Ekonomski izbor 2022 - 12. Zajedno za Vojvodinu - Vojvođani - Demokratski savez Hrvata u Vojvodini - Zajedno za Vojvodinu

U Ligi Socijaldemokrata Vojvodine, koja je podržala listu "Zajedno za Vojvodinu - Vojvođani", ističu da razvoj zemlje može da se dostigne jedino kroz povećanje konkurentnosti privrede, a prednost treba dati investicijama koje obezbeđuju rast izvoza.

Kada je reč o prioritetnim tržištima, u LSV navode da povećanje izvoza na tržišta Rusije, Kine i SAD i druga tržišta mimo EU i regiona nije moguće sprovesti u kraćem roku, pošto ta tržišta traže veće količine robe standardnog kvaliteta, što naš usitnjen izvoz ne može da lako obezbedi.

Dakle, prvi kriterijum za odabir investicija koji pozitivno utiče na rast i razvoj zemlje su investicije koje obezbeđuju rast izvoza. Kao drugi kriterijum za odabir investicija treba uzeti u obzir strukturu proizvodnje odnosno izvoza.

Ne donosi svaka proizvodnja istu stopu dodate vrednosti odnosno profitne stope. Samo visoko inovativna i tehnološki napredna proizvodnja može da dovede do ubrzanog razvoja zemlje. Potrebno je takođe ulagati u razvoj izvozne proizvodnje višeg stepena dovršenosti. Jednostavno rečeno potrebno je izvoziti gotove prozvode umesto
izvoza sirovina ili poluproizvoda ili komponenti. Da bi se postigao ovaj cilj potrebno je promovisati inovacije, istraživanje, znanje, individualizam.

Investicije u poljoprivredu i prehrambenu prerađivačku industriju su posebno bitne za AP Vojvodinu. Za ove investicije postoji raspoloživo poljoprivredno zemljište visokog kvaliteta, a i aktuelna situacija je potvrdila koliko bi ovo bilo ispravno strateško opredeljenje. Nosilac ovih investicija u primarnoj proizvodnji bi bio domaći investitor-proizvođač, dok bi u fazi prerade to mogli biti i strani investitori sa savremenom tehnologijom. Cilj je da se podigne proizvodnja i prinos kao i stepen prerade, tj. da ne izvozimo samo primarne proizvode nego proizvode većeg stepena prerade što bi moglo značajno doprineti privrednom rastu. Ove investicije bi se podstakle subvencijama za proizvođače, kao i kreditnim sredstvima iz banaka uz garanciju države, odnosno sredstvima iz EU fondova čiji je procenat korišćenja i dalje nizak.

2. U aktuelnim uslovima, suštinski izmenjenim sukobom u Ukrajini, ima li alternative Evropskoj uniji i njenom tržištu, kada govorimo o plasmanu robe iz Srbije?

Sama činjenica da ovo pitanje postavljate u 2022. godini za Ligu socijaldemokrata Vojvodine predstavlja poraz dosadašnje politike i poražavajući je pokazatelj da Srbija nije uspela da se pomeri u svom strateškom opredeljenju poslednjih 30 godina. Za Ligu socijaldemokrata Vojvodine nema dileme po ovom pitanju. Strateška opredeljenja su dugoročna i najčešće prevazilaze trenutne krize i ratove. Zato se takve odluke ne mogu donositi u svetlu dnevne politike i trenutnih događaja.

Međutim, starteško opredeljenje u pogledu prihvatanja tzv. evropskog puta ne znači nužno da se roba iz Srbije može i mora plasirati na trziste EU. Roba iz Srbije trenutno nije konkurentna za tržište EU i zato srpska preduzeća plasman za svoju robu nalaze na drugim tržištima. U svakom slučaju danas živimo u globalnom svetu i potrebno je proizvoditi za globalno tržište. Biti konkurentan na globalnom nivou je najbolji pokazatelj uspešnosti jedne privrede. Mercedes i Coca Cola se voze i piju u celom svetu, ne samo na određenom tržištu.

Realno govoreći, alternativa ne postoji, pošto je najveći deo našeg izvoza već usmeren na tržište EU, jer odatle su i brojni investitori koji u Srbiji proizvode za potrebe EU. Pored toga, vrlo značajno nam je i regionalno tržište gde tradicionalno odlazi značajan broj naših proizvoda.

Postojeći izvoz u Rusiju, Kinu, SAD i druga tržišta je do 10% ukupnog izvoza i povećanje izvoza na ta tržišta nije moguće sprovesti u kraćem roku pošto ta tržišta traže veće količine robe standardnog kvaliteta, što naš usitnjen izvoz ne može da lako obezbedi.

3. Smatrate li da je, s obzirom na sve teškoće, moguće sprovesti "zelenu agendu" bez kašnjenja? Nuklearna energija, da ili ne?

Zelenu agendu je u svakom slučaju potrebno sprovesti što je pre moguće, pre svega zbog nas samih i zbog naše dece. Ukoliko na tom putu uspemo da ispoštujemo zadate rokove utoliko bolje, jer ako znamo da je nešto potrebno da uradimo, zašto ne bismo to uradili odmah. Imajući u vidu trenutna dešavanja kao i pandemiju koja je skoro zaustavila svet na dve godine, malo je verovatno da se ispoštuju rokovi zelene agende.

Što se tiče nuklearne energije to nije pitanje na koje bilo koji političar treba i može da odgovori. To je starteško dugoročno opredeljenje koje ima implikacije na period od 50 godina, a možda čak i duže. To je odluka koja se donosi uz učešće velikog broja učesnika, a pre svega naučnih instituta, geopolitičkih razmatranja i ekonomskih analiza. Kao sto je već rečeno krize dolaze i prolaze i njima se može upravljati na različite načine. Međutim, strateška opredeljenja, poput nuklearne energije, ostaju i ako su ona pogrešna teško ih je ispraviti bez velikih troškova.

Smatramo da se posebno u Vojvodini treba okrenuti obnovljivim izvorima energije a posebno ka biiomasi koja čini oko 60% svih potencijala OIE. Ovo je resurs kojim Vojvodina raspolaže u izobilju i može se iskoristiti kao gorivo za toplane za grejanje i kogenerativnu proizvodnju električe energije. Potrebno je podstaći ovaj OIE i investicije u izgadnju postrojenja na biomasu, i organizovati tržište sirovina biomase u Vojvodini.

4. Podržavate li dalji razvoj rudarstva u Srbiji i pod kojim uslovima?

To je jedno zaista veoma nezahvalno pitanje, jer svi znamo da EU zahteva da se upotreba uglja ograniči odnosno potpuno izbaci iz proizvodnje električne energije. To je jedna od onih stvari koju morate da žrtvujete da biste postigli krajnji cilj koji ima viši nivo opštosti i značaja u odnosu na konkretan slučaj. Takve vrste procena i analiza je potrebno raditi prilikom donošenja svake odluke, jer je to odlika racionalne i pragmatične politike. Ukoliko nije moguce izbeci izbacivanje uglja iz domažeg energetskog miksa smatramo da je potrebno pokušati sa EU ispregovarati dovoljno dugačak prelazni period kako bi se tranzicija mogla sprovesti uz što manje negativne posledice i troškove za privredu i stanovništvo.

Što se tiče rudarstva u Srbiji, ključno je poštovanje najviših ekoloških standarda i primena tehnologija u rudarenju i eksploataciji koje to omogućiju, prema tome NE rudarenju po svaku cenu nego samo za projekte koji obezbeđuju poštovanje najviših standarda u pogledu ekologije u zaštite životne sredine.

5. Smatrate li da naša država, preko poreza i drugih davanja, isuviše novca uzima od privrede i građana? Ako je tako, može li se taj sistem promeniti?

Između poreskih obveznika i države u svugde postoji antagonizam. Državi nikada nije dovoljno poreza, a poreskim obveznicima je svaki porez suvišan. Pitanje treba posatviti drugačije: da li je naša država prevelika i preskupa za poreske obveznike? Poreske stope u Srbiji su među najnižima u Evropi i što se tiče poreza na dobit preduzeća i što se tiče PDV-a. Međutim, i pored niske stope poreza na dobit, koja treba da deluje stimulativno na privlačenje stranih investitora, država i dalje mora da daje subvencije stranim investitorima, što je pokazatelj da strani investitori pored poreskih stimulansa traže još nešto. To nešto je ustvari privredno-pravni ambijent koji se ogleda u vladavini prava, jednostavnoj i efikasnoj državnoj administraciji, efikasnim sudovima... Sve ono što je potrebno i svim građanima. Dakle, nije pitanje samo u visini poreza već i u načinu i svrhama njihovog trošenja, na čemu Liga socijaldemokrata
Vojvodine naročito insistira posebno imajući u vidu odnos između republičkog i pokrajinskog budžeta.

Po nama je poenta u transparentnom sačinjavanju budžeta na svim nivoima i trošenja sredstava iz budžeta. U slučaju da je trošenje budžetskog novca netransparentno, poreski obveznici gube interes za plaćanje poreza i svaki namet im je preveliki, a kada poreski obveznici učestvuju u kreiranju budžeta i prate trošenje na javan i transparentan način, i veća poreska davanja mogu biti prihvatljiva jer se sredstva usmeravaju na dobrobit zajednice i troše na ekonomski opravdan način.

6. Kada bi najranije Srbija mogla da postane razvijena zemlja?

Zemlju moramo da napravimo sami. Mi njeni građani. Zemlju nam neće napraviti ni strani investitori, ni Evropska unija, ni MMF, ni Rusija. A prvo moramo da se dogovorimo kakvu zemlju želimo. Većina nas mora da se opredeli i odredi. Tek tada možemo ozbiljno da radimo na promenama.

U ekonomskom smislu, naše zaostajanje za razvijenim zemljama je oko 40 godina i odgovor na ovo pitanje je složen i zavisi od više faktora. Smatramo ispravnim opredeljenje za članstvo u EU koje bi vodilo izgradnji decentralizovane pravne države i rešenju mnogih političkih problema koji objektivno koče i usporavaju naš privredni razvoj.