Ekonomski izbor 2022 - 6. Dr Miloš Jovanović - Nada za Srbiju

Poslovni portal eKapija, svestan značaja koji politika ima za miran, predvidiv i efikasan rad privrede, postavio je čisto ekonomska pitanja učesnicima parlamentarnih izbora u Srbiji zakazanih za 3. april. Moramo da primetimo, nažalost, da nam je manjina izbornih lista odgovorila. Možda zato što su pitanja bila konkretna, a ovih nekoliko nedelja je vreme fraza i parola. Ili je nešto drugo posredi - nećemo istraživati. Danas objavljujemo sve odgovore:

Podrška domaćoj privredi, u prvom redu poljoprivredi, u fokusu je ekonomskog programa koalicije NADA koju čine Pokret obnove kraljevine Srbije (POKS), Demokratska stranka Srbije (DSS) i 25 udruženja građana.

To je za eKapiju rekao potpredednik DSS-a Predrag Marsenić, koji je naveo i da se ova koalicija zalaže i za diverzifikaciju spoljne trgovine i supstituciju uvoza domaćim proizvodima.

- Ulaganje u odbrambenu industriju koja sa sobom nosi i naučno-tehnološki razvoj, mogućnost za veliki izvoz, a ujedno jača odbrambenu moć i politički značaj države.

- IT sektor koji se već jako dobro razvija i država ne sme da ga sputava pokušajima da ga dodatno oporezuje.

Interes, kako Srbije u celini tako i Beograda, koji je u nekoliko navrata bio najzagađeniji grad na svetu, jeste postavljanje visokih ekoloških standarda za poboljšanje životne sredine i kvaliteta života. Ipak, Srbija mora sačuvati elektroenegretsku nezavisnost i nikakva zelena agenda to ne sme da ugrozi. S obzirom na okolnosti, pre svega rat u Ukrajini a zatim i energetski šok koji je zadesio čitavu Evropu, biće izuzetno teško sprovesti tzv. zelenu agendu u predviđenom roku bez ugrožavanja naše energetske nezavisnosti.

Ono što možemo da uradimo u narednom periodu je nabavka najsavremenijih filtera u vrednosti od 650 mil EUR za sve termoelektrane u Srbiji kao i njihovu dodatnu modernizaciju, čime bismo značajno smanjili zagađenje izazvano sagorevanjem uglja, koje trenutno predstavlja najveći problem po pitanju zagađenja vazduha u Srbiji.

Kada je reč o nuklearnoj energiji, iako je u Evropi bilo ideja o napuštanju njenog korišćenja, najnovija dešavanja su pokazala da su takve ideje preuranjene. Upravo zbog toga smatramo da bi i Srbija trebalo ili da napravi sama nuklearnu elektranu ili da učestvuje u izgradnju na nekoj susednoj teritoriji sa određenim finansijskim učešćem. Na taj način bismo u potpunosti rešili sada već vidno prisutan problem sa nedostatkom struje koji imamo s obzirom da zbog veoma lošeg upravljanja EPS-om od strane nestručnih i nekompetentnih ljudi koje je ova vlast postavila na tako odgovorna mesta, u svakom trenutku kupujemo 500 MW struje i to po veoma visokim cenama.


4. Podržavate li dalji razvoj rudarstva u Srbiji i pod kojim uslovima?

- Rudarstvo, sa učešćem od 3,8% u ukupnom izvozu, beleži kumulativni rast izvoza u 2021. od 434,3% u odnosu na 2020. godinu. Rast u rudarstvu iznosio je 27,6% i doprineo je rastu ukupne industrijske proizvodnje za 2%. Jasno je iz ovih podataka koliki je značaj rudarstva u ovom trenutku, ali veoma je važna ekološka komponenta. Kako je moguće da strane kompanije u svojim državama poštuju najoštrije ekološke standarde a u Srbiji to ne čine? To mora da se promeni. Dakle rudarstvo da, ali sa poštovanjem najoštrijih ekoloških standarda. Po pitanju eksploatacije litijuma na strani smo građana Srbije i od toga mora da se odustane zbog velikih ekoloških problema koji su vezani za taj projekat.

5. Smatrate li da naša država, preko poreza i drugih davanja, isuviše novca uzima od privrede i građana? Ako je tako, može li se taj sistem promeniti?

- Potrebna je temeljna reforma poreske politike kako bi se učinila pravednijom i efikasnijom. Mi se zalažemo za uvođenje progresivne stope prema kojoj bi oni oni koji imaju manje plaćali niže stope, jer su socijalne razlike velike. Takođe, smatramo da oporezivanje treba da bude sintetičko kako bi se prilikom oporezivanja objedinili svi prihodi, sto takođe doprinosi pravednosti.


6. Kada bi najranije Srbija mogla da postane razvijena zemlja?

- Različiti su kriterijumu kojima se meri razvijenost zemalja, ali da bi Srbija imala ubrzani razvoj i rasta standarda građana, potrebno je državu urediti kao pravnu i demokratsku, uz jasnu ekonomsku politiku koja će biti zasnovana na razvoju domaće privrede i poljoprivrede. To nam, uz reformu javnog sektora, može omogućiti da u kontinuitetu imamo stope rasta BDP-a preko 5%.