Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vijesti
Prognoze Evropske komisije: Naredne godine veći BDP i inflacija
Izvor: Mina
Petak, 15.11.2024.
13:36
Petak, 15.11.2024.
13:36
Komentari
(Foto: Shutterstock/Per Bengtsson)
- Nedavno usvojeni program Evropa sad 2 ima za cilj povećanje raspoloživih prihoda povećanjem minimalne plate i smanjenjem penzijskih doprinosa. Ove mjere treba da podrže rast brito domaćeg proizvoda (BDP) u narednoj godini, ali i da doprinesu većoj inflaciji - navodi se u prognozama EK.
Iz EK su rekli i da je dobar fiskalni učinak u ovoj godini bio podržan snažnim rastom prihoda, ali i da bi nove mjere, koje slabe budžetske prihode i povećavaju potrošnju, trebalo da dovedu do značajnog povećanja budžetskog deficita u periodu 2025-2026, prenosi portal RTCG.
- Povećanje javnog duga ubuduće i visoke potrebe za refinansiranjem predstavljaju fiskalne rizike- navodi se u prognozama.
Realni rast BDP-a za prošlu godinu revidiran je naviše na 6,3%, u odnosu na prethodnu kvartalnu procjenu od šest odsto.
Ekonomski rast je usporen na 3,6% međugodišnje u prvoj polovini godine podstaknut oporavkom investicija (9,6% međugodišnje) i snažnom privatnom potrošnjom (8,2% međugodišnje), podržan povećanjem minimalnih penzija, plata i zaposlenosti.
- Zbog loših performansi izvoza električne energije i slabog prvog kvartala u turizmu, realni izvoz se smanjio 10,7% međugodišnje, dok je rast uvoza ostao prigušen 2,1%, što je rezultiralo negativnim doprinosom neto izvoza rastu BDP-a. Državna potrošnja je umjereno porasla - konstatuje se u dokumentu.
Evropska komisija u prognozama je podsjetila da je Skupština u septembru usvojila Fiskalnu strategiju i program Evropa sad 2. Ističe se da je od oktobra, implementacija programa Evropa sad 2 dovela do dvije velike promjene - značajnog povećanja minimalnih plata na prosječnih 700 EUR sa 450 i promjene u penzijskim doprinosima.
- Doprinosi zaposlenih za Fond PIO smanjeni su sa 15 odsto na deset odsto, dok su doprinosi poslodavaca od 5,5 odsto ukinuti. Program takođe ima za cilj da ubrza ulaganja u infrastrukturne projekte - navodi se u jesenjim prognozama EK.
Predviđeno je da će se privredni rast ubrzati naredne godine, jer će novousvojene mjere vjerovatno pružiti podsticaj privatnoj potrošnji i investicijama. Očekuje se da će se ovaj uticaj ublažiti 2026. Rast izvoza u periodu 2025-2026 vjerovatno će biti podržan kontinuiranim rastom turizma.
Povećanje zaposlenosti u svim sektorima nastavljeno je u ovoj gdini. Stopa nezaposlenosti je pala na rekordno niskih 11,5% u drugom kvartalu ove godine, navodi se u izvještaju.
- Očekuje se da će se rast zaposlenosti ubrzati u narednoj godini zbog umanjenja doprinosa za penziju. Ovaj efekat će vjerovatno oslabiti 2026. jer bi povećanje plata moglo da uspori otvaranje novih radnih mjesta u sektoru usluga - dodaje se u jesenjim prognozama.
Inflacija je bila u opadajućem trendu tokom ove godine, sa mjesečnim očitavanjem pada na dva odsto u odnosu na isti period prethodne godine u avgustu.
U narednoj godini predviđa se rast potrošačkih cijena na osnovu značajnog povećanja plata i socijalnih transfera. Očekuje se da će se rast inflacije ublažiti 2026. godine, pod pretpostavkom da nema promjene u politikama.
U periodu od januara do avgusta, budžet za ovu godinu je bio bolji od očekivanog i ostvario suficit, procijenjen na 1,3 odsto BDP-a, podstaknut snažnim rastom javnih prihoda.
- Rast prihoda veći od projektovanog podržan je snažnim performansama prihoda od poreza na dodatu vrijednost (PDV) i akciza, kao i većim prihodima od korporativnih i fizičkih poreza - navodi se u procjenama.
Ubuduće, predviđa se da će se deficit povećati, zbog značajnog povećanja minimalnih plata, redovne indeksacije penzija i nižih prihoda na osnovu upola manjih penzijskih doprinosa.
U prognozama se navodi da u odsustvu jakih kompenzacionih mjera, predviđa se da će se javni dug povećati u ovoj godini, usljed novog emitovanja duga koji je potreban za akumulaciju rezervi i pripremu za predstojeću veliku otplatu euroobveznica naredne godine.
- Sve u svemu, ravnoteža rizika za fiskalne izglede je nagnuta naniže zbog strukturnih budžetskih promjena, koje slabe prihodnu osnovicu i povećavaju obaveznu potrošnju - zaključuje se u dokumentu.
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.