Zbog visokih nameta privredni subjekti teško opstaju

Privredni ambijent je takav da opstati nije lako ni najmanjima, a ni većim preduzećima.

Broj blokiranih računa poslovnih subjekata u BiH iz godine u godinu raste. Na spisku su i privatna preduzeća i javne ustanove i institucije. Sve govori u prilog da je finansijska slika sve lošija.

Opštine, privredna preduzeća, sportske i zdravstvene organizacije, zadruge, agencije, udruženja - dug je spisak onih kojima je blokiran račun i koji su se našli u izvještaju Centralne banke objavljenom 1. avgusta. Ukupno 107.443 računa poslovnih subjekata, što je za 110 više nego krajem prethodnog mjeseca.

- Ja ću dati jedan slikovit odgovor. Imate drvo, suve grane otpadaju, zelene se razvijaju, rastu i prave novu krošnju. Svi računi i preduzetnici koji su se doveli u takav status, nije to stvar momenta, da se to desilo danas, pa se sutra došlo u stečaj, likvidaciju, da ne možete da ispoštujete svoje obaveze. Proces gubljenja solventnosti je vremenski proces - kaže ekonomista Đorđe Lazić.

I dok Lazić teret krivice prebacuje na preduzeća, postavlja se i slikovito pitanje – da li je drvo koje je pomenuo trebalo neko više da zaliva i njeguje. Mnogo je opterećujućih faktora za poslovanje, ali iz izvještaja Centralne banke, koji je nepotpun, kaže ekonomista Igor Gavran, teško je izvući zaključke, ali je podatak o broju blokiranih računa svakako nepovoljan.

- Riječ je o veoma velikom broju. Međutim, mi već dugo godina imamo broj koji se postepeno povećavao i na ovaj način će se vjerovatno nastaviti pomjerati. Ono što je jasno da sistem nije funkcionalan, jer mi jednostavno ne bismo trebali imati toliki broj računa konstantno blokiranih - kaže Gavran.

Za ekonomistu Mirjanu Orašanin nema dileme. Privredni ambijent je takav da opstati nije lako ni najmanjima, a ni većim preduzećima. S obzirom na visinu doprinosa, visoku poresku stopu, zaista je teško da privredni subjekti izmiruju sve obaveze, kaže Orašanin. Tu na scenu stupa Poreska uprava sa blokadom računa.

- To se odnosi na sve one privredne subjekte koji nisu miljenici vlasti, koji nisu zaštićeni kao bijeli medvjedi, kao što smo imali priliku da vidimo u praksi koliko preduzeća godinama nije platilo poreze i doprinose, a da pri tom nije blokirano i nije sproveden način naplate putem prinude - kaže Orašanin.

- Kad tužite nekog kupca za nenaplaćenu robu i uslugu, to je proces koji traje minimum dvije - tri godine. Nema pravnog mehanizma da možete naplatiti od kupca, ako on ne želi svojom voljom da vam plati. To je jedan veliki problem u privredi što su takođe strani investitori koji su dolazili u Republiku Srpsku naveli kao veliki problem - kaže Orašanin, izvještava RTVBN.

Osim toga, kaže Orašanin, mi smo skromno tržište, obim poslovanja je manji. Malo je privrednih subjekata koji mogu izaći na strano tržište i tako imati i prilive iz inostranstva.