Moćna švedska hidro-nuklearna elektroenergetika - Da li je to put za Srbiju?

Švedska je trenutno lider u udelu obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije i jedna od evropskih država koja planira da do 2050. godine u potpunosti bude zelena - što se tiče proizvodnje električne energije. Kako smo u prethodnim tekstovima o Nemačkoj, Španiji i Danskoj mogli da vidimo, zelena boja stvarno ima bezbroj nijansi - kada je reč o ozelenjavanju elektroenergetskog sistema. Ono što je zajedničko za nemački i španski elektroenergetski sistem, ne baš u potpunosti i za danski je da očuvanje dovoljnog nivoa stabilnih izvora električne energije u sopstvenom proizvodnom miksu, ostaje validno, a možda i još izraženije u slučaju moćne Švedske hidro-nuklearne nijanse zelene boje.

Prema onlajn platformi Our World in Data, hidroenergija je u Švedskoj činila 42% proizvodnje električne energije tokom 2021. godine, a nuklearna energija je imala udeo od 31%, vetar 16% i svi ostali izvori oko 10%.

Pogledajmo kako izgleda miks instalisanih kapaciteta za proizvodnju električne energije u Švedskoj.

Nuklearne elektrane sa ostalim termokapacitetima, prevashodno gasnim termoelektranama, čine odličnu bazu od nekih 14.000 MW u instalisanim stabilnim kapacitetima za proizvodnju električne energije. Kada na te termokapacitete dodamo oko 16.000MW instalisane snage u hidroelektranama, dobijamo sistem koji može sebi da dozvoli "igranje" sa nestalnim, varijabilnim izvorima električne energije – bez rizika po sigurnost snabdevanja domaćeg stanovništva i privrede. Takav mix može da obezbeđuje ne samo preko potrebnu fleksibilnost sistema i neometano balansiranje istog, već i bilansno zadovoljenje potreba domaće potrošnje tokom čitave godine, bez obzira na vremenske uslove. Konkretno, odnosno, bez obzira na to ima li vetra, i da li je oblačno vreme.

Margina sigurnosti

Satni konzum u Švedskoj tokom 2022. godine nije prelazio 25.000 MW, tako da prethodno pomenuta hidro-nuklearna baza od oko 23.000 MW sa dodatkom, pre svega, kombinovanih gasnih termokapaciteta za proizvodnju električne i toplotne energije, što u ukupnom zbiru čini više od 30.000 MW, predstavlja više nego dovoljnu garanciju sigurnog i stabilnog snabdevanja domaćeg stanovništva i privrede tokom godine – bez obzira na proizvodnju iz vetra ili sunca.

Margina sigurnosti, lako je izračunati, u ovoj čistoj hidro-termo-nuklearnoj simfoniji izvora električne energije iznosi čitavih 20%, što daje švedskom sistemu izuzetnu robusnost, odnosno otpornost na varijacije u proizvodnji dodatnih oko 13.600 MW varijabilnih OIE, pre svega vetroparkova (12.200 MW).

Trenutno je u Švedskoj instalisano oko 12.200 MW kapaciteta za proizvodnju električne energije snagom vetra i oko 1.600 MW solarnih kapaciteta.

Podsetićemo da je Brisel sredinom prošle godine doneo odluku da nuklearne elektrane i gasne elektrane i povezana infrastruktura, nakon izbacivanja, ponovo budu uključene u EU taksonomiju održivih investicija, što je njihovoj budućoj ulozi u energetskom miksu na evropskom kontinentu dalo značajan novi vetar u leđa.

Taksonomija EU je sistem klasifikacije koji postavlja listu ekološki održivih ekonomskih aktivnosti, pružajući kompanijama, investitorima i kreatorima politike listu tipova projekata i aktivnosti koje se mogu smatrati ekološki održivim. U julu 2022. godine Evropski parlament je odbacio sve primedbe protiv uključivanja nuklearne energije, kao i prirodnog gasa kao ekološki održivih izvora energije i ponovo je vratio ova dva energetska resursa u fokus na evropskom kontinentu.

Fleksibilnost hidropotencijala

Sistem sa dovoljno bazne snage i dovoljno fleksibilnosti u hidropotencijalima može da prihvati bez ikakvih problema i varijabilne izvore električne energije u iznosima koji su u ovom trenutku još uvek, iz ugla instalisanog kapaciteta, otprilike dva puta manji od maksimalne satne potrošnje.

Švedska – prva u Evropi, druga u svetu po izvozu električne energije

Jasno je koliko je moćna hidro–nuklearna koordinacija, koju poseduje švedski elektroenergetski sistem, koja ujedno donosi i neophodnu fleksibilnost i neophodnu stabilnost – kada je reč o bilansnom zadovoljavanju domaćih potreba za električnom energijom, dalje omogućavajući švedskom elektroenergetskom sistemu da preuzme dominantnu ulogu u čitavom regionu, pa i u Evropi sa ukupnim godišnjim izvozom većim od 33 TWh u 2022. godini.

To je, inače, iznos koji je vrlo blizu celokupne godišnje proizvodnje električne energije u Srbiji.

Švedska je 2022. godine izvezla električne energije više od jedne Nemačke, više od Kine i Rusije zajedno, što ju je postavilo na ubedljivo prvo mesto u Evropi, a drugo u svetu, odmah iza Kanade po izvozu električne energije.

Danska, koju smo analizirali u prošlom tekstu i videli da je, u potpunom izostanku hidrokapaciteta i nedovoljnim stabilnim termokapacitetima, primorana da se u velikoj meri oslanja na uvoz električne energije, upravo iz Švedske, Norveške i Nemačke.

Šta kad vetar prestane da duva?

Evo jednog drastičnog primera o satnoj proizvodnji i potrošnji u danskom elektroenergetskom sistemu na dan 23.12.2022. godine. Dan u kojem je Danska od neto izvoznika električne energije od preko 950MW satno došla do položaja neto uvoznika u iznosu većem od 2.150 MW satno, nakon što je vetar prestao da duva upravo u momentima porasta potrošnje.

U ponoć 22.12.2022. godine na 23.12.2022. godine, Danska izvozi 952MW pri konzumu od 3.416MW, a istog dana u 17:28h, pri konzumu od 4.770MW i sa vetrom koji je prestao da duva u momentima kada konzum raste, ova zemlja je primorana da uvozi 2.159 MW.

Naravoučenije

Srećna okolnost po Dansku jeste njen standard, koji joj dozvoljava oslanjanje na uvoz u neophodnoj meri, ali i to što je okružena izrazito jakim i fleksibilnim sistemima. Primarno tu su upravo sistemi Švedske i Norveške, sa izuzetnim hidropotencijalima kod Norvežana i kao što smo u ovom tekstu videli fenomenalnom hidro-nuklearnom kombinacijom proizvodnog miksa kod Šveđana.

Suština je da se opredelimo, želimo li da mi sami budemo moćan sistem koji može, a ne mora, biti drugim sistemima u okruženju srećna okolnost, ili slab sistem koji zavisi od srećnih okolnosti na regionalnom ili evropskom tržištu električne energije.

elektroenergetski sistem Švedske

nuklearna energija Švedska

hidroenergija Švedska

vetroenergija Švedska

proizvodnja električne energije Švedska

izvoz električne energije Evropa