Grubišić: U borbi protiv inflacije bitna koordinacija monetarne i fiskalne politike

Inflacija je u decembru bila na istom nivou kao u novembru, iznosila je 15,1% i taj podatak ohrabruje, kažu nadležni uz ocenu da projekcije za ovu godinu pokazuju da bi inflacija mogla da uspori. Ekonomisti misle da su najnoviji podaci tek nagoveštaj njenog usporavanja - i da smo daleko od vraćanja na nivo pre početka krize. Kamatne stope će, smatraju, ostati visoke - što je poseban izazov za privredni rast.

- Usporava se trend rasta inflacije, to se događa i na američkom tržištu, ali nismo blizu ciljane, targetirane inflacije koje su postavile centralne banke - kaže za Infobiz Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

- Trend rasta cena se pomalo zaustavlja, svi očekujemo da će inflacija krenuti silaznom putanjom, da će biti dovedena pod kontrolu. Ali, tu je reč o dvocifrenim iznosima kod nas. U SAD i EU nisu dvocifrene stope, ali su daleko od ciljane inflacije - kaže Grubišić.

Kod nas pričamo o ciljanoj inlaciji od 3 do 4% plus, minus 1,5% – to je inflacioni koridor.

- A, u praksi američkog FED-a i ECB to je par procenata, oko 1,5% - pojašnjava sagovornik Infobiza.

Kada je reč o kamatnim stopama, već je bilo dodatnog rasta u ovoj godini.

- Očekuje se da će ponovo biti povećane, ali minimalno u drugom kvartalu, ali je očekivanje i da će ostati na relativno visokom nivou koji su dostigle - kaže Grubišić.

Dodaje da neće doći do spuštanja kamatnih stopa. Neće se, kako navodi "preokrenuti trend".

Svi očekuju, što je, kaže – dobro i za građane i za privredu – ekonomsku aktivnost.

- Očekuju da dođe i do preokreta u tom trendu, jer svetska privreda je u stagflaciji, doduše – ne i srpska. To je i centralna tema foruma u Davosu – da zbog visokih kamatnih stopa preti recesija i da će se trećina zemalja u svetu naći u recesiji. Uz to, preti i dužnička kriza zbog visokih kamatnih stopa, prvo za države, za onaj najsigurniji dug. Neke države će se naći u problemu, neće moći da servisiraju dug na tom prvoklasnom tržištu gde se prometuju državne hartije od vrednosti. A, šta onda reći za korporativne hartije i za stanovništvo, sa privatnim dugom - ističe Grubišić.

Dug će, kaže, biti problem.

Prema Grubišićevim rečima, neko bi mogao da zaključi da je restriktivna monetarna politika iscrpljena kao instrument borbe protiv inflacije.

- Mislim da bi mogli da dođu do zaključka da je potrebna podrška fiskalne politike, realne politike, usmerena na ekonomsku aktivnost. Jer, ako se monetarnom politikom borite protiv inflacije, jako je bitna koordinacija između monetarne politike koja je prvo sredstvo u borbi protiv inflacije podizanjem kamatnih stopa – i fiskalne politike, poreskim olakšicama i subvencijama, da bi se podržale kompanije i održao privredni rast - zaključuje Grubišić.