Struja iz otpadnih voda - Beč pravi elektranu na mulj

Glavni pogon za prečišćavanje otpadnih voda u Beču snabdevaće se od 2020. godine obnovljivom energijom i to iz mulja otpadnih voda, što predstavlja najveći bečki ekološki projekat.

Pri postavljanju kamena temeljca za projekat postrojenja za energetsku optimizaciju mulja, gradonačelnik Beča Mihael Hojpl (Michael Haupl) objasnio je da Beč ovim projektom postavlja nove standarde koji već postaju uzor u svetu.

- Štedljivi odnos prema nama raspoloživim resursima predstavlja jedan od glavnih izazova za gradove u 21. veku -naveo je gradonačelnik Beča.

Postrojenja za prečišćivanje otpadnih voda se ubrajaju u najveće komunalne potrošače energije. U Beču se jedan odsto celokupne potrošnje struje u Beču koristi upravo ovde. Efikasnim iskorišćavanjem energije koju sadrži mulj, glavno postrojenje bi moglo od 2020. godine da proizvodi potrebnu energiju od prečišćenog gasa.

- Pomoću mulja postrojenje za čišćenje otpadnih voda će postati ekološka elektrana. Tako će i klimatski bilans u Beču profitirati, jer će od 2020. godine ispuštanje ugljen-dioksida biti umanjeno za 40.000 tona godišnje. U celokupni projekat će biti uloženo oko 250 mil EUR, jer Grad Beč ulaže u životnu sredinu, čak i u ekonomski teškim vremenima - rekao je Hojpl.

Do sada je u fokusu bila samo stabilizacija i smanjenje prečišćenog mulja. Dobijena energija je, pritom, bila samo sporedni proizvod. Ovim projektom se zapravo sve menja. U saradnji sa Institutom za kvalitet voda Tehničkog univerziteta u Beču došlo se do inovativnog postupka dobijanja energije. Pre nego što mulj dospe u silose za truljenje, iz njega treba da se ukloni voda i što je mulj deblji, bolji je za energetski bilans. Mulj je potrebno zagrevati radi truljenja, a mali udeo preostale vode štedi energiju.

Odvojena prljavština pri prečišćavanju vode iznosi oko dva miliona kubnih metara godišnje. Najvidljiviji znak novog postrojenja za prečišćavanje mulja jesu šest silosa za truljenje visokih po 30 metara sa zapreminom od 75.000 kubnih metara.

Tu se mulj zagreva na 38 stepeni i usled nedostatka vazduha bakterije razgrađuju organske materije. U 25 dana dugom postupku anaerobne stabilizacije nastaje prečišćeni gas koji se sastoji od dve trećine energetski obogaćenog metana.

Od toga se dobija 20 miliona kubika godišnje. Istruleli mulj se zatim uklanja iz silosa za truljenje i spaljuje. Prečišćeni gas se potom u lokalnim toplanama sagoreva pri čemu nastaje mehanička energija od koje nastaje električna energija, ali i toplotna koja se koristi za grejanje i zagrevanje vode. Pritom ukupni stepen iskorišćenosti energije u ovim lokalnim toplanama iznosi više od 80 odsto.