Tomas Klima, direktor kompanije SEBRE: Marina Dorćol vraća Beograd Dunavu

Šta ostaje gradu nakon što se završi jedan veliki investicioni projekat? Da li su to samo novi kvadrati ili i javni prostori, sadržaji i urbana mesta koja menjaju način na koji građani koriste i doživljavaju grad? Upravo ta pitanja, kažu u kompaniji SEBRE, nalaze se u osnovi njihove razvojne filozofije i utiču na izbor lokacija, oblikovanje projekata i dugoročne investicione odluke.

Od nagrađivanih rekonstrukcija istorijskih objekata u Pragu, do razvoja Marine Dorćol u Beogradu, SEBRE se fokusira na lokacije sa izraženim identitetom i složenim razvojnim potencijalom. O tome kako biraju projekte, zašto smatraju da finansijska održivost i stvaranje trajne vrednosti nisu suprotstavljeni ciljevi i kakvu ulogu Marina Dorćol treba da ima u budućem odnosu Beograda prema Dunavu, za eKapiju je govorio Tomas Klima, direktor kompanije SEBRE.

- Pri izboru lokacija polazimo od dugoročnog potencijala prostora. Umesto da posmatra lokaciju kroz njenu trenutnu tržišnu vrednost, kompanija nastoji da prepozna njen budući značaj i ulogu u razvoju grada. Zato SEBRE često bira kompleksne urbane lokacije sa izraženim istorijskim, kulturnim ili prostornim identitetom - bivše industrijske zone, obale reka, zapuštene gradske celine i lokacije koje nose deo istorije grada. Takve lokacije zahtevaju više vremena, stručnosti i ulaganja, ali istovremeno pružaju priliku da se stvore projekti sa autentičnim karakterom i trajnom vrednošću.

Ono po čemu se ovaj pristup razlikuje od uobičajene tržišne prakse jeste spremnost da se prihvati složenost projekta. Dok se mnogi investitori opredeljuju za lokacije koje omogućavaju bržu i jednostavniju realizaciju, mi prepoznajemo potencijal upravo u prostorima koji zahtevaju pažljivo planiranje, saradnju sa institucijama i promišljenu integraciju postojećeg nasleđa u savremeni razvoj.

- Oba. I to nije protivurečnost. Projekat mora biti finansijski održiv. Ali ako finansijska logika postane jedini kriterijum, dobijate ono što svi poznajemo: serijske zgrade bez karaktera, naselja bez duše, kvartovi koji posle deset godina izgledaju istroseno.

SEBRE je kompanija koja je nastala iz ljubavi prema arhitekturi i stvaranju prostora koji imaju smisao. Jedan od osnivača, Jan Fidler, to je jednom opisao ovako: kada čovek ne prati samo finansijski izveštaj, već traži vrednosti u kvalitetu i autentičnosti - te vrednosti mu se same vrate. To je naša poslovna logika, ali i naša filozofija.

Ulažemo u projekte čije vrednosti ima smisla prenositi sa generacije na generaciju. Nama je bitno kakvo nasleđe ostavljamo Beogradu. I to nije fraza - to je pitanje koje postavljamo pri svakoj odluci koju donosimo na projektu.

- Portfolio SEBRE-a se gradi postepeno i svesno - nikada nismo hteli da rastemo po svaku cenu. Ključne reference su nam projekti u Pragu, poput rekonstrukcije Palate Špork u samom centru grada. Ovaj projekat je 2018. godine dobio nagradu Građevina godine - najvažnije češko nacionalno priznanje za arhitekturu - kao izuzetan primer pažljive obnove istorijskog objekta unutar strogo zaštićenog jezgra Praga. Isti uspeh ponovila je i jedinstvena zelena zgrada DRN, koja je 2019. godine takođe proglašena za građevinu godine, osvojila Nagradu gradonačelnika Praga i bila nominovana za najprestižniju evropsku nagradu Mies van der Rohe. To su projekti koji su nas definisali - pokazali su da komplikovane lokacije sa istorijskim nasleđem nisu hendikep, već prilika.

U Srbiju smo ušli promišljeno. Počeli smo manjim projektom - Residence Puškinova na Senjaku - da bismo razumeli tržište, regulativu, lokalne partnere. Tek kada smo stekli dovoljno znanja i poverenja, prišli smo Marini Dorćol, koja je po obimu i složenosti naš najveći projekat do sada i jedna od najvećih investicija iz Evropske unije u Srbiji.

Beograd i Prag dele nešto važno - istorijska jezgra, reke, industrijska nasleđa koja čekaju transformaciju. I upravo to nas privlači: mesta koja imaju priču i koja zaslužuju bolju budućnost.

- Nije prevagnulo samo jedno, sva četiri su bila važna. Lokacija Marine Dorćol je izuzetna i zahtevna istovremeno: Dunav, istorijski centar, zaštićena nekadašnja elektrana Snaga i svetlost iz tridesetih godina, marina. To nije prazna parcela na kojoj slobodno dizajnirate. To je mesto koje ima sopstvenu logiku i sopstvenu priču, i vi morate da je slušate.

Ideja vodilja bila je kako napraviti urbanu celinu koja otvara grad prema reci. Beograd decenijama nije imao pravi pristup Dunavu na ovoj deonici. Mi to menjamo. Promenada, javni prostori, zelene površine i sadržaji koji su namenjeni celom gradu, ne samo stanarima. To nije marketing, to je suštinski urbanistički princip koji smo definisali pre svega ostalog.

- Način života se promenio i to se mora odraziti na način na koji projektujemo prostor. Ljudi više ne traže samo kvadrate. Traže okruženje, prirodu na korak od stana, osećaj da pripadaju nekom mestu.

Svaki stan u Marini Dorćol ima terasu ili baštu - nije reč o balkonu od par kvadrata, već o pravom zelenom prostoru koji je nastavak doma. Kompleks ima preko 30.000 kvadratnih metara zelenila. Uz reku su restorani i kafeterije sa otvorenim pogledom. U okviru kompleksa su supermarket, apoteka, fitnes, dva vrtića. Lokale u prizemlju zadržavamo u svom vlasništvu i sami biramo zakupce. To je naš način da garantujemo kvalitet sredine u kojoj će ljudi živeti.

Marina Dorćol nije zamišljena kao zatvoreni kompleks u koji se uđe i izađe - već kao deo grada koji živi. I mislim da je to danas ono što ljudi zaista traže.

- Da, i to bih rekao bez ustezanja. Beograd je grad na ušću dve reke, ali dugo nije imao pravi odnos sa tim rekama. Dunav je na ovoj deonici bio je nedostupan.

Promenada duž Dunava biće javna i dostupna svim građanima Beograda, ne samo stanarima Marine Dorćol. Umesto privezišta za jahte, odlučili smo se za pontone namenjene svim Beograđanima - za šetnju, odmor i rekreaciju uz reku. Potpisali smo i memorandum sa Akademskim kajak klubom, najstarijim srpskim kajakaškim klubom, i besplatno im ustupamo prostor unutar kompleksa za trenažni centar sa direktnim pristupom vodi.

Sve to zajedno - promenada, pontoni, linijski park, kajak klub - čini jednu novu, živu obalsku zonu.

- Za dvadeset godina će se videti da li smo uspeli ukoliko ljudi iz celog Beograda budu dolazili na ovu obalu Dunava jer im je lepo tu, jer ima razloga da dođu, jer se osećaju dobrodošlo.

Od prvog dana nismo gradili samo stambeni kompleks - gradili smo deo grada. Otvorenu obalsku zonu koja pripada svima. Ako to za dve decenije bude funkcionisalo kao mesto gde grad živi i diše, to bi za mene bio pravi uspeh.

SEBRE je u Srbiju došao da ostane i svaki projekat koji ovde razvijamo nosimo kao ličnu odgovornost - prema mestu, prema gradu i prema svemu što ostaje iza nas.