Zavlačenje ruke u plitke džepove - Da li smanjenje penzija može da zakrpi rupe u javnom budžetu?

Penzioneri u Srbiji, kojih ima oko 1,7 miliona, u proseku primaju 24.312 dinara. Od toga 60% njih prima starosne penzije, 19% invalidsku, dok 21% prima porodične penzije. Oko 400.000 penzionera prima minimalac - oko 10.000 dinara.

Država nema dovoljno para za penzije, ali samo njihovo smanjenje neće biti dovoljno za održivost penzijskog sistema ukoliko to smanjenje ne bude pratila finansijska konsolidacija u svim sektorima, zaključak je jučerašnjeg skupa o reformi penzijskog sistema koji je organizovao "Danas Conference centar".

Penzije će najverovatnije biti smanjene progresivno, a ne linearno, ocenio je tim povodom Miladin Kovačević, analitičar foruma Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

- Svetska banka je još 2010. izašla sa studijom u kojoj je objasnila zašto je naš penzioni sistem neodrživ i konstatovala da će doprinosi biti dovoljni taman toliko da finansiraju penzije na nivou od devet odsto prosečne plate, a slična je situacija i sa postojećim penzionim sistemima u celoj Evropi i srednjoj Aziji - kaže Kovačević.

Prema njegovim rečima i MMF je Srbiji preporučio parametarske reforme, koje su i uvrštene u najnovijim izmenama Zakona o PIO. Te reforme, kao što su povećanje starosne granice i uvođenje penala za prevremeno penzionisanje, kako kaže Kovačević, nisu sporne, ali one mogu dati rezultate samo na duži rok, od 15 do 20 godina.

- Ne može se izbeći jednokratna restrikcija u penzijama, a kako će to biti urađeno, videćemo u rebalansu budžeta. Postoji više modela koji omogućavaju da se zaštite oni sa najmanjim penzijama. U Srbiji je teško reći koji je način produktivniji, kada nemamo naročito razvijen instrumentarijum socijalne politike. Istina je da se radi na tome da se uvedu socijalne karte, stalno se sa time pokušavalo da se krene napred, ali nije bilo većih rezultata - dodaje Kovačević.

Ponavljajući da smanjenje penzija ipak nije rešenje na dugi rok, ovaj stručnjak podvlači da će održivost prvog stuba penzionog sistema - državnih penzija, zavisiti od daljih reformskih koraka u PIO sistemu.

Finansijski direktor PIO fonda Ivan Mimić je podsetio da je od 2003. godine do danas bilo nekoliko reformi penzionog sistema, gde su postignuti očekivani rezultati na rashodnoj, ali ne i na prihodnoj strani, koja tek teba da se reši.

U ukupnim sredstvima za penzije, PIO fond obezbeđuje 58%, a 42% pokriva država, dok u evropskim zemljama, fondovi obezbeđuju 80%, a države pokrivaju 20. Prosečno korišćenje penzija u Srbiji iznosi 17 godina, za muškarce 16,6, a za žene 19, a ukupno ima 1,72 miliona penzionera.

Mimić je ponovio da je projekcija bila da penzije učestvuju u BDP-u sa 10%, ali je problem u prihodnoj strani sve veći, sistemu ne ide na ruku demografska situacija, pa neće biti moguće stvoriti samoodrživ penzioni fond.

Ako ne penzije, šta drugo?

Miladin Kovačević dodaje da se proces starenja ubzava, ističući da su penzije veoma važna kategorija za sprečavanje produbljivanja nejednakosti. Reforme se ne mogu izbeći, kao ni restrikcija penzija, ali da je ipak najveći problem što u zemlji nije razvijena socijalna politika. On se slaže da smanjenje plata nije popularno rešenje, ali kaže da negde mora da se uštedi, a da bi povećanje poreskih obaveza kompanija, koje već idu i do 65%, bilo previše za slabu ekonomiju. Sa druge strane, ako se smanje ti porezi, moramo naći kompenzaciju, da bi se održao dovoljan nivo prihoda.

Svetska banka je predložila povećanje PDV-a, koji može ići do 24 odsto, može se ići i na povećanje doprinosa, ali postoji opasnost od bežanja poslodavaca u sivu ekonomiju, kazao je Kovačević.

On smatra da se može ići u kapitalizaciju PIO fonda, ali ne putem novca (koga nema) već to može da se sprovede i putem državne imovine, naplatom koncesija, rente...

Analitičar Ekonomskog instituta Mahmud Bušatlija se složio sa tim, navodeći da država ne sme da prodaje gradsko i građevinsko zemljište, već da ga daje u zakup, a sredstva da uplaćujuje u PIO fond.

(Mahmud Bušatlija) On takođe smatra da bi deo kapitala javnih preduzeća, kao što je "Telekom", trebalo pretvoriti u preferencijalne akcije, koje nose samo prinos bez upravljanja, odakle bi se deo akumulacije preliovao u fond.

Takođe, PIO fond bi trebalo da posluje kao investiconi i da se njegovim haritjama od vrednosti da prednost u trgovanju. Bušatlija je podsetio da PIO sada vodi sporove sa državom oko svoje imovine u banjama, kao i da su mu oduzete akcije u "Energoprojektu", čiji je bio osnivač i suvlasnik.

- Vrednost penzija polako opada i bez reformi, a one spadaju u čistu potrošnju, pa se njihovim smanjenjem ugrožavaju i oni koji proizvode i trguju, jer njihov rad postaje nekonkuretan - upozorio je Bušatlija.

Proračun ušteda

Uštedu koju bi budžet imao smanjivanjem plata u javnom sektoru i penzija, u MAT-u su izračunali na osnovu nekoliko simulacija koje su uradili i koje podrazumevaju i različite procente i kombinacije umanjenja.

Prema jednoj od simulacija koje su urađene u MAT-u, linearno smanjivanje od 10% donelo bi uštede od 67 milijardi dinara godišnje, dok bi umanjenje od 15% donelo uštede od 101 milijardu dinara.

Ušteda je, prema rečima Miladina Kovačevićevim, u prvom slučaju oko 567 mil EUR, a u drugom oko 856 miliona.

Ako bi se, kako je rekao, plate smanjile 10% linearno, a penzije progresivno, dobile bi se uštede od 49 milijardi dinara.

Kovačević je naveo i primer da bi se u slučaju da se plate linearno smanje za 15 odsto, a penzije progresivno, iznad određenog iznosa za 15%, u budžetu uštedelo 74 milijarde dinara.