Važnost celovitog pristupa u energetskoj obnovi zgrada - Primena sveobuhvatnih mera garantuje uštede veće od 50%
Kako bi se postigle značajne uštede i ugodnost stanovanja, energetska obnova zgrade mora uključiti više paralelnih mera: od obnove fasade i postavljanja izolacije, zamene stolarije, ugradnje termostatskih radijatorskih ventila, ventila za hidrauličko uravnoteženje (balansnih ventila), do elektronskih pumpi sa frekventnom regulacijom i termičkog balansiranja potrošne tople vode, poručuju iz kompanije Danfoss.
Ova kompanija, jedan od vodećih svetskih proizvođača opreme za regulaciju grejanja, sa osamdesetogodišnjom svetskom i dvadesetogodišnjom tradicijom u Srbiji, usmerena je na proizvodnju inovativnih proizvoda, koji omogućavaju postizanje energetskih ušteda u cilju podizanja kvaliteta života i poboljšanja komfora. Osim proizvoda, Danfoss svoje stručno znanje i kapacitete usmerava na pružanje celovitih informacija potencijalnim korisnicima mera za povećanje energetske efikasnosti.
Da bi mere energetske efikasnosti zaista funkcionisale u praksi, važno je istaknuti ulogu projektnog zadatka koji omogućava celovitu primenu mera za sanaciju. Pojednostavljeno rečeno, projektni zadatak mora obuhvatiti sanaciju fasade (kroz izolaciju spoljašnjih zidova, krovova i zamenu stolarije) i modernizaciju sistema grejanja.
Koje to mere omogućavaju najveće uštede?
U energetskoj obnovi zgrada, važno je prvo pokrenuti ciljanu obnovu fasade. Početna tačka je razumevanje koeficijenta prolaza toplote koji se izražava u jedinici W/m2K. Ukratko, radi se o količini toplote koju zgrada gubi u sekundi po m2 površine, pri razlici temperature od 1 K.
Što je koeficijent prolaska toplote manji, postiže se bolja izolacija, odnosno manji je gubitak energije. Na primer, neizolovani spoljašnji zid od šuplje cigle debljine 19 cm ima koeficijent prolaza toplote 1,67 W/ m2K, dok izolovani zid od cigle 19 cm sa 10 cm stiropora 0,31 W/m2K. Upravo zato, kao logičan odabir mera za osiguravanje uštede od 50%, nameće se sanacija fasade zgrade koja će rezultovati trenutnom uštedom.
Međutim, postiže li se isključivo ovom merom ciljana ušteda, odnosno ‑ koji sve problemi čekaju stanare ukoliko se odluče samo na ovu meru energetske obnove zgrade?
U odlučivanju je potrebno voditi računa i o drugim elementima, jer je samo tako moguće postići optimalno rešenje.
Ravnomerna raspodela toplote
Znamo da radijatori u višestambenim zgradama nisu jednako udaljeni od cirkulacione pumpe koja se nalazi u podstanici ili kotlarnici. To znači da nova izolovana fasada i najsavremenija stolarija i dalje ne rešavaju problem - pojedini radijatori, odnosno stanovi i dalje se brže zagrevaju od drugih. Nekima će i uz izolaciju biti i dalje nedovoljno toplo, dok će stanarima u stanovima bližim podstanici pregrevanje biti još izraženije.
Stoga, da bi se osigurala pravilna i ravnomerna raspodela toplote po vertikalama, odnosno prema svakom pojedinačnom radijatoru, potrebno je ugraditi automatske balans ventile i na taj način omogućiti ravnomernu raspodelu toplote u zgradi.
Kvalitet života u stanu
Termo fasada i stolarija ne mogu regulisati toplotu u stanovima, uprkos tome što uz odličan koeficijent prolaza toplote uveliko smanjuju toplotne gubitke i omogućavaju bolju zagrejanost prostorija. Prilikom izgradnje zgrada šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, projektovani sistem grejanja je bio dimenzionisan da zadovolji termičke potrebu u skladu sa tadašnjim niskim standardima gradnje (loša izolacija).
Obnova fasade (izolacija i zamena stolarije) rezultuje daleko manjim toplotnim gubicima i iz tog razloga lako može doći do pojave pregrevanja prostora, ukoliko na radijatorima nije ugrađen termostatski ventil koji će "kontrolisati" radijator i automatski ga ugasiti kad se postigne idealna sobna temperatura. Posledica pregrevanja prostora je smanjenje vlažnosti vazduha u prostoriji.
Suvi vazduh loše utiče na gornje disajne puteve i na ovaj način možemo uveliko narušiti svoje zdravlje i izazvati različite bolesti. Istovremeno, suvi vazduh nije pogodan ni za drveni nameštaj, parkete, umetnička dela i muzičke instrumente napravljene od drveta. Prilikom pregrevanja prostorije, bez termostatskih radijatorskih ventila, najjednostavnije rešenje je otvoriti prozor kako bi se smanjila sobna temperatura. Puštanjem hladnog vazduha u prostor, za koji smo pogrešno pretpostavili da je vlažan, situacija se dodatno pogoršava i vazduh se dodatno isušuje umesto da se ovlažuje. Ovakvim provetravanjem moguće je postići veću vlažnost u prostoriji samo u slučaju kada je zbog kiše ili snega napolju viši procenat vlage.
Prozor na kip i pojava plesni
Bez ugrađenog radijatorskog termostatskog ventila i balansnog ventila (ventila za hidrauličko uravnotežavanje) nemoguće je postići sobnu regulaciju temperature i ravnomernu raspodelu toplote unutar zgrade, pa čak i kad je obnovljena fasada zgrade i ugrađena je nova moderna stolarija.
Ova kompanija, jedan od vodećih svetskih proizvođača opreme za regulaciju grejanja, sa osamdesetogodišnjom svetskom i dvadesetogodišnjom tradicijom u Srbiji, usmerena je na proizvodnju inovativnih proizvoda, koji omogućavaju postizanje energetskih ušteda u cilju podizanja kvaliteta života i poboljšanja komfora. Osim proizvoda, Danfoss svoje stručno znanje i kapacitete usmerava na pružanje celovitih informacija potencijalnim korisnicima mera za povećanje energetske efikasnosti.
Da bi mere energetske efikasnosti zaista funkcionisale u praksi, važno je istaknuti ulogu projektnog zadatka koji omogućava celovitu primenu mera za sanaciju. Pojednostavljeno rečeno, projektni zadatak mora obuhvatiti sanaciju fasade (kroz izolaciju spoljašnjih zidova, krovova i zamenu stolarije) i modernizaciju sistema grejanja.
Koje to mere omogućavaju najveće uštede?
U energetskoj obnovi zgrada, važno je prvo pokrenuti ciljanu obnovu fasade. Početna tačka je razumevanje koeficijenta prolaza toplote koji se izražava u jedinici W/m2K. Ukratko, radi se o količini toplote koju zgrada gubi u sekundi po m2 površine, pri razlici temperature od 1 K.
Što je koeficijent prolaska toplote manji, postiže se bolja izolacija, odnosno manji je gubitak energije. Na primer, neizolovani spoljašnji zid od šuplje cigle debljine 19 cm ima koeficijent prolaza toplote 1,67 W/ m2K, dok izolovani zid od cigle 19 cm sa 10 cm stiropora 0,31 W/m2K. Upravo zato, kao logičan odabir mera za osiguravanje uštede od 50%, nameće se sanacija fasade zgrade koja će rezultovati trenutnom uštedom.
Međutim, postiže li se isključivo ovom merom ciljana ušteda, odnosno ‑ koji sve problemi čekaju stanare ukoliko se odluče samo na ovu meru energetske obnove zgrade?
U odlučivanju je potrebno voditi računa i o drugim elementima, jer je samo tako moguće postići optimalno rešenje.
Ravnomerna raspodela toplote
Znamo da radijatori u višestambenim zgradama nisu jednako udaljeni od cirkulacione pumpe koja se nalazi u podstanici ili kotlarnici. To znači da nova izolovana fasada i najsavremenija stolarija i dalje ne rešavaju problem - pojedini radijatori, odnosno stanovi i dalje se brže zagrevaju od drugih. Nekima će i uz izolaciju biti i dalje nedovoljno toplo, dok će stanarima u stanovima bližim podstanici pregrevanje biti još izraženije.
Stoga, da bi se osigurala pravilna i ravnomerna raspodela toplote po vertikalama, odnosno prema svakom pojedinačnom radijatoru, potrebno je ugraditi automatske balans ventile i na taj način omogućiti ravnomernu raspodelu toplote u zgradi.
Kvalitet života u stanu
Termo fasada i stolarija ne mogu regulisati toplotu u stanovima, uprkos tome što uz odličan koeficijent prolaza toplote uveliko smanjuju toplotne gubitke i omogućavaju bolju zagrejanost prostorija. Prilikom izgradnje zgrada šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, projektovani sistem grejanja je bio dimenzionisan da zadovolji termičke potrebu u skladu sa tadašnjim niskim standardima gradnje (loša izolacija).
Obnova fasade (izolacija i zamena stolarije) rezultuje daleko manjim toplotnim gubicima i iz tog razloga lako može doći do pojave pregrevanja prostora, ukoliko na radijatorima nije ugrađen termostatski ventil koji će "kontrolisati" radijator i automatski ga ugasiti kad se postigne idealna sobna temperatura. Posledica pregrevanja prostora je smanjenje vlažnosti vazduha u prostoriji.
Suvi vazduh loše utiče na gornje disajne puteve i na ovaj način možemo uveliko narušiti svoje zdravlje i izazvati različite bolesti. Istovremeno, suvi vazduh nije pogodan ni za drveni nameštaj, parkete, umetnička dela i muzičke instrumente napravljene od drveta. Prilikom pregrevanja prostorije, bez termostatskih radijatorskih ventila, najjednostavnije rešenje je otvoriti prozor kako bi se smanjila sobna temperatura. Puštanjem hladnog vazduha u prostor, za koji smo pogrešno pretpostavili da je vlažan, situacija se dodatno pogoršava i vazduh se dodatno isušuje umesto da se ovlažuje. Ovakvim provetravanjem moguće je postići veću vlažnost u prostoriji samo u slučaju kada je zbog kiše ili snega napolju viši procenat vlage.
Prozor na kip i pojava plesni
Bez ugrađenog radijatorskog termostatskog ventila i balansnog ventila (ventila za hidrauličko uravnotežavanje) nemoguće je postići sobnu regulaciju temperature i ravnomernu raspodelu toplote unutar zgrade, pa čak i kad je obnovljena fasada zgrade i ugrađena je nova moderna stolarija.
Zato se često i nakon obnove događa da stanari regulišu temperaturu u prostoriji otvaranjem prozora, najčešće "na kip", kao zamenu za ručno otvaranje i zatvaranje radijatora ili skidanje i oblačenje dodatnih slojeva odeće.
Gljivice - tamne ružne mrlje na zidovima, nastaju jer se ulaskom hladnog vazduha pothlađuju zidovi koji se nalaze uz prozor. Na tim mestima se topli vazduh u prostoriji kondenzuje, pa se ubrzo pojavljuje plesan. Suprotni je slučaj kada boravimo u stanu s lošom izolacijom uz mogućnost regulacije sobne temperature, ali u strahu od previsokih računa za grejanje ne provetravamo redovno prostor u kojem boravimo. Tada unutar stana na uglovima spoljašnjih zidova usled toplotnih mostova dolazi do pothlađivanja zidova, kondenzacije i pojave plesni.
U praksi se pokazuje da u oba ekstremna slučaja često dolazi do pojave gljivica, odnosno plesni na zidovima, čiju pojavu možemo jedino sprečiti pravilnim i redovnim provetravanjem, kao i održavanjem željenog optimalnog nivoa vlažnosti u prostorijama.
Pregrevanje stepeništa
Stepeništa se po pravilu zagrevaju tokom cele sezone grejanja i ni u kom slučaju se ne smeju zanemariti u priči o postizanju željenih ušteda. Naime, u njima često dolazi do velikog rasipanja energije, pa je preporučljivo na radijatore i u tim prostorijama ugraditi termostatske radijatorske ventile.
"Antivandal" termostatske glave su idealno rešenje za stepeništa, jer se uz njihovu primenu sprečava pregrevanje, odnosno ograničava se maksimalna temperatura u stepeništima. Njihova dodatna prednost je u tome što su one dodatno oklopljene, s ciljem kvalitetnije zaštite od loma ili krađe.
Smanjenje angažovane snage
Kako bi se postiglo celokupno projektno rešenje, važno je razmotriti i mogućnost smanjenja angažovane snage. Angažovana snaga je veličina koja se određuje za svaku zgradu/stan pri priključenju na distribucijsku mrežu daljinskog grejanja i iskazuje se u jedinici kW. Nakon energetske obnove ‑ uz znatno manje toplotne gubitke i modernizovani sistem grejanja, zgradama je potrebna znatno manja količina energije da bi se zagrejale.
U dogovoru s projektantom moguće je izraditi projekat o smanjenju angažovane snage, čime se dodatno smanjuju računi za grejanje svih stanara u zgradi tokom cele godine.
A šta je sa potrošnom toplom vodom?
Nije retka pojava da stanari i nekoliko minuta čekaju na toplu vodu iz slavine i imaju velike zajedničke troškove za zagrevanje potrošne tople vode i električnu energiju cirkulacionih pumpi za recirkulaciju.
Gljivice - tamne ružne mrlje na zidovima, nastaju jer se ulaskom hladnog vazduha pothlađuju zidovi koji se nalaze uz prozor. Na tim mestima se topli vazduh u prostoriji kondenzuje, pa se ubrzo pojavljuje plesan. Suprotni je slučaj kada boravimo u stanu s lošom izolacijom uz mogućnost regulacije sobne temperature, ali u strahu od previsokih računa za grejanje ne provetravamo redovno prostor u kojem boravimo. Tada unutar stana na uglovima spoljašnjih zidova usled toplotnih mostova dolazi do pothlađivanja zidova, kondenzacije i pojave plesni.
U praksi se pokazuje da u oba ekstremna slučaja često dolazi do pojave gljivica, odnosno plesni na zidovima, čiju pojavu možemo jedino sprečiti pravilnim i redovnim provetravanjem, kao i održavanjem željenog optimalnog nivoa vlažnosti u prostorijama.
Pregrevanje stepeništa
Stepeništa se po pravilu zagrevaju tokom cele sezone grejanja i ni u kom slučaju se ne smeju zanemariti u priči o postizanju željenih ušteda. Naime, u njima često dolazi do velikog rasipanja energije, pa je preporučljivo na radijatore i u tim prostorijama ugraditi termostatske radijatorske ventile.
"Antivandal" termostatske glave su idealno rešenje za stepeništa, jer se uz njihovu primenu sprečava pregrevanje, odnosno ograničava se maksimalna temperatura u stepeništima. Njihova dodatna prednost je u tome što su one dodatno oklopljene, s ciljem kvalitetnije zaštite od loma ili krađe.
Smanjenje angažovane snage
Kako bi se postiglo celokupno projektno rešenje, važno je razmotriti i mogućnost smanjenja angažovane snage. Angažovana snaga je veličina koja se određuje za svaku zgradu/stan pri priključenju na distribucijsku mrežu daljinskog grejanja i iskazuje se u jedinici kW. Nakon energetske obnove ‑ uz znatno manje toplotne gubitke i modernizovani sistem grejanja, zgradama je potrebna znatno manja količina energije da bi se zagrejale.
U dogovoru s projektantom moguće je izraditi projekat o smanjenju angažovane snage, čime se dodatno smanjuju računi za grejanje svih stanara u zgradi tokom cele godine.
A šta je sa potrošnom toplom vodom?
Nije retka pojava da stanari i nekoliko minuta čekaju na toplu vodu iz slavine i imaju velike zajedničke troškove za zagrevanje potrošne tople vode i električnu energiju cirkulacionih pumpi za recirkulaciju.
Ugradnjom termičkih balansnih ventila uspostavlja se toplotna ravnoteža u instalacijama potrošne tople vode. Termički balansni ventili na povratnim recirkulacijskim vodovima osiguravaju željenu temperaturu tople vode na svakoj slavini u zgradi u svakom trenutku uz istovremeno minimaliziranje nepotrebne cirkulacije tople vode kroz zidove. Recirkulacija potrošne tople vode je nužna, ali je istovremeno izvor ogromnih toplotnih gubitaka usled zagrevanja zidova pri prolasku tople vode kroz cevi u zidovima.
Ovo je posebno izraženo u noćnim satima kada je potrošnja tople vode manja i s visokim energetskim gubicima usled velike i nepotrebne recirkulacije tople vode kroz hladne zidove. Ovakva se investicija, prema iskustvima iz prakse, u potpunosti isplati već nakon pola godine kroz ostvarene uštede na toplotnoj i električnoj energiji (za zagrevanje potrošne tople vode i pogon pumpe za recirkulaciju), kao i dodatno na redukciji potrošnje hladne vode potrebnoj za pripremu tople vode.
Moguće uštede i više od 50%
Iz svega navedenog može se zaključiti da energetska obnova zgrade mora uključivati više paralelnih mera: od obnove fasade, zamene stolarije, ugradnje termostatskih radijatorskih ventila i ventila za hidrauličko uravnoteženje (automatski balansni ventili), frekventno regulisane pumpe i termički balans potrošne tople vode. Uz korisnike koji racionalno upravljaju potrošnjom energije moguće su uštede i daleko iznad 50%, poručuju iz kompanije Danfoss.
Ukoliko vam je potrebna stručna i kvalifikovana pomoć u odabiru sveobuhvatnih rešenja, Danfossov tim vam može u tome pomoći. Dugogodišnja tradicija i vodeća pozicija u branši čine Danfoss poželjnim savetnikom i partnerom projektnim timovima i projektantima sistema za grejanje u specificiranju optimalnih rešenja za nove zgrade, kao i za energetsku obnovu postojećih.
Kompletan sadržaj biltena Energetika: Potencijali obnovljive energije i energetske efikasnosti pročitajte OVDE.
Ovo je posebno izraženo u noćnim satima kada je potrošnja tople vode manja i s visokim energetskim gubicima usled velike i nepotrebne recirkulacije tople vode kroz hladne zidove. Ovakva se investicija, prema iskustvima iz prakse, u potpunosti isplati već nakon pola godine kroz ostvarene uštede na toplotnoj i električnoj energiji (za zagrevanje potrošne tople vode i pogon pumpe za recirkulaciju), kao i dodatno na redukciji potrošnje hladne vode potrebnoj za pripremu tople vode.
Moguće uštede i više od 50%
Iz svega navedenog može se zaključiti da energetska obnova zgrade mora uključivati više paralelnih mera: od obnove fasade, zamene stolarije, ugradnje termostatskih radijatorskih ventila i ventila za hidrauličko uravnoteženje (automatski balansni ventili), frekventno regulisane pumpe i termički balans potrošne tople vode. Uz korisnike koji racionalno upravljaju potrošnjom energije moguće su uštede i daleko iznad 50%, poručuju iz kompanije Danfoss.
Ukoliko vam je potrebna stručna i kvalifikovana pomoć u odabiru sveobuhvatnih rešenja, Danfossov tim vam može u tome pomoći. Dugogodišnja tradicija i vodeća pozicija u branši čine Danfoss poželjnim savetnikom i partnerom projektnim timovima i projektantima sistema za grejanje u specificiranju optimalnih rešenja za nove zgrade, kao i za energetsku obnovu postojećih.
Kompletan sadržaj biltena Energetika: Potencijali obnovljive energije i energetske efikasnosti pročitajte OVDE.