Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vijesti
Mapa kupovne moći u Evropi: Gdje se najbolje živi, a gdje je BiH
Komentari
Ilustracija (Foto: Shutterstock.com/dee karen)
Kupovna moć nije samo ekonomski pokazatelj, ona direktno određuje kvalitet života.
Prema definiciji OECD-a i Svjetske banke, ona pokazuje koliko robe i usluga građani mogu da priušte za svoj prihod, uzimajući u obzir cijene u zemlji.
Razlika između indeksa 130 i 60 nije samo statistika, to je razlika između života sa finansijskom sigurnošću i života u kojem se svaki trošak pažljivo mjeri.
Ovu mapu analizirala je platforma Statista i odnosi se na prethodnu godinu.
Vrh po kupovnoj moći
Tako zemlje sjeverne Evrope i dalje drže vrh po kupovnoj moći.
Norveška, Švedska i Finska imaju indeks iznad 120, dok Danska prelazi čak 130.
Ipak, apsolutni lideri su male, ali i izuzetno bogate ekonomije poput Luksemburga (180) i Švajcarske (više od 160).
Prema analizama OECD i Svjetske banke, ove zemlje imaju standard koji je daleko iznad evropskog prosjeka.
Ekonomisti ističu da ove zemlje imaju ključnu prednost, visoku produktivnost, jake institucije i stabilna tržišta rada, što omogućava realni rast plata uprkos inflaciji.
Stagnacija kupovne moći
Zemlje poput Francuske (oko 112) i Velike Britanije (124), iako i dalje spadaju u razvijeni dio Evrope, bilježe stagnaciju kupovne moći.
To je najviše zbog podataka Eurostata, u čijim podacima piše da je inflacija u posljednjih nekoliko godina u ovim državama "pojela" rast plata, posebno u segmentima energije i hrane.
Španija ima indeks tek nešto veći od 100, dok Portugal sa oko 60 pokazuje koliko realni standard može biti i unutar Evropske unije.
Češka i Poljska su blizu indeksa 100, a Rumunija i Bugarska, koje imaju indeks nešto veći od 70, i dalje zaostaju, iako su se smanjile razlike u posljednjoj deceniji.
Kako stoji Balkan?
Kada je u pitanju Balkan, najbolji indeks imaju Slovenija (86) i Hrvatska (80,8).
Bosna i Hercegovina ima indeks 64,3, što je među najgorim ocjenama u Evropi.
Ipak, Srbija je gora sa indeksom 59,1, Sjeverna Makedonija i Grčka 60,7, a Albanija ima ubjedljivo najniži indeks od 43,7.
Marko Ðogo, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, istakao je za "Nezavisne novine" da treba da težimo da stignemo Sloveniju i Hrvatsku prema paritetu kupovne moći.
- Ovo govori da se u ovim zemljama Evropske unije bolje živi za nekih 20 odsto u odnosu na Bosnu i Hercegovinu. Smatram da možemo stići Bugarsku i Rumuniju, iako su one članice EU 20 godina. Životni standard u ovim zemljama je tek neznatno bolji nego u BiH. Ono što me je iznenadilo jeste da BiH ima veću kupovnu moć od Grčke. To se dešava prvi put u novijoj istoriji - istakao je Đogo.
Tagovi:
Ekonomski fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu
Statista
Marko Đogo
mapa Evrope zasnovana na analizama pariteta kupovne moći PPP
kupovna moć
mapa kupovne moći
uslovi života
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.