Para za penzije neće faliti, ali samo dok država može da se zadužuje

Kada je najavljen program "Evropa sad 2", prognozirao sam da će deficit Fonda PIO biti najmanje 400 mil EUR, a sad, imajući u vidu da od januara do juna deficit iznosi više od 230 miliona, mislim da će do kraja godine biti i 450 miliona eura - ocijenio je za Pobjedu ekonomski analitičar Davor Dokić.

Na pitanje Pobjede kakva je budućnost crnogorskih penzionera, odnosno da li je ugrožen penzioni sistem, Dokić odgovara da dok god država može da se zadužuje, novca za penzije neće faliti. Ali kada to više ne bude moguće, onda posljedice po Crnu Goru mogu biti katastrofalne.

- Desiće se da državni bilansi postaju sve slabiji jer zaduženost raste, čime se naša mogućnost za zaduživanje smanjuje i prelazimo granicu Mastriških kriterijuma o visini javnog duga, što dovodi do slabljenja ekonomije – navodi Dokić.

Napominje da je privredna struktura Crne Gore loša, imajući u vidu da je bazirana na jednoj privrednoj grani - turizmu, a da je javni sektor veliko opterećenje za budžet. Kada se tome doda još 124.000 penzionera, postavlja se pitanje održivosti kompletnog sistema.

- Kada se dođe do krajnjih granica, onda dolazi MMF. Oni imaju čuvenu strategiju koja je veoma brutalna, iako se možda na prvi pogled čini da je benigna. Reže se javna potrošnja, smanjuju se plate u javnom sektoru, kao i penzije. I to zavisno od situacije, od 30 odsto pa naviše, dok ne postanemo održivi. A mi onda ulazimo u recesiju – upozorava Dokić.

Ekonomski analitičar Mirza Mulešković takođe smatra da reforma Fonda PIO definitivno nije onakva kakvom je planirana, imajući u vidu da su troškovi veći, a prihodi manji u odnosu na plan.

- To znači da se ili nije dobro planiralo ili da stvari ne idu očekivanom dinamikom. Ako bismo jedne godine imali lošu sezonu, mi ne bismo mogli da plaćamo penzije. Ono što je dodatni problem jeste da crnogorski građani stare i da će opterećenje na Fond PIO biti sve veće. U ovakvom formatu, Fond PIO nema dugoročnu održivost – smatra Mulešković.

Dokić smatra da sistem ne može da izdrži ovolika opterećenja, pa očekuje da je sljedeći korak povećanje PDV-a.

- Već je povećana akciza na značajan broj proizvoda. Sljedeći je PDV i očekujem da ide na 25 odsto, jer budžet ovo drugačije ne može da istrpi. A čim podignete PDV, to će automatski da pokrene rast cijena – ocjenjuje Dokić.

Upozorava da donosioci odluka najzad moraju da shvate da ne možemo da trošimo više nego što zarađujemo.

- Kao što fizika ima svoje zakone, tako ima i ekonomija. Ako trošite više nego što možete, onda morate da se dodatno zadužujete. I onda se dolazi u ovu situaciju. Mislim da premijer ne poznaje mehanizme funkcionisanja ekonomije. Ne možete neselektivno povećavati plate bez povećanja produktivnosti, investicija nema, a svi ekonomski pokazatelji idu na dolje – navodi Dokić.

Smatra da se građanima plasiraju naučno-fantastične priče o ekonomskim rezultatima.

- Ovaj način vođenja ekonomske politike dovešće do društvenog raslojavanja na super bogate i jako siromašne. Izgubićete srednji sloj. Naša ekonomska politika je opasna, jer ne uzima u obzir realnost na terenu – navodi Dokić.

Kritikuje premijera Milojka Spajića što, kako kaže, izbjegava televizijske duele sa onima koji znaju nešto o ekonomiji, a isto je i sa odgovorima na pitanja poslanika.

- Ako ste premijer, vi morate da dođete u parlament i branite stavove. Ne znam što je paf-paf ekonomija – poručuje Dokić.

S druge strane, Ministarstvo finansija (MF) uporno tvrdi da su javne finansije stabilne, ukazujući da svi oni koji tvrde suprotno na pogrešan način interpretiraju informacije koje objavljuju o stanju u državnoj kasi. Navode da je potrebno objektivno i cjelovito informisati javnost koristeći zvanične podatke i činjenice.

- Finansijska situacija u Crnoj Gori je stabilna, a izvršenje državnog budžeta u prvih šest mjeseci 2025. godine potvrđuje pozitivne trendove. Ukupni budžetski prihodi iznosili su 1,32 mlrd EUR, što je jedan odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Ključne kategorije poreskih prihoda bilježe snažan rast, tako je PDV naplaćen u iznosu za 66,1 mil EUR više nego prošle godine, dok je porez na dobit porastao za 18,9 mil EUR. Prihodi od akciza bilježe rast 12,6 mil EUR, a porez na dohodak fizičkih lica za 8,8 mil EUR – kažu iz MF dodajući i da je deficit budžeta za 9 mil EUR manji nego što je planirano i na nivou od 1,4% procijenjenog BDP-a.

Ovi podaci, kako tvrde iz MF, demantuju navode o padu prihoda i ukazuju na efikasnost sprovedenih reformi u oblasti poreske i fiskalne politike, koje već daju rezultate kroz povećanu naplatu i jačanje fiskalne discipline.

Dodaju da je razlog rasta rashoda u junu, koji su premašili plan za 6,7%, nabavka vojnih brodova za potrebe Vojske Crne Gore koja je finansirana iz namjenskog kreditnog aranžmana sa Vladom Republike Francuske.

- Ova transakcija, koja se knjiži kroz rashodovnu i prihodovnu stranu budžeta, ne predstavlja budžetski deficit, već investiciju od strateškog značaja za bezbjednost i odbranu države, o kojoj je javnost prethodno već bila informisana – kazali su iz MF.

Ukazuju i da su u junu ukupni prihodi bili 225,8 mil EUR što je 2,1% više nego prošlog juna. Tako je država, kako navode iz MF, od poreza na dobit u prvih pola godine prihodovala 210,1 milion, od poreza na dohodak fizičkih lica 46,6 miliona, a od PDV-a 602,1 mil EUR. Od akciza se u državnu kasu slilo 172,9 miliona, dok su ostali prihodi premašili 23 mil EUR. Za isti period potrošeno je 1,4 mlrd EUR, a na kapitalne izdatke je otišlo 56,6 miliona što je duplo u odnosu na plan, od čega za vojne investicije 23 miliona.

- Ukupan polugodišnji budžetski deficit iznosi 107,3 mil EUR što je devet miliona manje u odnosu na plan – navode iz MF dodajući da to potvrđuje da se fiskalna politika vodi odgovorno i održivo.

Komentarišući aktuelne podatke MF, Mulešković ocjenjuje da su finansije u skladu sa polugodišnjim planom, ali ukazuje i na probleme, analizirajući podatke iz maja i juna.

- Ono što registrujemo u maju i junu jeste manja naplata po osnovu PDV-a, akciza i poreza na dohodak fizičkih lica i riječ je o prilično velikim odstupanjima. Tako je u junu naplata akciza bila manja za 7,4%, a u maju za 2,7%, naplata PDV-a u junu za 9%, a u maju za 3,8%. Porez na dohodak je u junu bio za 9,1% manji od plana – kazao je Mulešković.

To bi, smatra on, trebalo da bude blagi alarm, ali napominje da treba uzeti u obzir i to da smo prva dva mjeseca, zbog neusvajanja budžeta, imali privremeno finansiranje, time su i troškovi bili manji, pa se zbog toga troškovna strana "još uvijek drži". Osim toga, kako navodi, sama opredijeljenost za potrošni model budžeta i velika zavisnost od indirektnih poreza, u kontekstu manje naplate PDV-a može biti problem, jer ukazuje da dolazi do smanjenja ekonomije, odnosno ograničavanja same potrošnje.

- Finansije su planirane na bazi rasta prihoda turizma, a prema podacima Centralne banke Crne Gore u prvom kvartalu imamo devet odsto manje prihoda u odnosu na isti prošlogodišnji period. To znači da imamo problem – ukazuje Mulešković dodajući da ima odstupanja i u planiranom rastu ekonomije i prošle i ove godine.

Po Fiskalnoj strategiji koja je donijeta prošlog ljeta, rast ekonomije je bio planiran na 3,8%, a mi smo rasli 3%. Kada je riječ o ovoj godini, ukazuje Mulešković, sa planiranih 4,5% mi smo spustili mogućnost rasta na 3,5%. To, kako dodaje, nijesu dobri pokazatelji.