Tvrđava Besac nalazi se na uzvišenju iznad Virpazara, varošice u Crnoj Gori. Svojim položajem se posebno ističe u prostranom Crmničkom polju. Do tvrđave vodi put, izdvojenim krakom od saobraćajnice Virpazar – Bar, via Sutorman.

Ime Besac potiče od albanske reči „besa”, što znači: vera, zadata reč, sigurnost.

O vremenu nastanka utvrđenja Besac ne može se precizno govoriti. Istorijski izvori ne pružaju nikakve precizne podatke, ali postoje dve teorije o tome kada je i ko sazidao Besac:

Mnogi izvori tvrde da su Besac podigli Turci odmah nakon pada Donje Zete, 1478. godine, i držali je u posedu sve vreme njihovog prisustva u ovim krajevima. Zbog svog izvanrednog strategijskog položaja nije isključeno da je neka vrsta utvrđenja postojala i u vreme srednjevekovne Zete, a možda i ranije, te da su ga Turci samo utvrdili, dajući mu osoben pečat. U ratovima s kraja 17. i početkom 18. veka Besac je dospeo u ruke Crnogoraca. Tokom tih borbi pretrpeo je znatna oštećenja. Oslobađanjem od Turaka gubi značaj i samo se povremeno koristi.

Prema drugoj teoriji, tvrđavu je podigao 1847. godine mitropolit Petar Drugi Petrović Njegoš, kao odgovor na tursko utvrđivanje Grmožura od strane Osman-paše Skopljaka. Za njenu izgradnju je utrošio 80000 srebrnih fiorina. Tvrđava je imala značajnu ulogu u kontroli nad Skadarskim jezerom.[5] Milorad Medaković u knjizi Život i Običaji Crnogoraca (1860., pp. 132.) navodi podatak da je kulu Besac mislio podići (obnoviti) Osman paša, ali ga je vladika Petar Drugi u tome preduhitrio. (Wikipedia)