem nivou u odnosu prema dolaru od novembra 2020. godine.

Kada je reč o štednji u trećim valutama profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić kaže za Blic Biznis da ovakve promene ne treba da brinu naše građane koji na štednom računu imaju iznose do 20.000 EUR, jer se ove oscilacije tiču "velikih igrača".

- Prosečne štediše koji imaju ušteđevinu od 5.000 do do 20.000 EUR ne treba u ovom trenutku da menjaju ušteđevinu u neku drugu valutu. Mi smo ovde u evrima i u dinarima, investicije su nam u toj valuti, kupovina stanova i automobila takođe, tako da prebacivati ušteđevinu sada u dolar pa posle vraćati kada kupujete nešto, nema mnogo smisla - kaže profesor Grubišić.

Iako bi prema računici mnogih na transakciji prebacivanja nekoliko hiljada evra štednje u američku valutu, mogli i da zarade, profesor Grubišić ukazuje da je ovo ipak "priča" za velike i bogate igrače.

- Promena kursa dolara je zanimljiva za one koji imaju dosta novca ili su u poslu sa naftom i gasom koja se indeksira u petro dolarima. To je 0,01% ljudi u zemlji. Tu su i kripto tržišta koje se obračunavaju u dolarima - kaže profesor.

On navodi razloge zašto se na prebacivanju evra u dolare kod malih suma neće osetiti dobitak.

- Tokom transkacije iz jedne u drugu valutu, plaća se i provizija, odnosno gubi se novac, pa se tako može desiti da to anulira potencijalnu dobit, objašnjava on.

Kako dalje navodi, rast američke valute je ipak samo trenutan a da li će se i nastaviti i do kada, za sada se ne može sa sigurnošću reći, a nije isključeno i da će doći do iznenadnog pada dolara.

Banke u Srbiji, inače, lagano se pripremaju da krenu u kampanje i to one koje su mnogi građani dugo priželjkivali. Njihova nova strategija nema mnogo veze sa svetskim danom i nedeljom štednje koja kreće sa ulaskom u novembar, i pre se može reći da ima veze sa novim okolnostima na finansijskim tržištima širom sveta.

- Aktuelno zaoštravanje monetarnih uslova koje sprovode centračne banke širom sveta, kao i posledičan rast kamatnih stopa na sve finansijske proizvode, pa i na štednju, svakako doprinosi većoj atraktivnosti štednje i njenom rastu, potvrdili su za Blic Biznis iz Narodne banke Srbije.

Podaci pokazuju da je kamata za dinarsku štednju sa 1,38% skočila na 3,13% krajem avgusta. Istovremeno rastu i kamate na evre - ne kao i za domaću valutu, ali u proseku za 0,73% na godišnjem niovu.

Krajem avgusta prosečna kamata na štednju u evrima iznosila je 1,62%. Na primeru od 1.000 EUR to znači da na godišnjem nivou možete očekivati 16 EUR kamate. Jeste malo, ali treba imati u vidu da je ova cifra bila i manja od 8 EUR samo pre nekoliko meseci, kao i da rast kamata na štednu tek predstoji. Takođe reč je o proseku, te treba dobro otovoriti oči koje banke daju kamatu i veću od 2%. Ono što treba znati jeste i da se kamata na štednju u evrima oporezuje sa 15%, dok je dinarska štednja oslobođena poreza.