Štednja stanovnika Srbije raste od početka godine

Od početka godine ukupna štednja stanovništva beleži povećanje, pa je do sredine ovog meseca na štednim knjižicama klijenata u Srbiji bilo 13,2 mlrd EUR i 86,6 milijardi dinara.

Posle privremenog smanjenja dinarske štednje, pod uticajem ukrajinske krize, od početka jula se ponovo beleži rast. Kako su pokazali poslednji podaci Narodne banke Srbije, najveći deo štednje smešten je na malom broju štednih partija i dalje se više isplati čuvanje novca u domaćoj valuti.

Interesantno je da od ukupnog broja dinarskih štediša, gotovo 90% njih na knjižici ima male iznose do 10.000 dinara, a to je svega 1% ukupne sume štednje u našoj valuti. Preostalih 99% celokupnog sakupljenog iznosa po bankama, nalazi se na desetini partija. Od toga, milionske sume smeštene su na tek oko 1% knjižica.

- Prema poslednjim podacima koji su raspoloživi za kraj maja, najveći broj štednih partija - njih 959.128 što je 88,2% njihovog ukupnog broja, odnosi se na štednju u manjim iznosima - kažu u NBS.

- Posmatrano prema visini pojedinačnih štednih uloga, gotovo tri četvrtine dinarske štednje, ili 73% odnosi se na štednju u iznosima preko milion dinara, prenosi sajt Novosti.

Među tim milionskim iznosima, najzastupljeniji štedni ulozi su između 1 i 5 miliona dinara. Takvi pokrivaju 40% sve štednje, koji posmatrano prema broju štednih partija učestvuju sa 1,5%, odnosno njih 16.641 u ukupnom broju štednih partija.

- Kada je reč o deviznoj štednji, krajem maja najviše je bilo partija koje pripadaju kategoriji do 500 EUR. Njih 3.880.169. Tako je ove najmanje sume sakupilo 80% štediša, a suma koju čuvaju je 94,3 mil EUR, ili 0,7% ukupne devizne štednje - objašnjavaju u NBS.

- Posmatrano prema visini devizne štednje, gotovo polovina se odnosi na partije čija je vrednost između 10.000 EUR i 50.000 EUR - 43,9%. Tih 5,7 mlrd EUR sakupljeno je na 5,4% svih štednjih knjižica.

Prema rečima sagovornika sajta Novosti iz NBS, povećana neizvesnost u međunarodnom okruženju je od kraja februara sve do polovine aprila imala uticaj na snažan rast potražnje stanovništva za stranom gotovinom, kako u menjačnicama tako i u bankama.

- Došlo je i do određenih promena u valutnoj strukturi štednje u korist devizne, a na račun dinarskih depozita, što je vodilo određenom smanjenju dinarske štednje građana - objašnjavaju u Narodnoj banci.

- Zahvaljujući našim aktivnostima, obezbeđena je kako stabilnost na deviznom tržištu, tako i nesmetano snabdevanje i dinarskom i deviznom likvidnošću. Zaustavljeno je opadanje dinarske štednje već sredinom aprila, a u junu, kao i u prvih 11 dana jula beleži se rast dinarske štednje. Od izuzetnog značaja je i činjenica da su dinarski i devizni depoziti klijenata u bankama, u skladu sa odredbama Zakona o osiguranju depozita, osigurani do iznosa od 50.000 EUR.

Najveći deo devizne štednje čini štednja u evrima. U evropskoj valuti je 90,5%, u američkim dolarima 4,3% ukupne devizne štednje. Na švajcarske franke otišlo je 4,1% preostale sume, a na sve ostale valute svega 1% ukupne devizne štednje.

Redovne polugodišnje analize o isplativosti štednje potvrđuju da je korisnije štedeti u domaćoj valuti, kako u dugom, tako i u kratkom roku - tvrde u NBS.

- Na to utiče monetarna i fiskalna stabilnost u dužem periodu, a kamatne stope na štednju u dinarima relativno su više nego na štednju u evrima. Osim toga, kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, a kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15% - navode iz Narodne banke.