Biljana Brejtvejt, izvršna direktorka i osnivačica Sustineri Partners: Uvođenje ESG principa je neminovnost, ali i investicija u budućnost

Mislim da je važno reći za početak da su ESG standardi jedan vrlo širok spektar standarda. Mi ih možda malo veštački podvodimo i delimo pod ta tri stuba jer su isprepleteni ali, ako vam kažem da obuhvataju sve od ugljeničkog otiska i uticaja na klimatske promene, do zagađivanja pa do radnih prava, inkluzije, rodne ravnopravnosti, do transparentnosti, koruptivnih rizika i kako se sa njima nositi, zaštite podataka klijenata i uvođenja cyber sigurnosnih sistema, onda je to daleko šira slika stanja. Zato, kada govorimo o uvođenju ESG standarda, sve zavisi na šta konkretno mislimo i koliko neka firma ima potrebe i za kojim sve aspektima ovih principa - istakla je u intervjuu za eKapiju, Biljana Brejtvejt, izvršna direktorka i osnivačica Sustineri Partners, regionalne ESG konsultantske kompanije, sa sedištima u Londonu i Podgorici.

Kroz razgovor sa Biljanom pokušali smo da približimo i dobijemo neke nove vidike i odgovore na sve popularniju, ali i dalje vrlo nejasnu i konfuznu temu ESG standarda, a čije uvođenje već više nije stvar izbora nego pametnog poslovanja.

- Ključno je da države počnu dosledno sprovoditi sopstvene zakone, koje već pružaju odličan okvir za primenu ovih standrda u mnogim oblastima. Na primer, ilegalna seča šuma je krivično delo, dok siva ekonomija treba da bude efikasno detektovana i sankcionisana od strane inspekcijskih organa. Ove pojave su postale uobičajene u regionu, ali predstavljaju značajne prepreke razvoju u svim aspektima. Posledice su velike, a najviše ih osećaju sami građani. Nedavne poplave u Bosni i Hercegovini ponovno su otvorile pitanje nekontrolisane seče šuma, koja doprinosi sve češćim poplavama i pojavi klizišta. Siva ekonomija produbljuje problem stagnacije ekonomskog razvoja zemalja regiona, koji se opet kao teret najviše vraćaju građanima te narušavaju njihova osnovna socijalno-ekonomskih prava - istakla je Brejtvejt.

- Investitori su zainteresovani za region, ali ono što ih najviše odvraća od ozbiljnih investicija je pravna nesigurnost, naročito vidljiva u brojnim slučajevima nekažnjivosti za teške slučajeve korupcije, kao i dugi birokratski procesi koji ih obeshrabruju da ovde uspostave svoje poslove. Sve to doprinosi percepciji da, iako region ima mnogo toga da ponudi, od prirodnih resursa, bilo da je reč o turističkim ili drugim potencijalima, do visokoobrazovanog stručnog kadra - Zapadni Balkan ipak još uvek nije spreman za privlačenje ozbiljnih investicija - pojašnjava nam.

Dodaje i da kada su mala preduzeća u pitanju, poštovanja nekih od ovih standarda je za njih jako lako, samo pročitajte šta u zakonu piše i to tako radite. Poštujte radna prava, nemojte zagađivati životnu sredinu itd., to su osnovne smernice.

- Kada je reč o "prljavoj" energiji koju dobijamo iz sistema, tu kompanije čine šta mogu kroz npr. instalaciju solarnih panela, ali u nekoj meri moramo se osloniti i na sam sistem. Obaveza države je da prvo stvori odgovarajući zakonodavni okvir, a zatim da, ako treba uz pomoć međunarodnih partnera koji su prisutni i spremni pružiti podršku, olakša sprovođenje i implementaciju zelene tranzicije. Često čujemo od EU, EBRD-a i IFC-a da nismo uspeli povući sredstva alocirana za projekte, jer nemamo kapacitete da te projekte dobro pripremimo i uskladimo sa njihovim zahtevima - podvlači Brejtvejt u razgovoru za eKapiju.

Prilagoditi potrebama preduzeća ili ne treba svima sve

Pored toga, kaže nam, ako klijent nije integrisao agendu, ne razume je i ne poznaje dovoljno, prvo šta treba sagledati jeste šta je to relevantno za njihovu industriju.

- Različiti sektori imaju specifične potrebe i izazove. Pa tako, ono što je relevantno za na primer kompaniju u metalskoj industriji neće nužno biti neophodno i relevantno za kompaniju u IT sektoru. Na početku procesa izrade ESG stategije, ključno je najpre proceniti šta kompanija uspešno primenjuje i koje dobre prakse su već integrisane u njeno poslovanje. U nekim slučajevima, kompanija može već imati izuzetne prakse koje treba prepoznati i prikazati kroz izveštaj, te ih uključiti u širu strategiju. Međutim, često ovaj proces ukazuje i na polja koje nisu bile predmet pažnje, a koja su ključna za dalji rast i razvoj. Tu dolazimo do izrade strategije koja ne treba samo da obuhvata te neadresirane aspekte, već uzima u obzir širu sliku - uključujući konkurenciju, ambicije u pogledu širenja na nova tržišta, kao i dugoročne planove za održivost. Takođe, treba imati na umu da ovo nije jednokratan proces, budući da se pravila, regulative i poslovni zahtevi konstantno razvijaju, promene koje svakako treba da prati i sama ESG strategija.

Dakle, dodaje, mi nismo neko ko će kreirati globalne politike, mi ćemo se u njih uklapati i pratiti.

- Znamo koje su posledice globalnog zagrevanja ako do 2100. godine temperatura poraste za tri stepena, 2,5 stepena ili 2 stepena, u kombinaciji s drugim ekološkim faktorima. Moramo globalno raditi na smanjenju emisija, i to će se raditi postepeno. Kada je u pitanju CBAM, okvir je postavljen za 2026. godinu i jasno je šta možemo očekivati. Cena ugljenika će 2027. već biti veća, a 2028. još veća, i tada će se razmatrati uključivanje drugih industrija. Nemamo mnogo vremena da postignemo kolektivno smanjenje ugljeničnog otiska koje je neophodno za ublažavanje globalnog zagrevanja i izbjegavanje kritičnih situacija kao recimo ‘tiping pointa’ Amazona. Jer, ako se taj sistem sruši, svi smo u opasnosti - poručuje Brejtvejt.

Država treba da stvori prag

Ali, jednako je važno upozoriti, nastavlja Brejtvejt, neprihvatanje ESG standarda više nije opcija. Kompanije koje ne uspeju da se prilagode rizikuju da budu ostavljene iza, suočavajući se s reputacionim, regulatornim i finansijskim rizicima. Vreme je da prepoznamo ovu priliku, jer će ona oblikovati budućnost našeg poslovanja.

Uz sve to, oni koji su mudriji, koji umeju da prepoznaju da je ovo neminovnost, shvataju i da je to prilika.

- Kompanije više ne mogu posmatrati ispunjavanje ESG standarda kao puko štikliranje kutijica. Umesto toga, one moraju shvatiti da je to pre svega osnovni prag koji ih uopšte kvalifikuje za tržište, koji ujedno otvara mogućnost da se istaknu u odnosu na svoju konkurenciju. Kada investitori ocenjuju više kompanija koje su sve ispunile ESG uslove, postavlja se pitanje: zašto bi se odlučili baš da investiraju u vas? Tu leži dodatna vrednost ESG pristupa. Naš cilj je da pomognemo klijentima da ne samo zadovolje ove standarde, već da pronađu načine kako da inoviraju i pruže dodatnu vrednost koja ih izdvaja od konkurencije.

Mala i srednja preduzeća, na primer, često smatraju da ne mogu izdvojiti velika sredstva za implementaciju ESG strategije. Međutim, njima nije potrebna složena i kompleksna strategija, već prilagođena, efikasna rešenja koja će im omogućiti konkurentnost uz racionalna ulaganja. Za velike kompanije, ESG strategija može izgledati kao trošak, ali zapravo je to investicija u budućnost. Gledajući na to kao ulaganje koje ide ruku pod ruku s profitom, jasno je da dugoročna održivost postaje ključni faktor za uspeh i rast. Investitori danas sve više traže kompanije koje ne samo da zadovoljavaju osnovne kriterijume, već aktivno preduzimaju korake u pravcu inovacija, održivosti i odgovornog poslovanja, što dugoročno donosi finansijsku korist.

Sve češće ćete imati situacije da dođete u banku i potrebna su vam neka sredstva, pa vam oni kažu "a nemate to, pa to je još procenat veća kamata, a nemate ni to a onda još malo će biti veća" i dolazite u situaciju da ćete kapital plaćati duplo više.

U perspektivi desiće se da će banke reći nekim klijentima - "vas uopšte više ne možemo da finansiramo", drugima će reći - "vas možemo ako ste napravili tranzicioni plan", neke će u tom pravcu i da pomognu da zadrže klijenta, obezbediće ekspertizu da se poradi na tom planu. Kada pričamo o zelenim kreditima npr. nema dovoljno onih u privatnom sektoru koji mogu da ispune uslove. Ali, ako država stvori prag, onda će svi morati da krenu, što je svima u interesu, a ako država ne stvori taj prag, onda imate neujednačenost i nemate fer plej – ističe Biljana Brejtvejt.

Kako nam kaže, vreme za delovanje je sada.

- Ne možemo sebi priuštiti da ga gubimo. ESG nije samo zadatak koji treba čekirati; to je način kako gradimo otpornije kompanije koje mogu prebroditi buduće izazove, bilo da su regulatorni, finansijski ili ekološki. Kompanije koje preduzmu hrabre korake danas, biće one koje će napredovati sutra. Moramo se suočiti sa realnošću da se globalni ESG pejzaž brzo menja. Ako čekamo, riskiramo da zaostanemo. Ali, ako prigrlimo ovaj trenutak, možemo pretvoriti izazove u prilike, prilike za inovacije, rast i izgradnju održive budućnosti za sve nas – poručuje Brejtvejt.

Senka Trivić