Hrana koja "hladi" tijelo

Tokom ljetnjih mjeseci klimatske prilike se mijenjaju, pa je veoma važno uskladiti ishranu sa visokim temperaturama. Za vrele ljetnje dane treba odabrati nekoliko namirnica koje se ubrajaju u laganu hranu i koje "hlade" naše tijelo. Kada živa na termometru počne da pokazuje temperaturu iznad 25 stepeni, mnogi stručnjaci predlažu "lakšu hranu", kako bi naš organizam lakše funkcionisao.

Laka hrana je ona koja se brže i lakše vari, pa se samim tim te namirnice ne zadržavaju dugo u našem tijelu i ne opterećuju organe za varenje. To znači da u ishranu treba uvrstiti puno sezonskog povrća i voća, a izbaciti tešku hranu koja nam "zagrijava" tijelo. Najlakše i najbrže se vare ugljeni hidrati, proteini, a najteže i najsporije masti.

Namirnice koje sadrže visok procenat vode odlične su za vrele ljetnje dane, jer hidriraju naš organizam. Važne su i za ljude koji ne unose dovoljnu količinu tečnosti.

Iako je nezamjenljiva namirnica u ljetnjim mjesecima, zbog svoje nutritivne vrednosti, ljekari preporučuju uzimanje ovog povrća tokom cijele godine. Krastavci su puni vitamina C, u tragovima su tu svi vitamini B grupe, a sadrže i karoten.Od minerala krastavci su bogati fosforom, kalijumom, gvožđem, manganom i jodom. Izbalansiran odnos natrijuma i kalijuma (mali procenat natrijuma, visok kalijum) čini ga savršenim diuretikom koji pomaže u izbacivanju tečnosti i toksina iz tijela.

Krastavac je jedna od najzdravijih namirnica sa najmanje kalorija - samo 100 grama krastavca sadrži 15 kalorija.

Ne sadrži masti ili holesterol. Kora krastavca je koristan izbor vlakana koja regulišu varenje i pomažu u topljenju masti. Krastavac sadrži oko 96 odsto vode.

Sočan, ukusan, zdrav, namirnica koja osvježava. Bogat je likopenom i vitaminom C, ima mali procenat kalorija. U sebi sadrži oko 95 odsto vode. Sadrži i fosfor i bakar. Važan je za zdravu kožu i čvrste kosti, jer pomaže u jačanju koščanog sistema.

Snižava krvni pritisak i sprečava razvoj karcinoma.Važan je u ishrani dijabetičara.

Dobra je kombinacija niskog sadržaja kalorija i velike količine vode, oko 96 odsto. Odličan je izvor vlakana, a preporučuje se osobama koje pate od opstipacije. Gvožđe i bakar u salati veoma su korisni za poboljšanje krvne slike.

Zelena salata ima i zaštitnu ulogu protiv nekih oblika raka (na organima za varenje i disanje).

Salatu je najbolje jesti na početku obroka, jer otvara apetit i brzo se vari. Sirovo seme suncokreta, susama, bundeve i lana preporučljivo je za kombinaciju sa salatama od povrća.

Lubenica

Mnogim ljudima je omiljena tokom ljetnjih mjeseci, ubraja se u zdrav, ukusan i sladak zalogaj. U sebi sadrži 92 odsto vode.

Sadrži esencijalne vitamine A, C i B6. Lubenica sadrži i magnezijum, koji pomaže u regulisanju rada mišića i nerava. Sprečava i bol u mišićima.

Spanać kao lijek

Zdravo zeleno povrće koje u sebi sadrži oko 92 odsto vode, bogato magnezijumom, kalijumom i vitaminima B grupe. Važan je jer našem tijelu daje energiju.

Spanać kao prirodni izvor vitamina, minerala i vlakana, bogat je i fitonutrijentima, posebno beta-karotenom i luteinom, koji ga čine povrćem sa dosta antioksidanata koji štite ćelije u tijelu. Pripada istoj porodici biljaka kao cvekla, blitva, repa.

Obezbjeđuje protok kiseonika do ćelija i tkiva: spanać sadrži gvožđe, koje utiče na količinu hemoglobina u krvi.

Narandžasta, žuta,crvena, ljubičasta ili zelena, slatka ili ljuta, paprika je oduvijek važila za izuzetno zdravu hranu jer je bogata vitaminima i mineralima koji su neophodni ljudskom organizmu.

Paprika pored velikih količina vitamina A, B i Ce vitamina, koji su važni za jačanje imuniteta, sadrži i vitamine B1 i B2. Zbog vitamina E, ovo povrće se koristi u prevenciji raka.

Od minerala ima najviše kalijuma, fosfora i gvožđa. Količina vode koju sadrži je približno 89 odsto, dok količina eteričnih ulja u semenu zavisi od količine prisutnog kapsaicin alkaloida.

Jagode

Slatko voće koje mnogi ljudi obožavaju. Osim što su bogate antioksidansima i vitaminom C, jagode sadrže više od 90 odsto vode u sebi.

Slatko voće sa visokim sadržajem vode, oko 90 odsto. Dinja je bogata kalijumom koji je odličan za održavanje hidriranosti tijela.

Dinja sadrži izuzetno malo kalorija i masti, a njen plod sadrži 95 odsto vode, jedan procenat belančevina, 5,5 odsto šećera, jedan gram biljnih vlakana, limunsku kiselinu... Bogata je vitaminima B i Ce, a od minerala sadrži fosfor, kalcijum, magnezijum, kalijum, gvožđe, cink...

Sprečava dehidraciju organizma. Zbog visokog sadržaja i vode i elektrolita, dinja dobro balansira njihov odnos i zadržavanje neophodnih elektrolita u organizmu.

Voće koje je odličan izvor vitamina C, sa oko 87 odsto vode. Ananas je najpopularnije tropsko voće i s pravom nosi naziv "kraljica voća". Bogat je mineralima kao što su gvožđe i mangan, sadrži mnogo vitamina C, kao i beta karotena. Sadrži i enzim bromelain, koji prirodno podržava varenje.

Pored toga, ananas sadrži serotonin i vanilin. Ovaj drugi djeluje kao pojačivač raspoloženja, dok serotonin djeluje kao transporter supstance do mozga i odgovoran je za zadovoljstvo i dobro raspoloženje. Ananas može pozitivno uticati na želju za hranom i anksioznost.