Ekonomski izbor 2022 - 5. Marinika Tepić - Ujedinjeni za pobedu Srbije

U okviru specijalne ankete eKapije povodom predstojećih izbora, Nikezić je istakao da je neophodno vratiti otuđene rudne resurse u većinsko vlasništvo države i zabraniti njihovu buduću prodaju. Takođe, lista "Ujedinjeni za pobedu Srbije" predlaže da se poslodavcima ukine obaveza plaćanja doprinosa na zdravstvo jer je, prema Nikezićevim rečima, opterećenje privrede neopravdano visoko.

U nastavku pročitajte stav liste "Ujedinjeni za pobedu Srbije" o važnim ekonomskim pitanjima.

1. Koju vrstu investicija vidite kao osnovnu polugu privrednog rasta i razvoja zemlje?

Srbiji je neophodan ekonomski patriotizam, koji podrazumeva investiranje u srpsku privredu. Umesto što dajemo 200 miliona evra godišnje za šačicu stranih investitora, bolje je da uložimo po 100.000 evra u 2.000 srpskih firmi, koje zapošljavaju srpske radnike, koriste srpske resurse, srpske sirovine i repromaterijal. Zarada od takvih investicija ostaje u Srbiji i postaje zamajac za novi investicioni ciklus i privredni rast. Ne postoji zemlja koja je uspešno razvila privredu bez podsticaja za sopstvena preduzeća.

Poljoprivreda i prehrambena industrija su najveći potencijal kojim Srbija raspolaže i zato država mora mnogo više da uloži, kako kroz subvencije od 12.000 din/ha i gorivo bez akcize, tako i direktnim učešćem kroz revitalizaciju poljoprivrednih kombinata, podršku izgradnji prehrambenih kapaciteta, garantovani otkup i mrežu otkupnih stanica i javnih skladišta.

Ekonomski patriotizam podrazumeva i investiranje milijardu evra godišnje u bolji život ljudi kroz modernizaciju i gradnju novih škola, bolnica, vrtića, regionalnih puteva, komunalne infrastrukture, kanala za navodnjavanje…

Moramo pokrenuti i novi investicioni ciklus u energetici, kako bi EPS obezbedio stabilno snabdevanje energentima i ulaganje u obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine.

Obrazovanje mora postati najvažniji infrastrukturni projekat, sa jasnim planom, značajnim ulaganjima i preciznim rokovima, jer je ulaganje u znanje osnovni preduslov za dugoročni rast privredne aktivnosti, zapošljavanja i standarda građana.

2. U aktuelnim uslovima, suštinski izmenjenim sukobom u Ukrajini, ima li alternative Evropskoj Uniji i njenom tržištu, kada govorimo o plasmanu robe iz Srbije?

Naša privreda je prirodno isprepletena sa evropskom i, bez obzira na sukob u Ukrajini, tržište EU nema alternativu. EU je naš najveći trgovinski partner sa kojim imamo pokrivenost uvoza izvozom od 85 odsto, dok je sa Rusijom to 55 odsto, a sa Kinom samo 22 odsto.

Najveći broj investicija takođe dolazi iz EU, ali je potrebno stvoriti uslove kako bi se unapredili uslovi za privlačenje investitora koji donose nove tehnologije i angažuju visokoobrazovane radnike sa natprosečnim platama.

U narednom periodu je neophodno i da što više investicija u infrastrukturu finansiramo iz EU fondova, koji su neuporedivo povoljniji od kineskih kredita, uključuju bespovratna sredstva do 85 odsto vrednosti investicije, uz obavezni tenderski postupak izbora izvođača.

3. Smatrate li da je, s obzirom na sve teškoće, moguće sprovesti "zelenu agendu" bez kašnjenja? Nuklearna energija, da ili ne?

Klimatske promene uslovljavaju sprovođenje "Zelene agende" i zato se ne sme odlagati. Pri tome, najveći teret moraju podneti najrazvijenije zemlje sveta, koje su najviše i doprinele zagađenju planete. Srbija spada među zemlje u razvoju, kojima se prvo mora omogućiti dostizanje stepena ekonomskog razvoja, pre primene svih ograničenja i penala vezanih za "Zelenu agendu". Istovremeno, Srbija mora odmah pokrenuti ulaganja u filtere za smanjenje aerozagađenja, preradu otpadnih voda, ozelenjavanje, održivu poljoprivredu i obnovljive izvore energije.

Po pitanju nuklearnih elektrana, zakon trenutno ne dozvoljava njihovu izgradnju i rad, a nemamo ni stručnog kadra koji bi u tome učestvovao. Istovremeno, to je izuzetno važno strateško pitanje za državu i zato je potrebno organizovati ozbiljnu i stručnu javnu raspravu, kako bismo se prema njemu odgovorno odredili.

4. Podržavate li dalji razvoj rudarstva u Srbiji i pod kojim uslovima?

Rudno bogatstvo je izuzetno vredan prirodni resurs, a rudarstvo važan segment naše privrede, koji treba dalje razvijati, ali na potpuno drugačijim osnovama.

Na prvom mestu, neophodno je vratiti otuđene rudne resurse u većinsko vlasništvo države i zabraniti njihovu buduću prodaju. Takođe, dozvolom za eksploataciju rude moraju se ograničiti maksimalne godišnje količine, revidirati rudna renta koja se izdvaja u fond za buduće generacije, a određeni procenat rude mora biti iskorišćen za preradu u Srbiji, kako bi se revitalizovala metalska industrija. Mora se, kao u ozbiljnim rudarskim zemljama, uvesti porez na ekstra profit od rudarskih aktivnosti, osigurati stroga kontrola zaštite životne sredine, a investitori obavezati da o svom trošku izvrše remedijaciju zemljišta i vodotoka.

5. Smatrate li da naša država, preko poreza i drugih davanja, isuviše novca uzima od privrede i građana? Ako je tako, može li se taj sistem promeniti?

Opterećenje privrede je neopravdano visoko i predstavlja ograničenje za novo zapošljavanje i povećanje plata. Zato predlažemo da se poslodavcima ukine obaveza plaćanja doprinosa na zdravstvo, čime bi se opterećenje smanjilo sa 61 na 44 odsto. Time se stvara prostor za novo zapošljavanje i povećanje zarada za 12%, suštinski o trošku države. Minimalna zarada će biti povećana na 42.000 dinara, dok će prosečna plata porasti sa 70.000 na 78.400 dinara. Rast zapošljavanja i plata će automatski povećati prihode od poreza na zarade i doprinosa za PIO Fond, dok će rast potrošnje povećati i prihode od PDV-a, čime će se obezbediti značajna dodatna sredstva za finansiranje zdravstvene zaštite.

Dodatno, neophodno je pojednostavljenje administrativnih postupaka i smanjenje administrativnih troškova, ukidanje skoro 250 parafiskalnih nameta i smanjenje notarskih taksi za 50 do 75 odsto.

6. Kada bi najranije Srbija mogla da postane razvijena zemlja?

Srbiji je neophodna decenija sa visokim stopama rasta BDP-a od 5 do 10 odsto godišnje, kako bi se približila razvijenim zemljama Centralne i Istočne Evrope. Za to je neophodno povećanje ukupnih investicija na 25% BDP-a ili 13,5 milijardi evra godišnje, razvoj strateških privrednih grana - poljoprivrede, energetike, prehrambene industrije i IT-a, rast zapošljavanja i standarda građana.