BiH evropski rekorder po novcu iz inostranstva

Naime, lični transferi u BiH iznosili su 7,6 odsto BDP-a, i time bilježe najveći udio doznaka iz inostranstva u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti.

Na mapi koju je objavila evropska statistička agencija vidi se uticaj ličnih transfera na ekonomije zemalja Evropske unije, EFTA i zemalja kandidata za članstvo u EU.

Ovo znači da ekonomija Bosne i Hercegovine u velikoj mjeri zavisi od ličnih transfera iz inostranstva, bilo da su to plate ili penzije ili nešto drugo.

Iznos od 7,6 odsto BDP-a direktno utiče na potrošnju, kupovnu moć i socijalnu stabilnost velikog broja domaćinstava u BiH.

Kako je ranije objavljeno, lični transferi u prethodnoj godini oborili su rekord i iznosili četiri milijarde i 167 miliona KM.

Tako su tekući transferi dostigli iznos od 1,52 milijarde KM, a od ovog broja najveći dio čine penzije iz inostranstva, i to 1,39 milijardi KM.

Suficit ličnih primanja zabilježen je u svega devet država članica Evropske unije, a najveći suficit je imala Hrvatska, 2,6 odsto BDP-a, pa Bugarska 1,3 odsto BDP-a, te Portugal 1,2 odsto BDP-a.

Iz Eurostata su naveli da su, nasuprot tome, Malta (-2,8%), Kipar (-0,9%), Belgija (-0,6%), Grčka, Španija i Francuska (svaka -0,5%) pokazali najveće deficite ličnih transfera kao udio u njihovom BDP-u.

Kada su u pitanju zemlje regiona, doznake iz inostranstva u Srbiji iznosile su 4,47 milijardi evra, ili 5,4 odsto BDP-a.

U Albaniji su lični transferi u prošloj godini iznosili 1,28 milijardi evra ili 5,1 odsto BDP-a, dok je u Crnoj Gori to iznosilo 345 miliona evra ili 4,5 odsto BDP-a.

Najmanji iznos je bio u Sjevernoj Makedoniji, i to 310 miliona evra ili dva odsto BDP-a.

Marko Đogo, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, rekao je za "Nezavisne novine" da stanje oko doznaka iz inostranstva prati već decenijama, da su one jedna od najstabilnijih stavki platnog bilansa u BiH, te da nisu puno oscilirale u prethodnih 20 godina.

- Nakon rata, doznake su činile jednu četvrtinu BDP-a. Sada smo pali na 7,6 odsto, nekad je bilo oko 25 odsto, a nedavno je bilo oko 10 odsto. Sad, da li je to dobro ili loše, ne znamo. Ima čitav niz istraživanja da one imaju i pozitivne stavke, jer prije svega smanjuje se siromaštvo. Doznake u principu idu siromašnijim slojevima stanovništva, nego što idu bogatijim. Kada je u pitanju Hrvatska, nekoliko milijardi KM ide iz Hrvatske u druge zemlje, i to zbog sezonskog zapošljavanja u turizmu. Zadnji podaci govore da je iz Srbije i BiH oko 30.000 radnika tamo radilo sezonske poslove, a da ne govorimo o Nepalu ili drugim zemljama - istakao je Đogo.

Prema njegovim riječima, ovi podaci pokazuju niži nivo razvoja, te da je djelimično posljedica toga masovna emigracija.

- U bivšoj Jugoslaviji je do 1989. godine, 890.000 ljudi otišlo iz ove zemlje, i to je bila prva generacija gastarbajtera. Dalje, imali smo ratnu emigraciju, kada je nekoliko stotina hiljada ljudi otišlo iz BiH. Imamo i novu, treću emigraciju od 2012. kao posljedicu krize iz 2008. godine, kada imamo situaciju da je oko 200.000-250.000 ljudi otišlo iz države. Zapravo, imamo stalne talase emigracije od koje stiže novac u BiH. Ipak, to nekako obezbjeđuje makroekonomsku stabilnost i veći životni standard te utiče na smanjenje socijalnog raslojavanja. Nijedna država ne smije da se hvali ako su doznake visoke, ali u našem slučaju ima dosta pozitivnih pomaka. Problem je najveći što ostajemo bez stanovništva i to će imati negativne posljedice u budućnost - objasnio je profesor Đogo.

Ekonomski fakultet Istočno Sarajevo

Ekonomski fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu

Marko Đogo

doznake

BiH

BDP

Eurostat

dijaspora

lični transferi

ekonomija

emigracija

potrošnja

stabilnost