Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vijesti
Da li je klima zaista kriva za prehladu? - Neurofiziolog otkriva šta je mit, a šta stvarna opasnost
Komentari
Ilustracija (Foto: y_seki/shutterstock.com)
Visoke ljetnje temperature ponovo su otvorile pitanje da li klima-uređaji izazivaju prehladu ili je riječ o jednom od najrasprostranjenijih ljetnjih mitova.
- Klima sama po sebi nije uzročnik prehlade, ali može doprinijeti njenom nastanku ukoliko je nepravilno koristimo, naročito tokom ljetnjih mjeseci - rekao je dr Hrnčić.
Ističe da hladan i suv vazduh isušuje sluznicu disajnih puteva, koja predstavlja prvu liniju odbrane od virusa i bakterija.
- Kada dugo boravimo u klimatizovanoj prostoriji, u kojoj je temperatura veoma niska, a vazduh suv, isušujemo sluznicu respiratornog trakta, pa ona gubi svoje odbrambene funkcije - objasnio je Hrnčić.
Zbog toga se mogu javiti suvo grlo, peckanje u očima, kijanje i kašalj, ali to ne mora da znači da je riječ o infekciji.
- Dok god nemamo povišenu tjelesnu temperaturu i dok su simptomi blagi i prolazni, možemo ih pripisati tome da su posljedica klimatizacije - naveo je Hrnčić.
Dodaje da pojava povišene tjelesne temperature može ukazivati na infekciju i da je tada potrebno obratiti se ljekaru.
Posebno su osjetljive osobe koje boluju od astme i hronične opstruktivne bolesti pluća, kao i ljudi koji dugo rade za računarom, jer ređe trepću, zbog čega je suzni film koji štiti oči manje efikasan.
Izbjegavajte direktan udar klime
Hrnčić upozorava i na značaj redovnog održavanja klima-uređaja.
- Ti filteri mogu da budu izvor različitih buđi, plijesni, gljivica i drugih mikroorganizama. Zbog toga moramo redovno da servisiramo klimu i čistimo filtere - naglasio je Hrnčić.
Savjetuje da se izbjegava direktno strujanje hladnog vazduha ka licu, vratu ili grudnom košu.
- Po svaku cijenu treba izbeći direktan udar klime u organizam - rekao je Hrnčić.
Kada je riječ o podešavanju temperature, preporuka je da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ne bude prevelika.
- Dvadeset šest ili 27 stepeni unutar prostorije, ako je napolju 35 ili 36, sasvim je zadovoljavajuće. Ne treba ići na 19 ili 20 stepeni - istakao je Hrnčić.
Dodaje da je bolje da klima radi neprekidno, u blažem režimu, nego da se često uključuje i isključuje.
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.