Podaci Centralne banke: Depoziti stanovništva drastično rastu, šta je razlog?

Depoziti u sektoru stanovništva imali su godišnji rast od 1,74 milijarde KM ili 10,5 odsto, pokazuju zvanični podaci Centralne banke BiH.

Kako se navodi u ovim podacima, godišnja stopa rasta ukupnih depozita u junu 2025. godine iznosila je 7,9%, što je u apsolutnom iznosu 2,53 milijarde KM.

- Depoziti su na godišnjem nivou kod privatnih preduzeća porasli za 680,7 miliona KM (9,3%), kod vladinih institucija za 121,8 miliona KM (2,9%) i kod ostalih domaćih sektora za 177,3 miliona KM (9,6%). Depoziti su na godišnjem nivou smanjeni kod nefinansijskih javnih preduzeća za 190,7 miliona KM (9,5%) - stoji u podacima ove finansijske institucije.

Dalje piše da su ukupni depoziti domaćih sektora na kraju juna ove godine iznosili 34,53 milijarde KM.

- U odnosu na prethodni mjesec, depoziti su povećani za 236,3 miliona KM (0,7%) - piše u podacima.

Dodaje se da je povećanje depozita na mjesečnom nivou registrovano kod sektora stanovništva za 95,3 miliona KM (0,5%).

- Kod privatnih preduzeća depoziti su na mjesečnom nivou ostvarili rast za 203,7 miliona KM (2,6%) i kod ostalih domaćih sektora za 15,1 milion KM (0,8%). Depoziti su na mjesečnom nivou smanjeni kod nefinansijskih javnih preduzeća za 61,2 miliona KM (3,3%) i kod vladinih institucija za 16,6 miliona KM (0,4%) - navodi se u podacima Centralne banke.

- Iako ima i logičnih razloga poput nedostatka tržišta kapitala (berze koje imamo su karikature od tržišta, a dnevni promet skoro na nivou pekare) i drugih atraktivnih oblika ulaganja (zlato i drugi plemeniti metali), a za ulaganje u nekretnine treba imati zaista jako puno sredstava na raspolaganju i onda taj novac dugoročno 'zarobiti' u nekretninama… ipak je dijelom taj rast i neobjašnjiv. Naime, jasno je da imamo veliki jaz između bogate manjine koja postaje sve bogatija i može sebi priuštiti štednju, i većine, koja ne samo da nema štednje nego se i zadužuje, ali je teško shvatiti zašto bi štednja u našim bankama koje nude uvredljivo niske kamate i gdje novac gubi vrijednost zbog inflacije i njima bila atraktivna - objašnjava za Nezavisne novine ekonomista Igor Gavran.

On je stava da je nekada dijaspora imala razloga za štednju u BiH, ali sada su kamatne stope za štednju izvan BiH uglavnom veće nego kod nas i ni to više nema smisla.

- Postoji i faktor nesigurnosti, jer u BiH pravni sistem ne funkcioniše i niko se ne ustručava od pljački stanova i krađe imovine, jer zna da za to ili nikako neće biti kažnjen ili minimalno, pa banke barem nude neku sigurnost od pljačke - istakao je Gavran.

Kako su Nezavisne nedavno pisale, i krediti stanovništvu su za godinu dana imali veliki rast.

Oni su rasli za 10,2 odsto ili 2,48 milijardi KM.

- Godišnji rast kredita registrovan je kod sektora stanovništva za 1,23 milijarde KM (10,1%), kod privatnih preduzeća za 826,4 miliona KM (8,1%), kod vladinih institucija za 278,1 milion KM (25,1%), kod nefinansijskih javnih preduzeća za 92,8 miliona KM (16,0%) i kod ostalih domaćih sektora za 59,5 miliona KM (23,5%) - navodi se u podacima Centralne banke BiH.