Nova metoda skeniranja mozga predviđa pojavu Alchajmerove bolesti i devet godina ranije

Revolucionarna nova metoda skeniranja mozga predviđa Alchajmerovu bolest do devet godina ranije, nudeći nadu za pravovremene intervencije i dublji uvid u progresiju demencije.

Nova metoda za predviđanje Alchajmerove bolesti do devet godina unapred pokazuje veliko obećanje u borbi protiv bolesti, zahvaljujući saradnji između Univerziteta Kraljica Meri u Londonu i Univerziteta Monash u Australiji. Njihov neurobiološki model koristi funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI) za analizu snimaka mozga.

Sa stopom tačnosti od više od 80 procenata, njihov model bi mogao da revolucioniše ranu dijagnozu i riješi izazov nedijagnostikovanih slučajeva demencije. Predviđanje ko će razviti demenciju u budućnosti biće ključno za razvoj tretmana koji mogu sprečiti nepovratan gubitak moždanih ćelija koji izaziva simptome demencije, kaže neurolog Čarls Maršal sa Univerziteta Kraljica Meri u Londonu.

Istraživanje, koje je objavljeno u časopisu Nature Mental Health, usredotočilo se na mrežu zadanog načina rada (DMN), moždani sistem kojeg u početku pogađa Alchajmerova bolest. DMN igra ključnu ulogu u organizaciji misli povezujući različite delove mozga. Studija je uključivala skeniranje mozga 81 osobe koje su kasnije razvile demenciju i 1.030 podudarnih kontrolnih pojedinaca, identifiikujući znakove demencije do devet godina unapred. Skeniranje fMRI jednostavno se provodi i traje samo nekoliko minuta.

Preciznost tehnike proteže se na predviđanje vremena postavljanja dijagnoze demencije unutar dvije godine. Te su informacije neprocjenjive jer omogućuju naučnicima da ih uporede s drugim poznatim faktorima rizika za demenciju kako bi izgradili sveobuhvatnu sliku napredovanja bolesti.

Upotrebom tih tehnika analize s velikim skupovima podataka možemo identifikovati one s visokim rizikom od demencije, a takođe saznati koji su faktori rizika iz okoline gurnuli te ljude u zonu visokog rizika, kaže neurolog Samuel Ereira sa Univerziteta Kraljica Meri u Londonu.

Naučnici su takođe povezali faktore rizika za Alchajmerovu bolest, kao što su genetika i društvena izolacija, sa promjenama u DMN povezanosti. Razumijevanje ovih pokretača je ključno u potrazi za lijekom.

Pored toga, tehnika je korisna za proučavanje pojedinaca čiji mozak pokazuje znake demencije, ali koji razvijaju simptome mnogo kasnije. To razumijevanje bi moglo da rasvijetli napredovanje stanja i njegovo potencijalno usporavanje.

Nadamo se da će nam mjera moždane funkcije koju smo razvili omogućiti da budemo mnogo precizniji o tome hoće li netko doista razviti demenciju i koliko brzo, tako da možemo identifikovati hoće li im budući tretmani koristiti, objašnjava Maršal.