Manji doprinosi smanjuju prihode RFZO za 37 milijardi dinara - Mogu li privatnici da spasu "urušeni sistem zdravstva"?

U Srbiji se po glavi stanovnika za zdravstveno osiguranje izdvaja najmanje u Evropi, oko 260 EUR godišnje, a naše zdravstvo je drugu godinu zaredom zauzelo poslednje, 35. mesto na Starom kontinentu u rangiranju zdravstvenih sistema. Liste čekanja noćna su mora pacijentima, opreme i potrošnog medicinskog materijala nedostaje u gotovo svakoj zdravstvenoj ustanovi, al' uprkos svemu, država dodatno smanjuje davanja za zdravstvo.

Izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje prihod Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje na šestomesečnom nivou biće umanjen za 18 milijardi dinara, a na godišnjem za 37 milijardi dinara – potvrdili su za "eKapiju" u RFZO.

Međutim, u Fondu ne žele dalje da komentarišu odluku Vlade da se doprinosi na zdravstveno osiguranje smanje sa 12,30 na 10,3%, kako bi bila povećana davanja za penzijsko-invalidsko osiguranje (sa 24 na 26%). Ističu da su oni "administrativna institucija zdravstvenog sistema koja će postupati shodno odlukama Vlade Srbije i Ministarstva zdravlja".

Odgovore na pitanja da li dodatno smanjenje stope doprinosa za zdravstveno osiguranje može da ugrozi obezbeđivanje adekvatne zdravstvene zaštite građana i kako će se nadomestiti nedostajući novac izbegavaju međutim, i u Ministarstvu. Iz Nemanjine stiže uopšten odgovor da "Ministarstvo ulaže maksimalne napore da navedeno smanjenje stope doprinosa za zdravstvo ne utiče negativno na sistem zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite u celini".

Jedini konkretan odgovor dobili smo u Lekarskoj komori Srbije. Direktorka Tatjana Radosavljević kaže da će "na ovaj način već urušeni sistem nastaviti i dalje da se urušava", a suma koja se izdvaja za zdravstvo biće oko 200 EUR po glavi stanovnika na godišnjem nivou. Holandija, koja je prva na listi zdravstvenih sistema po Index Health consumer, izvaja oko 4.600 EUR.

- Zdravstvo nije potrošnja, mada se kod nas tako shvata. Zdravstvo je investicija u zdravog građanina, koji zdrav može da radi, ostvari dohodak i time poveća bruto društveni proizvod – kaže Radosavljević.

Ministar finansija Lazar Krstić ocenio je pomenute Vladine mere kao preduslov za ostvarenje fiskalne konsoldacije i da će "sve ono što bude nedostajalo Fondu zdravstvenog osiguranja po osnovu smanjenja doprinosa biti nadomešteno transferom iz budžeta kada uđemo u rebalans".

Krstić je rekao i da ovo ne znači da će se menjati priroda zdravstvenog osiguranja kao takvog.

Međutim, novi potezi Vlade podgrejali su priče o uključivanju privatnih ustanova u zdravstveni sistem Srbije i mogući zaokret u politici države kada je reč o zdravstvu.

Srbija je i dalje gotovo jedina zemlja u Evropi gde je privatna lekarska praksa potpuno izvojena iz zdravstvenog sistema države. Smatra se da privatni zdravstveni sektor koristi svega 30 do 50% svojih kapaciteta, dok se u državnom zdravstvu na pojedine dijagnostičke i terapijske pocedure čeka i mesecima. Osim toga u njima je zaposleno oko 3.000 lekara, ordinacije su opremljene savremenom opremom i za konsultante imaju istaknute doktore i profesore zaposlene u državnim ustanovama.

Radosavljević smatra da je uključivanje privatne prakse u sistem zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja neophodno da bi se situacija u zdravstvu poboljšala.

- Građani bi išli sa zdravstvenom knjižicom kod lekara, bilo privatnih ili državnih, a privatna praksa bi se kvalitetom lečenja borila da ima što više pacijenata. Korišćenjem resursa privanog sektora, iznajmljivanjem operacionih sala popodne privatnicima smanjile bi se liste čekanja, a istovremeno bi se popravljao i materijalni položaj državnih ustanova, dok bi direktori državnih ustanova mogli da se iskažu kao sposobni ili manje sposobni menadžeri – kaže Radosavljević i dodaje da izgovori da za to nema para ne postoje.

Lekarska komora Srbije sačinila je pre tri godine strateški dokument - Studiju izvodljivosti o uključivanju privatne prakse u sistem zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, ali od tada do danas, osim Svetske banke, niko od zdravstvenog establišmenta nije pokazao interes i ozbiljnu političku volju za to. Prethodno Ministarstvo najavljivalo je da će privatnici biti uključeni u zdravstveni sistem, ali se nije daleko odmaklo.

Sadašnje Ministarstvo zdravlja imenovalo je kooridinatore za određene oblasti zdravstva u cilju unapređenja pružanja zdravstvene zaštite građanima, kao i smanjenja listi čekanja. Koordinatori će, kao što je ministar Zlatibor Lončar najavljivao, uskoro izaći sa predlogom rešenja na koji način da se smanje liste čekanja. Da li će to značiti i uključivanje privatnika u državni sistem zdravstva još je neizvesno, a u Ministarstvu kažu da će se najpre sagledati potencijali, kadar i opremljenost državnih ustanova, pre nego se krene u razmatranje privatnika.

U međuvremenu, mnoge zemlje u okruženju uključile su privatnu lekarsku praksu u zdravstveni sistem, pa su tako i pacijenti u Crnoj Gori ove godine dobili mogućnost da se leče u 14 privatnih ordinacija ako ne dođu na red u nekoj od državnih ustanova.

Ivana Bezarević